Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se prvi put nakon što je Kurti stupio na premijersku dužnost, u utorak, 15. juna u Briselu.
Razgovaraće u okviru dijaloga dve strane o normalizaciji odnosa koji se vodi uz posredovanje Evropske unije (EU)od 2011. godine, te podršku SAD koje su pokušale, u finalu mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa (Trump), da preuzmu primat u odnosima dve strane.
Samom susretu prethodile su izjave koje ukazuju na različite poglede čelnika vlasti u Srbiji i na Kosovu o procesu koji je pred njima.
Sa čim Kurti i Vučić idu u Brisel?
Portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu) za Radio Slobodna Evropa (RSE) podvlači da sastanak koji će biti održan u Briselu nije nastavak dijaloga već “sastanak za budući dijalog”.
Dodao je da će premijer Kurti imati novi pristup u dijalogu sa Srbijom sa jasnim principima koji podrazumevaju da “Kosovo bude ravnopravna strana, da Srbija prihvati nezavisnot Kosova i prizna zločine koji su počinjeni na Kosovu”.
„Sledeće nedelje neće biti novog sastanka starog dijaloga. To neće biti još jedan sastanak istog dijaloga koji nas je doveo u ovu situaciju. To će biti sastanak za budući dijalog. Ovo je velika konceptualna razlika“, podvukao je i sam Kurti u petak (11.jun) tokom rasprave o dijalogu u Skupštini Kosova.
Na zahtev opozicije da predstavi platformu za dijalog, Kurti je rekao da to ne može da uradi jer “agenda novog dijaloga još uvek nije poznata”.
Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 10. juna izjavio da predstojeći dijalog u Briselu "neće biti jednostavan", kao i da je važno da dve strane razgovaraju kako bi se spustile tenzije i osigurala bezbednost Srba na Kosovu.
"Oni (predstavnici Kosova prim.aut.) dolaze da naprave svoj šou, a mi smo posvećeni dijalogu", izjavio je Vučić novinarima tokom posete Jagodini u centralnoj Srbiji.
Zvaničnicima Kosova Vučić je istog dana poručio: "Ako mislite da dolazite po stvari o kojima govorite, ne morate ni da putujete".
Kakav je stav EU?
U međuvremenu, iz EU je saopšteno da je u toku procesa razgovora došlo do promena u pogledu sagovornika, pošto je Kurti 22. marta na mestu premijera zamenio Avdulaha (Avdullah) Hotija, ali da “obaveze ostaju iste”, odnosno od Kosova i Srbije se očekuje da se uključe u dijalog i da primene sve dosadašnje sporazume, te da pokažu posvećenost i neophodnu spremnost za kompromisom kako bi se došlo do konačnog sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
Takođe, evropska strana insistira da će se u toku procesa razgovarati o svim pitanjima koja su ranije otvorena.
U senci ranijih izjava premijera Kosova
Donika Emini, izvršna direktorka organizacije CiviKOs iz Prištine, navodi da sada ostaje da se vidi koliko dugo će se Kurti držati navedenih prinicipa i podseća da je ranije rekao da mu dijalog uopšte neće biti među prvim priorititima.
Svakako, za Emini će razgovori između Kurtija i Vučića u utorak biti “drugačiji i zanimljivi” jer kosovski premijer ima “nekonvencionaln pristup dijalogu”.
“On (Kurti) ne pripada ni autoritarnom režimu ni liderima koji su dugo bili na vlasti na Balkanu, kao što su (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić, (predsednik Crne Gore Milo) Đukanović ili (bivši predsednik Kosova Hašim) Tači. Tako da, biće drugačije ali ne očekujem da dve strane razgovaraju o konkretnim pitanjima, još uvek ne znamo da li će Kurti insistirati na novoj fazi dijaloga jer to mora da prihvati i Srbija i EU”, navodi Emini za RSE.
Ona nije sigurna koliko je kosovski premijer Kurti spreman da popusti kada su u pitanju njegovi principi ali napominje da još uvek niko ne zna kako će se on ponašati u dijalogu sa Srbijom.
Ukazuje i da delegacija Kosova u Brisel ide bez podrške opozicionih partija ali pripremljena za razgovore sa Srbijom.
Koji su argumenti u rukama dve strane
Profesor na Fakuletu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić je izrazio nadu da će obe strane pokazati volju i želju za nastavak dijaloga i da će se u Briselu bar okvirno razgovarati o temama koje bi mogle da se nađu za pregovaračkim stolom.
Dodaje i da Srbija neće odustati od pozicije da je status Kosova “sporan” sve dok se ne postigne dogovor između dve strane.
“Sa druge strane, Kurti relativizuje dijalog, smatra da je reč o ravnopravnim stranama. Ja se ne bih složio zato što, ako je reč o ravnopravnim stranama, zašto se vodi dijalog. Ovde se više ne pominju tehnička pitanja koja treba da se reše između Srba i Albanaca. Autonomija za Srbe na Kosovu je stavljena po strani, znači ideja dijaloga je da se dođe do međusobnog priznanja, u prevodu evropski i američki zvaničnici očekuju da će se postići takva vrsta dogvora, koji će omogućiti deblokiranje Kosova na međunarodnom planu i učlanjenje u raznim organizacijama i institucijama”, poručuje Surlić i dodaje da Kurti ne treba da “pokazuje mišiće” na temama koje su važne za građane Kosova.
Surlić zaključuje da je realizacija Sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom argument u rukama Srbije i dodaje da će Vučić upravo njime ucenjivati nastavak dijaloga.
Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa 2013. godine postigli Sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Konkretniji detalji su usaglašeni principima 2015. godine za koje je Ustavni sud utvrdio da nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova.
Međutim, u toj odluci Ustavnog suda je navedeno da bi se to moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom Zajednice.
Svemu prethodila misija Lajčaka i Palmera
Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju (Matthew) Palmer su početkom juna boravili na Kosovu i u Srbiji a kako bi sa zvaničnicima razgovarali o pripremama za nastavak razgovora.
Palmer je tada rekao da SAD snažno podržavaju dijalog između Kosova i Srbije koji bi trebao da rezultira postizanjem konačnog sporazuma i međusobnim priznanjem, dok je Lajčak poručio kako 2021. godina može biti dobra godina za zemlje na Zapadnom Balkanu, te da će biti napretka u poboljšanju odnosa između Kosova i Srbije.
Facebook Forum