Dijalog Beograda i Prištine o Kosovu, uz posredovanje Evropske unije (EU), nastavlja se sutra, 15. juna, u Briselu. Briselski pregovori o kosovskom pitanju traju tačno deset godina, a dosad je postignuto ukupno 48 sporazuma, podaci su Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Kako je sve počelo
Tehnički dijalog između Beograda i Prištine o normalizaciji međusobnih odnosa započeo je 8. marta 2011. godine i u toj etapi postignuto je osam tehničkih sporazuma. Postignuti su sporazumi o slobodi kretanja, matičnim knjigama, carinskom pečatu, katastru, priznavanju univerzitetskih diploma, IBM, regionalnoj saradnji i oficirima za vezu.
Potom je pregovarački proces podignut na politički nivo, nakon čega je došlo do postizanja prvog sporazuma 19. aprila 2013. godine (u javnosti poznatiji kao Briselski sporazum), u okviru kog se, prvo u šest početnih tačaka, govori o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), u tri o policiji, dok po jedna tačka ovog sporazuma govori o sledećim pitanjima: pravosuđu, lokalnim izborima, planu implementacije prvog sporazuma, intenziviranju diskusije o energetici i telekomunikacijama, međusobnoj podršci dve strane u napretku u procesu evrointegracija i ustanovljavanju implementacionih odbora dve strane. U međuvremenu su postignuti i sporazumi koji se odnose na tzv. ostala pitanja, poput osiguranja vozila, civilne zaštite, mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici i drugi.
Učesnici
Spisak učesnika briselskog dijaloga s vremenom se menjao. Od 8. marta 2011. do polovine 2012. šef pregovaračkog tima Beograda bio je Borko Stefanović, dok je Prištinu predstavljala Edita Tahiri, a predsedavajući i predstavnik EU bio je Robert Kuper. Od 20. februara do 19. aprila 2013. Beograd je predstavljao Ivica Dačić, Prištinu Hašim Tači, a evropska posrednica je bila Ketrin Ešton. Potom je tokom 2014. godine šef pregovaračkog tima Beograda bio Marko Đurić, za sto se u ime Prištine ponovo vraća Edita Tahiri, dok je nova predsedavajuća i predstavnica EU Federika Mogerini.
Tokom 2015. godine šef pregovaračkog tima Beograda je Aleksandar Vučić (na funkciji premijera), šef pregovaračkog tima Prištine je Isa Mustafa, a Mogerinijeva je i dalje tu u ime EU. Od sredine 2020. Beograd predstavlja Aleksandar Vučić (na funkciji predsednika), Prištinu Avdulah Hoti, dok je predsedavajući i predstavnik EU Đuzep Borelj, visoki predstavnik EU, a u dijalog se uključuje i Miroslav Lajčak kao specijalni predstavnik Unije za dijalog Beograda i Prištine.
Blokada
Bilo je perioda i kada su pregovori bili stopirani: od marta do septembra 2014. godine, usled vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji, kao i usled izbora i formiranja tzv. vlade u Prištini, potom od februara 2017. do 26. februar 2018. zbog unutrašnjih političkih odnosa Prištine, koji su 11. juna 2017. rezultirali vanrednim parlamentarnim izborima u pokrajini, kao i od 21. novembra 2018. do juna 2020. jer su institucije u Prištini uvele carinske takse u visini od 100 odsto na robu iz BiH i centralne Srbije, što je potez koji je u direktnoj suprotnosti sa sporazumima iz dijaloga, Sporazumom CEFTA i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji su vlasti u Prištini sklopile sa EU. Zbog toga je Srbija uslovila dalje učešće u dijalogu bezuslovnim ukidanjem ove mere Prištine. Blokada u pregovorima prekinuta je 22. i 23. juna 2020. godine, kada su se u Beogradu sastali specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a potom i sa premijerkom Anom Brnabić radi dogovora o nastavku razgovora Beograda i Prištine u cilju normalizacije odnosa. Posle niza sastanaka održanih putem video-konferencije, 16. jula 2020. održan je i sastanak na visokom nivou u Briselu. Na sastanku su učestvovali Đuzep Borelj, predsednik Vučić, Lajčak i tzv. kosovski premijer Avdulah Hoti. Teme sastanka su bila pitanja vezana za nestala i interno raseljena lica i ekonomsku saradnju Beograda i Prištine. Nakon toga, 7. septembra 2020, započeti su i razgovori o rešavanju pitanja imovine i finansijskih potraživanja.
Primena dogovorenog
Sada se u dijalog uključuje novi kosovski premijer Aljbin Kurti, Srbiju predstavlja predsednik Vučić, dok će posredovati šef diplomatije EU Đuzep Borelj i specijalni predstavnik EU Lajčak.
Inače, Lajčak i specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za zapadni Balkan Metju Palmer nedavno su prilikom posete Beogradu i Prištini rekli da dve strane treba da odluče koje će se teme naći na dnevnom redu nove runde dijaloga i da sve što je ranije dogovoreno mora biti sprovedeno - uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
Kurti je ranije rekao da sastanak s predsednikom Vučićem neće biti nastavak dijaloga, već „početak novog procesa”, dok je predsednik Srbije naveo da će u Briselu insistirati na implementaciji svega što je ranije dogovoreno, pre svega misleći na Zajednicu srpskih opština. Upravo je ZSO ključna stvar koju Priština odbija da ispuni. Beograd se sve vreme drži dogovorenog u Briselu.
Važno pitanje i za velike sile
Rusija i SAD se aktivnije uključuju
Dijalog se vodi uz posredstvo EU, ali se, s vremena na vreme, sve češće čuju spekulacije da bi u razgovorima aktivno mogli da učestvuju i SAD i Rusija. Bivši američki predsednik Donald Tramp je, inače, imao specijalnog predstavnika za kosovsko pitanje, a i aktuelna američka administracija Džoa Bajdena posvećuje pažnju ovom pitanju, pa je tako pre nekoliko dana u Beogradu i Prištini bio visoki zvaničnik SAD Metju Palmer. S druge strane, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko u intervjuu Kuriru je rekao da je Rusija, kao stalna članica SB UN, nezaobilazan učesnik rešavanja kosovskog pitanja.
- Odlučujući o ulozi i načinu učešća Rusije, više puta smo rekli da mi pre svega vodimo računa o stavu Beograda. Dijalog mora da bude častan, da se odvija uz uvažavanje obrazloženih interesa Beograda, Srba na Kosovu, njihove bezbednosti, uz uravnoteženo posredovanje, bez zadovoljavanja suvišnih ambicija Prištine. Alternativa dijalogu ne postoji, naravno - rekao je tada Bocan-Harčenko.
Ivana Žigić
NE PROPUSTITE
