Najviši američki komandant na Bliskom istoku: Nije gotovo

Kako dalje navodi, antiteroristički napadi u Avganistanu biće ograničeni na slučajeve kada su otkriveni planovi napada na Ameriku ili njene saveznike,

To bi bio razlog za bilo kakve udare u Avganistanu nakon što odemo, moralo bi se dogoditi da otkrijemo nekoga ko želi da napadne Sjedinjene Države ili nekog od naših saveznika i partnera“, rekao je general Frenk Mekenzi, komandant američke Centralne komande (CentKom) za Glas Amerike u ekskluzivnom intervjuu datom u vojnom avionu SAD tokom puta ka regionu.

Čini se da generalovi komentari opovrgavaju izveštaj Njujork tajmsa u kojem se kaže da Pentagon razmatra traženje odobrenja za izvođenje vazdušnih udara za podršku avganistanskim snagama bezbednosti ako Kabulu ili neki drugi veliki grad budu u opasnosti da padnu pod talibane.

Mekenzijev uverljiv opis učešća SAD u Avganistanu nakon povlačenja američkih trupa poklapa se sa sužavajućom protivterorističkom ofanzivom na Islamsku državu i Al-Kaidu dok Pentagon daje prednost nadmetanju sa Kinom i Rusijom. General je rekao da je njegova snaga na Bliskom istoku sada "bliža 40.000", što je značajno smanjenje u odnosu na pre 18 meseci, kada je taj broj bio između 60.000 i 80.000 vojnika.

Nakon što je preuzeo dužnost, predsednik Džo Bajden naredio je potpuno povlačenje američkih trupa iz Avganistana i ukinuo američku vojnu podršku ofanzivi protiv iranskih pobunjenika Hutija u Jemenu, koju je predvodila Saudijska Arabija. Istovremeno, Pentagon je premeštao brodove, oružane sisteme i trupe van ostalih država Bliskog Istoka.

Mekenzi kaže da je povlačenje iz Avganistana glavni događaj koji je umanjio resurse, ne samo širom njegove komande, već i američke Komande za transport, koja pomaže u prevozu američke vojske i opreme na različita mesta širom sveta.

Ti resursi će i dalje biti razvučeni, kaže on za Glas Amerike, dok će američki avioni leteti iz baza hiljadama kilometara dalje kako bi prikupili obaveštajne podatke i nadzor i "pojačali pritisak" na teroriste u Avganistanu.

"Dug je put da se snage i avioni prebace u Avganistan preko horizonta. Sve vreme smo rekli da je ovo vrlo teško učiniti. To nije nemoguće učiniti i mi to trenutno radimo", rekao je Mekenzi.

"Vrlo napredni" planovi

Stručnjaci i bivši komandanti izrazili su zabrinutost zbog nedostatka detalja u vezi sa obezbeđivanjem Avganistana nakon povlačenja.

"Planovi su vrlo napredni", rekao je Mekenzi, preusmeravajući se na Ministarstvo odbrane da objavi dalje informacije.

Penzionisani general Džozef Votel, bivši komandant Centralne komande, rekao je za Glas Amerike da se nada da će videti "sveobuhvatniji plan kako bi ovo povlačenje izgledalo" i kako bi vladu Avganistana i avganistanske snage ostavili na "najboljoj mogućoj osnovi".

Ukazao je na povlačenje američkih snaga iz Iraka 2011. godine kao "mnogo promišljeniji pristup" koji je iza sebe ostavio veliko izaslanstvo, a na terenu ostavio element bezbednosne saradnje specijalnih snaga.

"To su stvari koje bih očekivao da vidim. Mislim da je izazov sa ovim trenutno u tome što jednostavno ne vidimo puno detalja", dodao je Votel.

Prema Mekenziju, SAD će pomoći avganistanskim vazduhoplovnim snagama, što je jedna od najvećih prednosti zemlje u borbi protiv talibana, da održavaju svoje letelice kombinacijom virtuelnog savetovanja izdaleka donošenjem potrebnih delova vazdušnim putem. Takav metod će nesumnjivo usporiti proces održavanja, što bi avganistanskim snagama moglo da ostavi ograničenu vazdušnu podršku.

"Rizik će biti veći, znatno veći", priznao je McKenzie.

Postoji i celovit plan za evakuaciju Avganistanaca koji su pomagali Sjedinjenim Državama, ukoliko se za tim ukaže potreba, iako bi veličina, obim i vreme operacije dolazio iz Stejt departmenta, rekao je on.

Turska u centru pažnje

Jedan plan nakon povlačenja koji izgleda da nije završen je kako će aerodrom u Kabulu biti obezbeđen. Aerodrom služi i za civilne, i za vojne avione.

Nekoliko stotina vojnika iz NATO saveznice Turske branilo je aerodrom, ali nije jasno da li će ostati i nakon povlačenja NATO-a, što izaziva strah da diplomate neće moći bezbedno da uđu i izađu iz Avganistana.

McKenzie je rekao da je američka vojska još uvek "u konsultacijama sa turskim partnerima po tom pitanju". Očekuje se da će se Bajden u ponedeljak u Briselu sastati sa turskim predsednikom Tadžipom Erdoganom kako bi razgovarao o dilemi bezbednosti aerodroma.

Izveštaji kažu da Erdogan traži koncesije u zamenu za obezbeđivanje aerodroma, uključujući i pristanak SAD koji bi omogućio Ankari da zadrži i upravlja svojim PVO sistemom ruske proizvodnje S-400. SAD se protive toj nabavci i upotrebi ruskog sistema paralelno uz NATO oružje poput borbenog aviona F-35.

Druga glavna zabrinutost je koliko će dobro SAD moći da otkriju terorističke zavere u Avganistanu, upravo one koje bi njihova vojska trebalo da sprečava vazdušnim udarima, bez vojnog prisustva u zemlji.

Bredli Bouman, stručnjak za odbranu iz vašingtontske tink-tenk Fondacije za odbranu demokratije, kritikovao je povlačenje zbog smanjenja sposobnosti Sjedinjenih Država da nadgledaju i odvraćaju otprilike 20 terorističkih grupa u avganistansko-pakistanskom regionu.

"Samo zato što odlazimo i kažemo da je gotovo, nije gotovo", rekao je Bouman. "Talibani su zainteresovani, a Al-Kaida zainteresovana za večni džihad i oni će nastaviti da se bore".