Na ovogodišnjem konkursu GRIFON prijavilo se 47 autora sa preko 150 radova. Selekciona komisija – Radonja Leposavić, istoričar umetnosti, Žolt Kovač, vizuelni umetnik, Vedran Eraković, tipograf, Saša Janjić, istoričar umetnosti, Nikola Radojčić, grafički dizajner - izabrala je 32 autora i preko 50 radova u kategorijama: knjiga i druge publikacije, vizuelni identitet, plakati i oglašavanje, ambalaža, tipografsko pismo, promotivni materijal i hartije od vrednosti, filmska, video i TV-grafika i web-dizajn.
Na svečanom otvaranju, najboljem radu biće uručena nagrada Grifon, koju dodeljuje žiri u sastavu: Velimir Andrejević, grafički dizajner, Olivera Stojadinović, autor pisma, Borut Vild, grafički dizajner, Saša Janjić, istoričar umetnosti, Miloš Ilić, grafički dizajner. Praksa je potvrdila da nagrada Grifon nepogrešivo valorizuje i prepoznaje najbolja autorska dela grafičkog dizajna, o čemu svedoče i profesionalni dometi dosadašnjih laureata: Miloš Ilić (1996), Vladan Srdić (1998), Borut Vild (2000), Goran Patlejh (2002), Slavimir Stojanović (2004), Isidora Nikolić (2006), Igor Oršolić (2008), Autorski tim A3 Format (Filip Bojović&Marko Rakić/2010), Jovana Budošan&Aleksandar Ilić (2012), Metaklinika (2014), Piter Gregson Studio (2016), Velimir Andrejević&Sofija Gavrilović (2018).
GRIFON je osnovan u saradnji sa kompanijom Quadra Graphic 1996. godine sa ciljem da stimuliše i razvija profesionalne standarde u oblasti grafičkog dizajna. Ova specijalizovana manifestacija bijenalnog karaktera tokom dve decenije razvila se u relevantni punkt za vrednovanje i sučeljavanje različitih poetika pružajući realan uvid u aktuelnu produkciju grafičkog dizajna u Srbiji i regionu i autora koji su svojim poreklom/školovanjem/boravkom vezani za ove prostore.
„Ovogodišnja selekcija i konkurs će svakako ostati u senci pandemije Covid virusa i svega onog što nam se više od godinu dana dešava. Ova globalna katastrofa uticala je i na produkciju koja je vidno manja ali ne nužno i nekvalitetnija. Ono što je svakako primetno je manjak dizajnerskih rešenja ambalaža i trodimenzionalnih proizvoda, što se može opravdati činjenicom o usporenoj privrednoj aktivnosti usled pandemije. Ipak ohrabruje praksa da je uprkos nepovoljnoj situaciji, grafička produkcija knjiga, plakata i posebno tipografskog pisma i dalje na zavidnom nivou. Vizuelni identiteti, web kao i TV grafika su takođe prisutni i čine ovogodišnju selekciju u medijskom smislu raznovrsnijom. (...) Ono što će iza svega toga ostati su primeri uspešnog i inovativnog korišćenja kako novih tehnologija, tako i iskustava starije umetnosti u pogledu kreiranja novih predmeta i grafičkih rešenja. Ti i takvi primeri će sigurno naći svoje mesto u muzejima primenjnih umetnosti i dizajna ali ono što je važnije i značajnije, ostaće u sećanju mnogobrojnih ljudi koji su ih koristili ili imali. Grifon, kao nagrada za najbolji grafički dizajn pokušava da skrene pažnju stručne, ali i one šire javnosti, da iza svakog proizvoda, iza svake grafičke kreacije, stoji naporan rad umetnika koji svojim delom doprinose da svet u kome živimo bude, ako ne lepši onda makar funkcionalniji i dopadljiviji.“
Iz teksta Saše Janjića