KAKO JE VOJVODA MIŠIĆ PRVI PRIMIO NOVU VAKCINU NA SOLUNSKOM FRONTU: Za njim je to učinilo 110.000 vojnika i krenulo u OSLOBAĐANJE!
Vojvoda Živojin Mišić prvi je zavrnuo rukav na Solunskom frontu te 1917. i vakcinisao se tada novom, petovalentnom vakcinom bez trunke razmišljanja. Potom je to učinilo i 110.000 srpskih vojnika i umiranje od tifusa i kolere je konačno prestalo. Vojska je zahvaljujući tom cepivu ostala živa i zdrava, pa je 1918. probila Solunski front i oslobodila Srbiju.
VODILI GA NA STRELJANJE, PA SE PREDOMISLILI: Deka Živko je napunio 100 godina i ima važnu poruku, ali i ZAMERKU (FOTO)
MIGRANTI JURE NA VRATA ZAPADNOG BALKANA: Šokantan izveštaj evropske granične policije o broju ilegalnih prelazaka
SVE VEĆE PRIRODNO BOGATSTVO SRBIJE! Otkrivena četiri tajanstvena vodopada na Staroj planini (VIDEO)
Ključ uspeha je u mudroj glavi velikog vojvode, koji je znao da primaju novo cepivo odbijajući već poznato francusko, ali i da je to jedini način da se pokuša zaustaviti ponovni pomor Srba od zaraznih boleština. Srpske vojske ionako jedva da je bilo posle sloma u Prvom svetskom ratu i Albanske golgote.
Ali ključ je i u izvanrednom lekaru i iznad svega velikom čoveku - Ludviku Hiršfeldu, Poljaku koji je kao dobrovoljac 1915. došao u Srbiju da pomogne u borbi protiv epidemije ubitačnog pegavog tifusa. Pridružuje mu se i supruga Hana, takođe doktor. Ostaju uz Srbe i u najvećem zlu i stižu u Solun. Tu je Hiršfeld 1916. iz krvi jednog bugarskog zarobljenika izolovao do tada nepoznati soj paratifusa - paratifus C (danas poznat kao Salmonella hirszfeldi).
Na Solunskom frontu, koji je tada mirovao, počinju da ubijaju zarazne bolesti. Srpski vojnici ne ginu od kuršuma, već od tifusa, dizenterije, malarije. Kreće pelcovanje francuskom vakcinom protiv tifusa, ali i ona ubija.
Dobio bi Nobela da nije bio prijatelj Srba
Hiršfeld je bio jedan od vodećih svetskih autoriteta za krvne grupe.
- Napravio je veliki pomak na polju krvnih grupa, objavio je veliki broj radova u vezi s tim. Kažu da bi za to dobio i Nobelovu nagradu da nije bio prijatelj Srba - ističe Šekler.
- Nekoliko starijih ljudi je umrlo. Vojska se pobunila i komande su obavestile generalštab da neće da dozvole vakcinaciju. Osim toga, vakcina nije sadržavala paratifus C, koji Francuzi još nisu poznavali - napisao je Hiršfeld u knjizi "Istorija jednog života".
- Nekoliko starijih ljudi je umrlo. Vojska se pobunila i komande su obavestile generalštab da neće da dozvole vakcinaciju. Osim toga, vakcina nije sadržavala paratifus C, koji Francuzi još nisu poznavali - napisao je Hiršfeld u knjizi "Istorija jednog života".
Tada Hiršfeld, uz odobrenje vojvode Mišića, u skromnoj laboratoriji razvija petovalentnu vakcinu koja je imunizovala protiv pet "ubica" - trbušnog tifusa, kolere i paratifusa A, B i C.
Vojvoda Mišić prvi je prima i tako zapravo testira novo cepivo. I daje primer svima. Za njim isto čine najviši vojni zvaničnici, pa tek onda obična vojska.
- Hiršfeld je vrhunski doktor, u Srbiju je došao na poziv Arčibalda Rajsa. Nije hteo da nas napusti ni kada je bio slom srpske vojske i države i kada smo se povlačili preko Albanije. Na Solunskom frontu video je da su ogromni gubici srpske vojske od zaraznih bolesti. U podrum jedne zgrade, sa ženom Hanom, napravio je 110.000 doza vakcina za mesec dana - objašnjava dr Milanko Šekler, virusolog i imunolog Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo.
Ističe da je vojvoda Mišić rekao Hiršfeldu: "Prvo mene vakciniši."
- Potom je vakcinisao celu vojsku. I šta bi danas pametnjakovići koji se obrazuju i informišu na Guglu rekli - nije bilo kliničkog ispitivanja, nije bilo laboratorijskog ispitivanja na životinjama, ne može da se primi vakcina - kaže Šekler.
Tako je spaseno hiljade i hiljade ratnika, koji su 1918. krenuli u nezadrživi pohod i povratak u otadžbinu. Srbija je oslobođena!
KO JE LUDVIK HIRŠFELD
- 1884. rođen u Varšavi
- jevrejskog porekla, deklarisao se kao Poljak
- 1915. kao dobrovoljac dolazi u Srbiju
- zahvaljujući njemu srpska vojska bila je jedna od prvih koja je masovnije primenjivala transfuziju krvi
- Na Solunskom frontu i sam oboleo od paratifusa A, a potom malarije
- po oslobođenju Srbije bio šef bakteriološkog odeljenja Vojne bolnice u Beogradu
- dobio počasni čin pukovnika Srpske vojske
- odlikovan Ordenom belog orla
- 1919. sa suprugom se seli u Varšavu
- 1941. zatvoren sa ženom i ćerkom u varšavski geto
- 1942. uspevaju da pobegnu, ćerka umire od tuberkuloze
- 1954. preminuo u Vroclavu