KINEZI POUBIJALI SVE VRAPCE I OTVORILI VRATA KORONI? Milioni umrli od gladi zbog jedne greške Mao Cetunga! (FOTO/VIDEO)
Zbog istrebljenja vrabaca u Kini je zavladala Velika glad
Nikad u istoriji čovek nije planirano i sistematski pokušao istrebiti jednu životinjsku vrstu i zamalo u tome uspeo sve dok komunistički vođa Mao Cetung nije preuzeo vlast u Kini.
KINESKI DIV OŠTRO UZVRATIO LIDERIMA G7: "Prošli su dani kad su male grupe zemalja odlučivale o sudbini sveta!"
LJUDI ĆE PONOVO SLETETI NA MESEC: NASA predstavila prvu megaraketu koja će ljude odvesti do Zemljinog satelita (FOTO/VIDEO)
GDE JE TRAMP STAO, BAJDEN PRODUŽIO: Američki predsednici baš ne umeju da ispoštuju kraljevski protokol
Devet godina nakon što su njegovi komunisti pobedili u Kineskom građanskom ratu 1949. i preuzeli vlast u zemlji, Mao je pokrenuo revolucionarni društveno-ekonomski program nazvan Veliki korak napred, s ciljem da Kinu od zaostale agrarne zemlje pretvori u industrijsku velesilu, u skladu s marksističkom doktrinom prema kojoj se pravo besklasno društvo ne može uspostaviti bez prethodnog razvoja sredstava proizvodnje.
Za to su, naravno, postojali i objektivni razlozi - Kina je bila izuzetno nestabilna zbog oslabljene privrede i nedostatka industrijske infrastrukture, što je bila posledica i japanskog razaranja i okupacije u Drugom svetskom ratu i zapadnjačke imperijalističke dominacije u takozvanom Veku poniženja, od sredine 19. do sredine 20. veka. Kinesko sudelovanje u Korejskom ratu protiv Amerike i njenih saveznika, od 1950. do 1953. godine, dodatno je uništilo privredu.
Mao je pokušao industrijalizaciju uzoru na Sovjetski Savez, ali brzo je shvatio da siromašnoj zemlji nedostaju sredstva da uopšte započne industrijalizaciju. Zato je još 1954. pokrenuo nacionalnu kampanju poljoprivrednih reformi i kolektivizacije, kako bi Kinu učinio samodovoljnom po pitanju proizvodnje hrane. Plan je bio da poljoprivrednici seju i ubiru ono što im se naredi odozgo te da država kontroliše svu proizvodnju.
Mao i Komunistička partija pokrenuli su 1958. godine nacionalni ekonomski program pod nazivom "Veliki skok napred", čiji je cilj bio uvelike izgraditi privredu kroz pristupe usmerene na poljoprivredu.
Ova ideja već se pokazala pogubnom u Sovjetskom Savezu, ali to njemu nije smetalo. Istorija je prepuna slučajeva kada su vladari s previše moći u svojim rukama dolazili na ideje i sprovodili odluke koje su imale katastrofalne posledice, ali ideja koju je Mao dobio u poseti jednom selu 1955. zaista se ističe.
Kad je tamo primetio vrapca koji kljuca pirinač, Mao je proglasio vrapca pticom koja je štetna za kinesku poljoprivredu. Ta jedna izjava bila je dovoljan signal da Kineska komunistička partija proglasi rat vrapcima i mobilizuje celu zemlju kako bi istrebila ovu u pticu, koju je partija prozvala "javnom životinjom kapitalizma".
Mao je, osim vrabaca, naredio i istrebljenje muva, pacova i komaraca, a sve je dobilo službeno ime - Kampanja četiri štetočine. Za razliku od vrabaca koji su bili na meti jer jedu žitarice i voće, ostale vrste su bile na udaru zbog prenošenja zaraznih bolesti - kuge i malarije, među ostalim.
Milioni kineskih seljaka, fabričkih radnika, učenika, činovnika i vojnika bili su mobilizovanui za ovaj rat protiv klasnog neprijatelja u koji su krenuli vrlo ozbiljno, organizovani u grupe koje su lovile vrapce, naoružani puškama i praćkama, ali i drugim sredstvima. Sistematski su uništavali gnezda vrabaca, razbijali jaja i ubijali mlade te podmetali pticama otrov u hranu. Jedna od naširoko korištenih metoda bila je bubnjanje, vikanje i lupanje loncima i tavama oko drveća na kojem su se vrapci odmarali. Kako su se zbog buke bojali da slete natrag na stabla, vrapci bi leteli uokolo sve dok ne bi pali mrtvi od iscrpljenosti.
Jedna epizoda iz ove kampanje bila je posebno nadrealna: vrapci u Pekingu su se, prema izveštajima iz tog doba, u jednom trenutku pred progonom počeli sklanjati u vrtove stranih ambasada, gde su bili van dohvata revnosnih komunističkih udarnika, između ostalog i u poljsku ambasadu koja je odbila da ih "preda" kineskim vlastima. Ipak, udaranjem u šerpe sa spoljne strane ambasade, Kinezi su uspeli i njih da izmore i nateraju da uginu.
Stručnjaci veruju da je u tom pohodu na vrapce ubijeno stotine miliona ptica i vrabac je u Kini bio pred izumiranjem.
Mao 1960. shvatio grešku, ali bilo je kasno
Ali vrapci nisu bili jedine žrtve. Brojni ljudi su, prema izveštajima, stradali padajući s krovova na koje su se penjali kako bi uništili njihova gnezda, a i druge ptice i životinje stradale su od otrova ili metka namenjenog vrapcima.
Zvuči neverovatno, ali kineski zvaničnici nisu uzeli u obzir da vrapci, osim što jedu žito, jedu i insekte. Tek ih je ornitolog Tso-hsin Čeng 1960. uspeo uveriti u to. A kako su vrapci bili izbačeni iz igre, populacija skakavaca i drugih insekata se namnožila preko svake mere i počela tamaniti useve.
Mao je do 1060. shvatio svojugrešku i pozvao na prekid rata protiv vrabaca, ali šteta je već bila napravljena. Osim što useve od insekata više nisu branile ptice, vladala je i nestašica pesticida koji je potrošen u sklopu Kampanje četiri štetočine.
Osim toga, Mao je naredio milionima seljaka da napuste svoja polja i rade u čeličanama, kako bi zadovoljili njegove industrijske ambicije. Došlo je i do masovne deforestacije zbog preterane seče stabala za drveni ugalj potreban za visoke peći. A kad su se ovim problemima pridružili poplava 1958. i suša dve godine kasnije, uslovi za totalnu katastrofu bili su ostvareni.
Iako su prinosi od 1957. nadalje padali, lokalni partijski službenici prijavljivali su naduvane brojke i zaplenjivali od seljaka sve veći udeo, odnosno "višak" sve manjih prinosa, pa ovima više nije ostajalo dovoljno da bi preživeli. Viši zvaničnici nisu se usuđivali priznati da je kolektivizacija dovela do kolapsa pa su za njega krivili vremenske nepogode.
Ni za broj ljudi koji je umro od gladi u takozvanoj Velikoj gladi od 1959. do 1961. nema egzaktnih podataka, ali procene se kreću od 15 pa sve do 55 miliona umrlih. Ljudi su umirali i od iscrpljenosti, a po jednoj proceni oko dva miliona ljudi su partijske milicije premlatile ili mučile do smrti. Ali glad je bila glavni uzrok pomora, a postoje brojni izveštaji da je izazvala i masovni kanibalizam.
Maov režim je na kraju bio prisiljen da uvede 250.000 vrabaca iz Sovjetskog Saveza kako bi obnovio gotovo istrebljenju domaću populaciju ove ptice.
Međutim, kataklizma izazvana Velikim skokom napred ostala je tabu u Kini sve do danas, a arhivi iz tog razdoblja nikad nisu do kraja otvoreni.
Nakon krvave Kulturne revolucije koju je Mao pokrenuo 1966. godine, a koja je završila njegovom smrću 1976., Partija je konačno odustala od državne kontrole nad poljoprivredom. A mnogi seljaci su se, usled gladi koju su preživeli, okrenuli hvatanju i uzgoju divljih životinja, bilo za vlastitu prehranu, bilo za prodaju - što je ilegalna praksa u većini zemalja sveta.
Režim je službeno dozvolio i podstaknuo tu egzotičnu poljoprivrednu aktivnost kako bi suzbila glad i siromaštvo. Divlje životinje su se počele masovno uzgajati i prodavati na takozvanim mokrim pijacama.
A naučnici smatraju da je koronavirus SARS-CoV, a možda i njegov svojevrsni naslednik SARS-CoV-2 (uzrok trenutne pandemije), prešao na ljude upravo s divljih životinja koje se prodaju na tim mokrim pijacama.
Drugim rečima, Maov tragični eksperiment s istrebljenjem vrabaca možda je imao dalekosežnije posledice nego što se na prvi pogled čini.