Američki zvaničnici tvrde da su mnogi nedavni sajber napadi na teritoriji SAD došli iz Rusije, pa će odgovornost Moskve u tome biti centralno pitanje i glavna tačka napetosti predstojećeg sastanka Džozefa Bajdena i Vladimira Putina u Ženevi, iako oba predsednika nagoveštavaju mogućnost saradnje, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Uoči samita u Ženevi, Putin je rekao da bi Rusija bila spremna da preda sajber kriminalce SAD ako Vašington uradi isto za Moskvu i ako dve sile postignu sporazum o tome, prenosi Rojters.
Prethodno je Bela kuća saopštila da će Bajden na sastanku u Ženevi izneti pitanje niza nedavnih sajber napada iza kojih, ukazuju izvori, stoji hakerska grupa povezana s Rusijom.
Upitan da li će Rusija biti spremna da pronađe i procesuira sajber kriminalce, Putin je rekao da će ponašanje Rusije zavisiti od formalnih sporazuma koje postignu Moskva i Vašington i da će obe strane morati da se recipročno obavežu.
Bajden je u nedelju na kraju samita G7 rekao da je ohrabren Putinovom izjavom da se sajber kriminalci predaju SAD ako Vašington uradi isto za Moskvu, javio je CNN, naglasivši da je američki predsednik priznao da su pregovori mogući, ali da je obazriv zbog mogućnosti da bi Putin mogao promeniti svoje ponašanje.
Prošle sedmice je portparolka Bele kuće Džen Psaki (Jen) naglasila da će Bajden tokom sastanka s Putinom izneti nekoliko pitanja koja izazivaju zabrinutost – "bilo da se radi o ransomver napadima ili agresiji na granici Ukrajine, ili o kršenju ljudskih prava".
Iako su i Putin i Bajden rekli da su odnosi izmedju njihove dve zemlje na niskoj tački, poslednji Bajdenovi komentari nagoveštavaju mogućnost prostora za saradnju, ukazuje Fajnenšel tajms (The Financial Times).
Bajden je rekao da je prijemčiv na Putinovu sugestiju o recipročnom izručenju sajber kriminalaca odgovornih za sajber napade naglasivši da je to "potencijalno dobar znak napretka".
Kasnije je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) pojasnio da Bajden nije govorio o razmeni ili "zameni zatvorenika" već da postoji spremnost da se sajber kriminalci procesuiraju u Americi, odnosno da se to u SAD svakako radi.
Sve veći broj odvažnih ransomver napada poslednjih nedelja paralizovali su neke od kompanija u SAD, ističe londonski list navodeći primere sajber napada na naftovod Kolonijal, koji snabdeva naftom veći deo američke istočne obale, kao i napadi na najvećeg svetskog preradjivača mesa, brazilsku kompaniju JBS.
Bela kuća je saopštila da veruje da oba napada potiču iz Rusije.
Očekuje se da će odnos izmedju ruske vlade i sajber kriminalaca koji navodno deluju unutar zemlje biti tačka napetosti izmedju Bajdena i Putina na sastanku u sredu u Ženevi, ukazuje Vašington post (The Washington Post), dodajući da su prethodno SAD optužile Rusiju da je utočište za hakere i da toleriše njihove aktivnosti sve dok su one usmerene van zemlje.
Bajden i saveznici su rekli da se čini da je Rusija baza za organizatore DarkSide i REvil, sajber kriminalnih grupa povezanih s nedavnim napadima ransomvera. Iako nema jasnih dokaza da je Kremlj bio direktno umešan, naglašava list, Bajden je prošlog meseca izjavio da Moskva snosi "odredjenu odgovornost".
Kremlj odbacuje pritužbe SAD da Rusija podržava sajber kriminalce. Portparol Dmitrij Peskov rekao je početkom juna da hakeri postoje svuda dok je Putin, očigledno aludirajući na napad ransomvara na JBS, izjavio da se Rusija "ne bavi nekom piletinom ili govedinom".
Ipak, dodaje Vašington post, prema navodima zapadanih obaveštajnih službi, Rusija je s godinama postala plodno tle za kvalifikovane hakere regrutujući neke od njih da rade za ruske bezbednosne agencije, uključujući vojnu obaveštajnu službu GRU, navodno odgovornu za nanošenje štete sajber kampanjama protiv američkih institucija.
Istovremeno, analitičari smatraju da hakeri u Rusiji rade bez straha sve dok ne napadaju Rusiju i odabrane prijateljske zemlje. List podseća na Putinov intervju za NBC iz 2016. kada je na pitanje zašto Rusija ne hapsi hakere za koje se veruje da su se mešali u izbore u SAD, odgovorio: "Ako nisu kršili ruski zakon, u Rusiji nema razloga za krivično gonjenje".
Vašington post takodje piše da su Rusija i SAD zajedno s još 23 zemlje nedavno potvrdile da države ne bi trebalo da hakuju kritičnu infrastrukturu jedna drugoj u mirnodopsko vreme ili da štite sajber kriminalce koji vrše napade na druge zemlje.
Medjutim, Rusija, koja je bila medju državama koje su 2015. pristale na prvobitne norme u Ujedinjenim nacijama, više puta ih je kršila tokom godina.
Eksperti su skeptični da će se ta kršenja prekinuti ukoliko SAD i saveznici ne nametnu daleko ozbiljnije posledice.
Nedavni niz sajber napada na američki naftovod Kolonijal i preradjivača mesa JBS, na školu u Ajovi i bolnice u Irskoj ukazuju na opasnu eskalaciju kriminalnog talasa koji je od operacija ucena manjeg obima od pre nekoliko godina porastao do velikih napada koji potencijalno ugrožavaju milione života, piše Gardijan (The Guardian).
Prema ovogodišnjem Izveštaju o sajber pretnjama Sonikvol, u svetu je od 2019. došlo do porasta napada takozvanim "ucenjivačkim softverom", odnosno ransomverom za 62 odsto, dok je u Severnoj Americi zabeležen skok od 158 odsto.
Prethodno je Bela kuća saopštila da će Bajden na sastanku u Ženevi izneti pitanje niza nedavnih sajber napada iza kojih, ukazuju izvori, stoji hakerska grupa povezana s Rusijom.
Upitan da li će Rusija biti spremna da pronađe i procesuira sajber kriminalce, Putin je rekao da će ponašanje Rusije zavisiti od formalnih sporazuma koje postignu Moskva i Vašington i da će obe strane morati da se recipročno obavežu.
Bajden je u nedelju na kraju samita G7 rekao da je ohrabren Putinovom izjavom da se sajber kriminalci predaju SAD ako Vašington uradi isto za Moskvu, javio je CNN, naglasivši da je američki predsednik priznao da su pregovori mogući, ali da je obazriv zbog mogućnosti da bi Putin mogao promeniti svoje ponašanje.
Prošle sedmice je portparolka Bele kuće Džen Psaki (Jen) naglasila da će Bajden tokom sastanka s Putinom izneti nekoliko pitanja koja izazivaju zabrinutost – "bilo da se radi o ransomver napadima ili agresiji na granici Ukrajine, ili o kršenju ljudskih prava".
Iako su i Putin i Bajden rekli da su odnosi izmedju njihove dve zemlje na niskoj tački, poslednji Bajdenovi komentari nagoveštavaju mogućnost prostora za saradnju, ukazuje Fajnenšel tajms (The Financial Times).
Bajden je rekao da je prijemčiv na Putinovu sugestiju o recipročnom izručenju sajber kriminalaca odgovornih za sajber napade naglasivši da je to "potencijalno dobar znak napretka".
Kasnije je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) pojasnio da Bajden nije govorio o razmeni ili "zameni zatvorenika" već da postoji spremnost da se sajber kriminalci procesuiraju u Americi, odnosno da se to u SAD svakako radi.
Sve veći broj odvažnih ransomver napada poslednjih nedelja paralizovali su neke od kompanija u SAD, ističe londonski list navodeći primere sajber napada na naftovod Kolonijal, koji snabdeva naftom veći deo američke istočne obale, kao i napadi na najvećeg svetskog preradjivača mesa, brazilsku kompaniju JBS.
Bela kuća je saopštila da veruje da oba napada potiču iz Rusije.
Očekuje se da će odnos izmedju ruske vlade i sajber kriminalaca koji navodno deluju unutar zemlje biti tačka napetosti izmedju Bajdena i Putina na sastanku u sredu u Ženevi, ukazuje Vašington post (The Washington Post), dodajući da su prethodno SAD optužile Rusiju da je utočište za hakere i da toleriše njihove aktivnosti sve dok su one usmerene van zemlje.
Bajden i saveznici su rekli da se čini da je Rusija baza za organizatore DarkSide i REvil, sajber kriminalnih grupa povezanih s nedavnim napadima ransomvera. Iako nema jasnih dokaza da je Kremlj bio direktno umešan, naglašava list, Bajden je prošlog meseca izjavio da Moskva snosi "odredjenu odgovornost".
Kremlj odbacuje pritužbe SAD da Rusija podržava sajber kriminalce. Portparol Dmitrij Peskov rekao je početkom juna da hakeri postoje svuda dok je Putin, očigledno aludirajući na napad ransomvara na JBS, izjavio da se Rusija "ne bavi nekom piletinom ili govedinom".
Ipak, dodaje Vašington post, prema navodima zapadanih obaveštajnih službi, Rusija je s godinama postala plodno tle za kvalifikovane hakere regrutujući neke od njih da rade za ruske bezbednosne agencije, uključujući vojnu obaveštajnu službu GRU, navodno odgovornu za nanošenje štete sajber kampanjama protiv američkih institucija.
Istovremeno, analitičari smatraju da hakeri u Rusiji rade bez straha sve dok ne napadaju Rusiju i odabrane prijateljske zemlje. List podseća na Putinov intervju za NBC iz 2016. kada je na pitanje zašto Rusija ne hapsi hakere za koje se veruje da su se mešali u izbore u SAD, odgovorio: "Ako nisu kršili ruski zakon, u Rusiji nema razloga za krivično gonjenje".
Vašington post takodje piše da su Rusija i SAD zajedno s još 23 zemlje nedavno potvrdile da države ne bi trebalo da hakuju kritičnu infrastrukturu jedna drugoj u mirnodopsko vreme ili da štite sajber kriminalce koji vrše napade na druge zemlje.
Medjutim, Rusija, koja je bila medju državama koje su 2015. pristale na prvobitne norme u Ujedinjenim nacijama, više puta ih je kršila tokom godina.
Eksperti su skeptični da će se ta kršenja prekinuti ukoliko SAD i saveznici ne nametnu daleko ozbiljnije posledice.
Nedavni niz sajber napada na američki naftovod Kolonijal i preradjivača mesa JBS, na školu u Ajovi i bolnice u Irskoj ukazuju na opasnu eskalaciju kriminalnog talasa koji je od operacija ucena manjeg obima od pre nekoliko godina porastao do velikih napada koji potencijalno ugrožavaju milione života, piše Gardijan (The Guardian).
Prema ovogodišnjem Izveštaju o sajber pretnjama Sonikvol, u svetu je od 2019. došlo do porasta napada takozvanim "ucenjivačkim softverom", odnosno ransomverom za 62 odsto, dok je u Severnoj Americi zabeležen skok od 158 odsto.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR