Nastavak dijaloga Beograda i Prištine neće biti nimalo lak, kao što uostalom ni dosad nije bilo jednostavno, ocenjuju sagovornici Kurira. Dodaju da neki rezultati jesu postignuti, ali da neće biti lako doći do sveobuhvatnog sporazuma dve strane. Ipak, potrebno je, kako naglašavaju, naći rešenje i budućim generacijama ne ostavljati zamrznuti konflikt.
Moglo je mnogo više
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku, komentarišući čitavu deceniju dijaloga, kaže da je neobično što se za to vreme nije postiglo nešto više. - Inače se mnogo toga postigne za toliki vremenski period, a mi smo još uvek daleko od zacrtanog sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine. Iako po prirodi nisam pesimista, sada zaista ne mislim da će u nekom skorijem periodu doći do dogovora dve strane, jer su stanovišta i gledišta vrlo udaljena, a Evropska unija nema šta trenutno da ponudi, nikakav podsticaj ni Beogradu ni Prištini - kaže Grubješićeva.
Uključivanje Sjedinjenih Američkih Država u dijalog smatra pak pomakom. - Moguće da će, uz svoj pragmatizam, SAD uspeti da pomognu da se dođe do kompromisnog rešenja, kojim bi se stavila tačka na taj veliki problem. Koliko sam shvatila, od Prištine se očekuje da pristane na teške kompromise, što doslovce piše i u čestitki koju je Vjosi Osmani prilikom izbora za predsednicu Kosova poslao američki predsednik Džozef Bajden. Naročito zato naglašavam američki pragmatizam, koji može da pomogne EU ukoliko se bude išlo u tom pravcu - smatra ona.
Grubješićeva ističe i da situacija nikada nije bila laka jer, kako kaže, sa otcepljenim delom svoje teritorije morate da postignete neki dogovor. - To od početka nije bilo lako. Ne mogu da uporedim stepen kad je bilo lakše, jer otkad je Kosovo proglasilo nezavisnost, ne prestaju pritisci na Srbiju da se problem reši, a od tada do danas Priština želi samo jedno - nezavisnost i priznanje - zaključuje ona.
Nije se mnogo odmaklo
Da situacija ni pre deset godina nije bila laka, a ni danas nije, te da se nije znatno odmaklo s početne tačke, smatra i predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
- Jesu postignuti neki briselski sporazumi i deo je realizovan, ali najbitniji - a to je ZSO - nije. No, ne može se reći da nije ostvaren neki rezultat. Recimo, uspeli smo da se delimično poboljša bezbednost srpskog naroda na KiM, iako su nastavljeni etnički motivisani napadi na Srbe. Takođe, Srbi su preuzeli samoupravu u 10 opština i učestvuju u kosovskoj policijskoj službi, u sudovima i tužilaštvu, iako nije do kraja implementirano sve to, a nije formirana ni kompanija koja bi se bavila distribucijom električne energije. Sve u svemu, nešto je urađeno, ali najvažnije ipak nije - navodi Drecun.
Ističe da je situacija veoma složena pred predstojeći nastavak razgovora. - Ponašanje Prištine pokazuje da će se teško doći do dogovora - ocenjuje Drecun.
Osvrćući se na dosadašnji tok dijaloga, sagovornik Kurira podseća da je pre postizanja prvog sporazuma bilo kritičnih situacija, gde su intervenisale i SAD pritiskom na Prištinu.
- Tu je i period kada su uveli takse od 100 odsto na srpsku robu i odbijali nastavak dijaloga, pa upadi policije na sever Kosova i hapšenja... To su bile baš teške situacije, iako je s njima sve vreme teško - kaže Drecun.
Razgovor, a ne nasilje
Direktor vladine Kancelarije za KiM Petar Petković poručuje za Kurir da se Beograd pokazao kao kredibilan partner u dijalogu, jer smatra da je važno da se svi nasleđeni problemi rešavaju za pregovaračkim stolom.
- Ako nemamo dijalog, imamo incidente na terenu i zamrznuti konflikt, koji ne želimo da ostavimo našoj deci. Međutim, Priština već punih osam godina, precizno 2.975 dana, ne ispunjava svoje obaveze, od kojih je glavna formiranje Zajednice srpskih opština. Zbog toga je implementacija prethodno postignutih preduslov uspostavljanja poverenja bez kog nema ni suštinskog napretka u dijalogu. Na datu reč Prištine, bez konkretnih rezultata, niko više ne veruje i zato EU, kao posrednik u dijalogu, mora da pokaže svoj kredibilitet kako bi se osigurala puna primena dosadašnjih sporazuma - jasan je Petković.
Nestablna situacija
Srbi konstantno na meti
Bezbednosna situacija na KiM uopšte nije jednostavna, a da ne bi došlo do eskalacije, brinu pripadnici Kfora. Prištinske vlasti godinama već pokušavaju da formiraju vojsku Kosovu, ali im to zasad ne polazi za rukom. Ipak, u opremanju kosovskih bezbednosnih snaga imaju pomoć stranaca, poput SAD, Nemačke... Ono što je konstantno na KiM jesu česti incidenti i pretnje upućene Srbima. Na posebnom udaru su svetinje SPC, a najnoviji slučaj je zabeležen ovih dana u Prištini, gde je na crkvi ispisano „Isus mrzi Srbe”. Minulih godina bilo je i više pokušaja upada Albanaca i albanskih bezbednjaka, pre svega specijalne jedinice ROSU, na sever KiM, gde pretežno žive Srbi.
Aleksandar Vulin
Albanci bi bili najsrećniji da Srbi ne postoje
Predsednik Pokreta socijalista i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin kaže da nije optimista pred nastavak dijaloga Beograda i Prištine u Briselu. Ocenjuje da bi kosovski Albanci bili najsrećniji kada Srbija i Srbi ne bi uopšte postojali.
- Za nas je potpuno svejedno da li je na vlasti Tači, Kurti, Haradinaj ili neko drugi. Oni će uvek imati odnos prema Srbiji i Srbima takav da bi bilo najbolje da Srbije i Srba nema. Tamo gde se Šiptari apsolutno pitaju, Srba nema - kazao je Vulin.
Ivana Žugić
NE PROPUSTITE
