Vladimir Međak: Srbija u kontra smeru

Nakon nedavne odluke Nemačke, Holandije, Belgije, Luksemburga Danske, Švedske, Finske, Irske, Hrvatske i Bugarske da Srbiji ne daju zeleno svetlo za otvaranje pregovaračkih klastera tri i četiri, evropski put naše zemlje biće u zastoju još šest meseci.

Tako će se navršiti dve godine otkako nismo uspeli da otvorimo nijedno pregovaračko poglavlje. Zašto? Zato što aktuelna vlast na čelu s predsednikom države Aleksandrom Vučićem ne poštuje osnovne evropske vrednosti kao što su vladavina prava i sloboda medija.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak kaže za Novi magazin da je vladavina prava zahtevan posao, a može i politički da košta.

Kako ocenjujete odluku desetak članica EU da ne daju saglasnost za otvaranje pregovaračkih klastera, navodeći da Srbija nije dovoljno napredovala, pre svega u oblasti vladavine prava?

To je očekivano. U poslednjem izveštaju Evropske komisije izrečeno je mnogo negativnih ocena o vladavini prava u Srbiji. Sa druge strane, Srbija jeste nedavno usvojila četiri pregovaračke pozicije u kratkom vremenskom periodu, ali je to prilično kasno za otvaranje pregovora u junu jer pregovaračke pozicije treba da odobre sve zemlje članice EU.

Nije bilo ni realno da sve članice EU ocene da li je vlast ispunila sve ono što joj je stavljeno u zadatak i da prihvate plan za potpuno usklađivanje. Ako je tačno da naša vlast ima spremljena četiri poglavlja plus onih pet koji su u Briselu već više od godinu dana, onda je jedino realno vreme za otvaranje klastera tri i četiri u decembru. Međutim, to i dalje ne menja suštinu, a to je da smo mi preskočili uvodnu lestvicu – vladavinu prava.

Kakve su posledice po Srbiju i njene građane što su već godinu i po dana pristupni pregovori za članstvo u EU u potpunom zastoju?

Naš glavni problem i trošak je što nismo članica EU. Slovenija je članica od 2004, a Hrvatska od 2013. Dakle, mi već sada zaostajemo za Slovenijom 17 godina i za Hrvatskom osam godina. Te države su u momentu ulaska u EU bile ekonomski i po standardu ispred nas. Šanse koje one imaju kao članice EU, a koje Srbija nema, veoma su velike. Hrvatska će samo kroz paket za ekonomski oporavak od posledica kovida-19 dobiti od EU 10,5 milijardi evra, a od toga 6,5 milijardi evra bespovratnih sredstava.

Bugarska će, otkako je postala članica, do 2027. dobiti više od 40 milijardi evra, a Hrvatska više od 30 milijardi. Mi na takva bespovratna sredstva ne možemo da računamo. Postoji jedna studija uglednih ekonomista iz EU koja kaže: da je Srbija sada članica EU, godišnje bi neto dobijala 1,1 milijardu evra bespovratnih sredstava.

Za razliku od komšija koji dobijaju milijarde, mi sada od EU godišnje dobijamo svega 200 miliona evra.

Tako je, međutim, to nije najveći gubitak. Najveći trošak je što Srbija nije članica jedinstvenog tržišta EU i samim tim naša industrija i ekonomija nisu konkurentni ekonomijama iz okruženja. Mi smo kao region veštački podeljeni na one koji jesu i koji nisu u EU i pokušavamo da se takmičimo iako ne igramo po istim pravilima. Članice EU imaju mnogo više instrumenata za vođenje ekonomske politike i privrednog razvoja od nas. Na primer, bruto društveni proizvod (BDP) Rumunije je 80 odsto veći od našeg BDP-a. Mi nećemo moći da napravimo značajniji korak u privrednom razvoju dok ne postanemo članica EU.

Da li je Srbija danas na evropskom putu?

Deklarativno jeste... Ali pitanje je u kom pravcu se mi krećemo. Ako pogledamo izveštaje raznih svetskih kuća koje se bave suštinskim fundamentalnim evropskim vrednostima, kao što su principi demokratije, slobode govora, zaštite prava, jednakosti, solidarnosti, po svim tim parametrima videćemo drastičan pad Srbije od 2014. na svim listama Reportera bez granica, Fridom hausa i drugih. Po standardima Fridom hausa Srbija je 2014. bila slobodna država sa polukonsolidovanom demokratijom, a sedam godina kasnije ocenjeni smo kao poluslobodna država, kao hibridni režim koji ide ka autoritarizmu. Mi sada imamo negativnu tendenciju ispadanja iz osnovnih evropskih vrednosti i nazadovanja. Samo na skali Reportera bez granica, koja se bavi slobodom informisanja, nazadovali smo za 40 mesta od 2014. Upravo po ovim vrednostima države članice EU će meriti jesmo li spremni da uđemo u isti klub s njima.

Koje konkretne rezultate EU očekuje od Srbije?

Pregovori se vode sa državama članicama EU. Evropska komisija i Evropski parlament vode i nadziru pregovore, ali države članice, svaka posebno, ocenjuju naš napredak na putu ka EU. Prvenstveni osnov za ulazak u članstvo jeste kompatibilnost na političkom planu. Najviše se analizira politički kriterijum, a to je stanje demokratije, sloboda govora, nezavisnost pravosuđa, borba protiv visoke korupcije i organizovanog kriminala. Sada imamo i dodatnu stvar koja se meri, a to je funkcionisanje demokratskih institucija. Takođe, novina je i to da se prati kako se u javnom diskursu priča o Evropskoj uniji, zapravo, da li u državi kandidatu imate anti-EU kampanju kao što je to doskoro bio slučaj kod nas. Nedopustivo je da se u medijima koji su bliski vlastima vodila kampanju protiv EU.

Srbija je pregovore o članstvu u EU započela 2014. Od ukupno 35 poglavlja dosada je otvoreno 18, a privremeno su zatvorena dva. Šta nam to govori?

To nam govori da nismo uradili domaći zadatak. Tek sad smo usvojili četiri pregovaračke pozicije. Međutim, bez pomaka u poglavljima 23 i 24, gde su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, javne nabavke i finansijski nadzor, neće biti napretka na evropskom putu. To vide sve države članice EU i njihovo upozorenje je da je vreme na izmaku.

Zašto aktuelna vlast već godinama ne prihvata preporuke Evropskog parlamenta i Evropske komisije?

Zato što je vladavina prava zahtevan posao i može politički da košta. Kod nas izvršna vlast radi mnoge stvari koje su u domenu zakonodavne vlasti pod izgovorom da hoće da da nezavisnost sudskoj vlasti. To jednostavno ne može tako da se radi. Ne možemo da se ponašamo u stilu “može mi se” ili da odgovaramo sa “pa šta”. Vladavina prava zahteva promenu ponašanja predstavnika vlasti i funkcionisanja države. Dok ta volja ne postoji, do promena neće doći.

Plaši li se vlast vladavine prava i slobode medija?

Svaka vlast se toga plaši. Međutim, ako proklamujete da je ulazak Srbije u EU naš strateški cilj, onda svi drugi ciljevi moraju da dođu na drugo mesto.

Zašto je izostala najavljena borba protiv organizovanog kriminala i visoke korupcije?

Zato što nemamo nezavisno pravosuđe. Suština borbe protiv visoke korupcije i organizovanog kriminala je da institucije rade svoj posao, a ne da postoji politička volja za tim.

Može li ova vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom, Srbiju da dovede do EU?

Ako imamo u vidu šta je sve rađeno u poslednjih sedam godina, oni iskrenost ka evropskom putu, ako je i postojala, nisu pokazali i delima.

Kako ocenjujete rad Ministarstva za evropske integracije, na čijem čelu se nalazi Jadranka Joksimović?

Ministarstvo za evropske integracije je koordinator i ne može da odradi posao drugih institucija, kao što su Ministarstvo pravde ili Agencija za borbu protiv korupcije.

V. P.