Kukoč o Kući slavnih: Bilo bi bolje da je iz prvog pokušaja

Legendarni hrvatski košarkaš Toni Kukoč će u septembru postati član Kuće slavnih u Springfildu, a na posebnoj konferenciji povodom tog priznanja istakao je da to počast i svim ljudima sa kojima je sarađivao tokom karijere jer lako je rekao “Ništa u sportu ne možeš sam.“.

Čuveni igrač Čikago Bulsa je do velikog priznanja stigao tek iz osmog pokušaja, pošto su ga Bulsi nominovali još 2014. godine, pa je i to kratko prokomentarisao.

"Bilo bi bolje da je iz prvog pokušaja, ali drago mi je da me ta vest zatekla u mom Splitu u ovoj dvorani. Kada uđem u ovu dvoranu vrate se sve uspomene. Setim se treninga i koliko sam vremena proveo ovde, svih ljudi i trenera koji su nas vodili i pomogli nam da dođemo do velikih uspeha. Ništa u sportu ne možeš sam.", konstatovao je Kukoč.

Upitan da izabere najbolju petroku po njegovom mišljenju, Kukoč je odgovorio:

"Moraću da satsvim dva tima. Evropski: Zdovc, Dražen Petrović, Rađa, Divac i... sebe neću staviti. Sabonisa ne mogu da zaboravim, pa ni Paspalja, Komazeca koji je mogao dati koš kad je hteo. U NBA to su Ajverson, Džordan, Pipen, Rodman i Olajdžuvon, jer je on bio kao cenatr drugačiji od ostalih".

Kukoč je potvrdio da je informaciju da je uvršten u Kuću slavnih dobio dok je uživo posmatrao duel baraža za plasman u ABA ligu između Splita i Sparsa, a da je to proslavio na večeri sa Velimirom Perasovićem, Dinom Rađom i Goranom Sobinom, nekadašnjim saigračima iz slavne generacije splitske Jugoplastike.

Kao najdraži trofej u bogatoj karijeri sjajni hrvatski košarkaš je naveo prvi Kup šampiona osvojen sa Jugoplastikom u Minhenu 1989. godine.

"To je bilo totalno neočekivano, bili smo mladi, nije nas poštovao niko u Evropi. Dali su nam poslednji večernji termin za trening, mali hotel. Mislili su da ćemo odmah kući. Takođe, prva titula sa Bulsima je jedan sasvim drugi nivo. Ali, svi trofeji su mi dragi.", zaključio je Kukoč.

Rođeni Splićanin (52) najveće uspehe u karijeri je ostvario kao član proslavljene generacije Bulsa sa kojom je osvojio tri uzastopna prstena 1996, 1997. i 1998. godine. U prvoj šampionskoj sezoni izabran je za najboljeg šestog igrača NBA lige.

Ponikao je u Jugoplasitici, zatim branio boje Benetona, pomenutog Čikaga, Filadelfije, Atlante i Milvokija, gde se 2006. penzionisao.