KATASTROFA PONOVO POGODILA AFRIČKU DRŽAVU: Kolone ljudi ispred benzinskih pumpi zbog nestašice goriva
U pitanju je Libanm i ovoga puta radi o benzinu - tačnije o gotovo potpunom nedostatku benzina.
VRUĆE LETO ZA CENE CRNOG ZLATA: Kako će izgledati post-koronski svet naftaša i čeka li nas svetska inflacija?
ŠVERC KOMERC CVETA U SIRIJI: Američkoj vojsci nafta više nije u fokusu, konvoji sada prevoze nešto drugo
NEOČEKIVANI PAD PROIZVODNJE: Nestašica materijala usporila evropsku industriju broj jedan
U zemlji kojoj kriza nije postala nepoznanica, nedostatak goriva je poslednja u nizu katastrofa, koje se kreću od ekonomskog kolapsa koji je valutu srozao na desetinu ranije vrednosti, preko pandemije koja je mnogim ljudima zatvorila vrata preduzeća, do eksplozije prošlog leta koja je usmrtila više od 200 ljudi i opustošila veći deo centralnog Bejruta.
Redovi se sada protežu kilometrima ispred benzinskih pumpi dok ljudi satima čekaju da kupe male količine goriva koje su im trenutno dozvoljene.
Subvencije su održavale gorivo pristupačnim u Libanu, ali vlada s manjkom novca više ne može da ih plaća i mora da prištedi svoje sve manje finansijske rezerve jer će u suprotnom ostati bez dolara potrebnih za uvoz goriva. Uz to, benzin se švercuje u susednu Siriju, kojoj je takođe očajnički potreban. Rezultat svega toga su dugi redovi i gnjavaža dok ljudi traže nekoliko preostalih benzinskih stanica sa aktivnim pumpama.
Tako sada na jugu zemlje u kojoj je nestašica oštrija, možete da unajmite nekoga da vam isporuči pakovanje benzina na kućnu adresu, ali po trostruko većoj ceni.
Mnoge benzinske pumpe odlučile su da se zatvore vrata i obmotaju ih crveno-belom trakom, tako da vozači odmah mogu da vide da ne servisiraju više. Mnogi vozači optužili su vlasnike pumpi da drže gorivo da bi ga kasnije prodali po višoj ceni, nakon što se smanje subvencije.
Ipak, udruženje vlasnika benzinskih stanica negiralo je takve tvrdnje i krivi centralnu banku što nije isporučila dolare za pokrivanje potreba zemlje za uvozom goriva.