Vels ide u nokaut fazu, Bejl junak i pored promašenog penala (VIDEO)

Turci plaču, Turci mogu da pakuju kofere za put kući. Velšani pevaju i polako mogu da se spremaju za drugu fazu. Družina Roba Pejdža slavila je u Bakuu rezultatom 2:0, za maksimalno zadovoljstvo i ponovno buđenje velikih snova ostrvskih Zmajeva. Sa četiri boda oni potpuno mirno mogu da čekaju poslednju rundu i okršaj sa Italijanima, pošto iskustva sa prvog turnira održanog u ovom formatu (pre pet godina) govore da ekipe koje osvoje četiri boda glatko prolaze u nokaut fazu makar kao trećeplasirane.

Utakmicu je rešio najzvučniji velški tandem Geret Bejl - Aron Ramzi. Ovaj prvi namestio je oba gola, dok je drugi zario strelu u srce Turaka u najgorem mogućem trenutku - u samom finišu prvog poluvremena.

A zanimljivo da su u jednom momentu i Bejl i Ramzi opasno koketirali i s ulogama tragičara. Pre nego što je postigao taj vodeći pogodak koji će slomiti Tursku, pre svega na psihološkom planu, vezista Juventusa propustio je dve kolosalne prilike. Zaličilo je u momentu da bi Turci to možda mogli da kazne. Nisu. Isto tako, doduše, pri rezultatu 1:0, Bejl je katastrofalno izveo penal koji je sam iznudio u 61. minutu.

Kada ni ovaj poklon nisu iskoristili bilo je jasno da učenici Šenola Guneša na Euru više nemaju šta da traže. Logičan sled događaja nakon što u 180 i kusur minuta nisu uspeli da postignu pogodak (poraz od Italije u prvom kolu 0:3), odnosno kada su za dato vreme stvorili jednu jedinu pravu šansu.

Dogodilo se to u 55. minutu današnjeg susreta. Džengiz Under je nabacio iz kornera, Kan Ajhan glavom prebacio do peterca, tamo se na pravom mestu našao veteran Burak Jilmaz, međutim njegov udarac završio je preko gola.

TURSKA - VELS 0:2

/Ramzi 43, Roberts 90+5/

Baku

Stadion: Olimpijski stadion

Sudija: Artur Dijas Soares (Portugalija)

Turska: Čakir - Čelik, Sojundžu, Ajhan, Meraš (od 72. Muldur) - Jokušlu (od 45. Demiral), Tufan (od 45. Jaziči), Čalhanoglu - Under (od 83. Kahveči), Karaman (od 75. Dervišoglu) - Jilmaz

Vels: Vord - Roberts, Mefam, Rodon, Dejvis - Alen (od 73. Ampadu), Morel - Bejl, Remzi )od 85. Vilson), Džejms - Mur

***

Posle svega viđenog do sada na ovom šampionatu nije teško konstatovati da je Turska najveće razočarenje. Tim koji je u poslednjih godinu dana beležio sjajne rezultate, tukao Holandiju (4:2), Rusiju (3:2), nije gubio od Hrvatske (3:3), Nemačke (3:3) ili Francuske (1:1), izgleda potpuno nesnađeno. Podbacili su svi. Počevši od prve zvezde Hakana Čalhanoglua, preko pomenutog Jilmaza, pa do mladih snaga poput Sojundžua, Demirala, Undera, Čelika...

Velsu nakon svih čuda od pre pet godina u Francuskoj (u grupi ispred Engleske, izbacili Belgiju, dogurali do polufinala) ove godine malo ko je davao ozbiljne šanse. Pogotovo što je iza njihovog najvažnijeg igrača Gereta Bejla verovatno najlošija sezona u karijeri. Ali Zmajevi su zbili redove, ponovo su kompaktni, tvrdi, prkosni i nikome ne dozvoljavaju da im tek tako skrca koske.

Velšani su pokazali ozbiljan nivo psihološke stabilnosti i zajedništva kada je bilo najvažnije. I očito da je to njihova posebna snaga, adut iz rukava. Ne samo da su izdržali krizu nakon Bejlovog promašenog penala - ako su Turci išta odigrali bilo je to u drugoj polovini drugog dela - već su "istrpeli" nekoliko loših poteza i procena svoje prve zvezde. Kao kada je, na primer, upropastio kontru tri na dva u 37. minutu...

Nije bilo malodušnosti, nije bilo sujete, prigovora, dizanja ruku od zacrtanog cilja. Sa takvim stavom, voljom i disciplinom mogli bi na Velšanima mnogi da polome zube u nokaut fazi.