Najjasnija poruka sa G7 samita: Svetske sile i saveznici okreću novi list i zaboravljaju na TRAMPOVU ERU
Prizor na vetrovitoj korniškoj plaži u petak izgledao je istovremeno čudno i potpuno normalno. Nasmejani lideri u skupim odelima stajali su i ćaskali na improvizovanoj platformi iznad peska. Da nije bilo udaraca laktom umesto rukovanja i zagrljaja, otvaranje samita G7 izgledalo bi kao u nekom prošlom vremenu, pre pandemije i Donalda Trampa.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Jedno pitanje visilo je u vazduhu. Mogu li se bogate svetske demokratije vratiti u "normalnost" na suštinskiji način - onom vrstom saradnje koja je nekada bila rutinska, ali je erodirana u Trampovoj eri - s obzirom na to da populizam i nacionalizam nastavljaju da jačaju u mnogim zemljama, uključujući Ameriku.
Lideri su se potrudili da signaliziraju da je nova stranica okrenuta. Amerika i druge članice kluba sedam najrazvijenijih ekonomija obavezale su se da će donirati milijardu doza vakcina siromašnijim zemljama već prvog dana prvog sastanka otkako je kovid-19 ubio 3,7 miliona ljudi i opustošio svetske ekonomije.
Američki predsednik Džo Bajden zauzeo je mesto pored domaćina, britanskog premijera Borisa Džonsona, na tradicionalnoj "porodičnoj fotografiji“, kako je to Džonson opisao, i "ćaskanje uz kamin“ o ekonomskoj politici. Bajden je prijateljski razgovarao sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja je najavila da će sledećeg meseca posetiti Vašington.
Lideri su očito nastojali da poruče da je vreme za novi početak. Niko nije nosio maske, sveprisutni aksesoar pandemijskog doba. Makron je tvitovao video snimak na kojem razgovara sa Bajdenom toliko blisko, da mu je u jednom trenutku stegnuo ruku.
- Sad kad smo zajedno, ujedinjeni, odlučni da napravimo razliku, vreme je da to učinimo. Siguran sam da hoćemo, @JoeBiden! - napisao je na engleskom jeziku.
Bajden je i sam dao doprinos poruci da je obnovljeni globalni savez spreman da se pokaže sposobnim. "Srećan sam što ću ojačati našu posvećenost multilateralizmu i raditi sa našim saveznicima na izgradnji poštenije i inkluzivnije globalne ekonomije“, tvitovao je.
Trodnevni sastanak okupio je lidere Amerike, Кanade, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Japana, prvi put od Trampovog turbulentnog četvorogodišnjeg mandata tokom kojeg je format G7 odbacio kao nebitan.
Pozdravne reči i grupne fotografije izgledale su sračunato da pokažu da je koalicija ostavila iza sebe turbulencije, poput Trampovog ljutitog prevremenog odlaska sa samita u Kanadi 2018. godine. Bivši američki predsednik trebalo je da bude domaćin samita prošle godine, ali je on otkazan zbog pandemije.
Trampov najbliži partner među liderima bio je Džonson, kolega populista koji je uspešno izveo Britaniju iz Evropske unije. Ali, čini se da se Džonson u petak potrudio da postane timski igrač.
- Velike ekonomije moraju da osiguraju da se svet oporavi od ove krize na pravedniji način nego nakon finansijske krize 2008. godine. Moramo da naučimo lekcije iz ove pandemije - rekao je Džonson, čak pozajmljujući slogan Bajdenove kampanje da ej potrebno da se "izgradi bolje“.
Džonsonova vlada, zajedno sa američkom i još nekoliko drugih članica G7, kritikovana je zbog gomilanja vakcina na štetu siromašnijih nacija. Cilj najave o donacijama je da popravi taj utisak. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozdravio je obećanje, ali je upozorio da je svet još "u ratu sa virusom" i da taj doprinos nije dovoljan.
Bajden je u četvrtak najavio da će Amerika sama donirati pola milijarde doza Fajzerovih vakcina, što je polovina od ukupne obaveze G7. Administracija Bajdena takođe će pomoći globalnim zdravstvenim sistemima, uključujući one u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, da razviju neophodnu infrastrukturu kako bi cepiva došla do svih ljudi.
Pročitajte još
Ovo je Bajdenov pokušaj da Americi vrati njenu ulogu "rešavaoca problema". Bajden i njegov tim ponavljaju da, kada je reč o suočavanju sa najvećim izazovima 21. veka, od pandemije do klimatskih promena, demokratije imaju bolje odgovore od autokratija.
Donaciju vakcina Bajden je u petak opisao kao američku moralnu obavezu koja je u njenom "najboljem interesu". Preuzimajući vođstvo u inicijativi za raspodelu cepiva, on je pokušao da ublaži sumnje u pouzdanost Amerike kao globalnog saveznika. Ta zabrinutost je se odavno pojavila, ali je dostigla vrhunac za vreme Trampovog mandata. Ono što Bajden sledeće mora da uradi je da pokaže doslednost i verodostojnost američkih obećanja, ocenjuje "Vašington post".
Sedam lidera u petak je takođe odobrilo globalnu minimalnu stopu poreza na dobit od 15 odsto za velike multinacionalne korporacije. Bajdenova administracija najglasnije se zalagala za takav porez koji bi pomogao u plaćanju predsednikove ambiciozne domaće agende. Bela kuća je pohvalila sporazum kao ključ za izgradnju pravičnog poreskog sistema koji će okončati takmičenje među državama za privlačenje multinacionalnih korporacija sa sve nižim poreskim stopama, na štetu radničke i srednje klase.
Da sve izgleda kao povratak tradiciji pobrinuli su se i demonstranati koji su se opet okupili oko mesta samita zahtevajući da bogate nacije učine više u borbi protiv klimatskih promena i globalnog siromaštva. Кao i proteklih godina, lideri su se držali daleko od bučnih demonstranata.