Novinarstvo i sloboda štampe posle pandemije

Pandemija korone oblikovala je početak ovogodišnjeg Global Media Foruma (GMF), koji je u ponedeljak otvoren hibridno – delimično u zgradi DW, domaćina u Bonu, delimično virtuelno.

Kancelarka Angela Merkel (CDU) poslala je video-poruku učesnicima dvodnevnog događaja iz više od 120 zemalja – s pogledom unapred, u digitalnu budućnost medija širom sveta:

„U demokratskim društvima u kojima smo otvoreni za novi razvoj događaja, moramo uvek iznova pažljivo razmatrati šta sloboda znači za nas konkretno i kako štitimo slobodu i osnovna prava“.

Novinari progonjeni u Evropi

Koliko je sloboda štampe pod pritiskom i u Evropi, jasno je rekao generalni direktor DW Peter Limburg koristeći primer suzbijanja slobode izražavanja u beloruskoj diktaturi Aleksandra Lukašenka.

„Ovo što se dešava u Belorusiji je sramota za Evropu i to ne bi bilo moguće bez masovne podrške ruske vlade. Kao i sve autokrate, Lukašenko i Putin žele štampu koja ih uvek hvali.“

Ali to, kaže Limburg, nije slobodno novinarstvo, već čista propaganda.

-pročitajte još: Global Media Forum: Suzbiti dezinformacije i populizam

Jedna od učesnica ovogodišnjeg GMF je beloruska opoziciona političarka Svetlana Tihanovskaja, koja od lažirnih izbora živi u susednoj Litvaniji.

Jedan od govornika je profesor Timoti Snajder sa američkog univerziteta Jejl, koji u svojim istraživanjima osvetljava autokratski razvoj u istočnoj Evropi.

Razmena između severa i juga

Direktor DW Limburg ponovo je skrenuo pažnju na slučaj beloruskog novinara Aleksandra Burakova, koji je za DW izveštavao o sudskom procesu i potom osuđen na 20 dana zatvora.

„Kada je reč o slobodi štampe i slobodi izražavanja, moramo da zauzmemo jasan stav širom sveta“, rekao je Limburg. Razmena između visokoindustrijalizovanih zemalja sveta i globalnog juga mora se još više intenzivirati – kao pouka iz pandemije, rekao je Limburg.

On je pozvao ljude iz čitavog sveta koji rade u medijima da nakon pandemije više rade na „novinarstvu orijentisanom na rešenja“ – i da to čine „zajedno“. To je ono što korisnici očekuju od novinara danas u digitalnom svetu.

Ovogodišnja „Nagrada za slobodu govora“ Dojče velea pripala je novinarki iz Nigerije. 33-godišnja Tobore Ovuorie otkrila je trag trgovaca ljudima koji žene iz Nigerije prisiljavaju na prostituciju – i u Evropi. Istraživala je mesecima, delimično rizikujući svoj život. Posle njenih publikacija, nigerijske vlasti započele su istrage protiv počinilaca.

Slobodne informacije u pandemiji

Da je pandemija korone za godinu i po dana možda već promenila medije više nego što su mnogi ranije mogli da zamisle, pokazuju i izjave dvoje kandidata za kancelara na početku GMF.

Pandemija, „koja nas je iznenadila i jasno stavila do znanja koliko je povezan ovaj svet“, pokazuje važnost temeljnog istraživačkog novinarstva, rekao je premijer Severne Rajne-Vestfalije i kandidat za kancelara CDU/CSU Armin Lašet. „Kada se virus proširi bilo gde, može bi pogodi ljude širom sveta.“

Za to je potreban globalni odgovor. „Nije dovoljno da se bogate zemlje na severu vakcinišu, dok veliki deo sveta nema vakcinu“.

Lašet je pozdravio odluku samita G7 da vakcine učine dostupnim svetu. Šefovi država i vlada nekadašnjih sedam najvećih industrijskih država na svetu dogovorili su se o isporuci milijarde doza vakcina za najsiromašnije zemlje sveta.

Svetska zdravstvena organizacija polazi od toga da je do kraja 2022. godine potrebno jedanaest milijardi doza. Kopredsedavajuća Zelenih i kandidatkinja za kancelarku Analena Berbok izjavila je u prethodno objavljenoj izjavi za GMF da su „sloboda izražavanja i sloboda štampe bili pod pritiskom već duže vreme i pre izbijanja pandemije koronavirusa“, ali da je pandemija „pojačala represivne tendencije širom sveta“.

Budućnost: konstruktivno novinarstvo

Prvi diskusioni forum u ponedeljak jasno je pokazao kako može izgledati novinarstvu nakon pandemije.

Harvardski profesor Stiven Pinker izrekao je bolnu istinu: u današnjem svetu brzih digitalnih informacija, mediji se suviše često rukovode udarnim vestima, brzim vestima o nesrećama i izbijanju kriza. To ima posledice po psihu mnogih korisnika medija, rekao je taj istraživač kognitivnosti. Osim toga, time se stvara pogrešna slika o stvarnosti, zapostavlja ono pozitivno u svetu.

„Trebao bi da budemo mnogo svesniji trendova u statističkom kontekstu“, rekao je Pinker. Dakle, siromaštvo u svetu se masovno smanjilo u poslednjih 200 godina.

Dok je 90 odsto čovečanstva nekada živelo u krajnjem siromaštvu, danas je to devet procenata. Čak i ako je 700 miliona pogođenih ljudi i dalje previše – da bismo mogli da im pomognemo, moramo se usredsrediti na pozitivan razvoj. Slično je sa mrtvima u ratovima: tokom oba svetska rata ili u drugoj polovini 20. veka tokom ratova u Iraku ili u Vijetnamu. Povećani životni vek od preko 80 godina u Evropi i Severnoj Americi takođe je pozitivan razvoj koji se mora staviti u kontekst trenutnih kriza.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.