Decenija sastanaka, i dalje TAPKAMO U MESTU: Kakvu će korist imati zemlje Zapadnog Balkana od samita u Sloveniji
Sastalo se društvo staro na Brdu kod Kranja i usaglasili se da ujedinjenje Evrope nije potpuno bez zemalja Zapadnog Balkana. Jedni su se usaglašavali, drugi prepucavali.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
- Mi, lideri procesa Brdo-Brioni, sastali smo se u Brdu, na vanrednom samitu u čast 10. godišnjice pokretanja ove inicijative - navodi se u deklaraciji koju su potpisali učesnici samita.
Domaćin, predsednik Slovenije Borut Pahor, istakao je da je ovo bio jedan od najtežih sastanaka, jer nije bilo lako postići kompromis koji nosi „duboku poruku“. A kompromis i konsenzus, po ustaljenom običaju, nisu uspeli da ostvare predstavnici BiH.
Član Predsjedništva BiH Željko Komšić tvrdi da je sastanak u jednom trenutku pošao u pogrešnom smeru, uz na trenutke mučnu i neugodnu raspravu između predsednika Srbije i samoproglašenog Kosova, a onda se uključivao i predsedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik, na svoj “standardno primitivan način”.
– Ništa novo za nas, ali možda je za ove ljude bilo novo. Tako da se sastanak završio u jednoj atmosferi da Kosovo nije pristalo na tekst zajedničke izjave, što je loša stvar u celoj priči, jer mislim da je uloga i Slovenije i Hrvatske trebala biti iskorištena kao uloga “advokata Zapadnog Balkana u Briselu” – kazao je Komšić.
Svađa
Srpski član i predsedavajući Predsedništva Milorad Dodik uzvratio je da je Šefik Džaferović neopravdano u svoje ime optuživao Srbiju i Hrvatsku.
– Ali to je njegov stav, a ne stav Predsedništva – rekao je Dodik i dodao da članovi Predsedništva BiH nisu uspeli da dođu do konsenzusa.
– Jer da jesmo došao bi jedan član Predsedništva i izneo naš stav – rekao je Dodik.
Ekonomski analitičar i bivši ambasador BiH u Briselu, Draško Aćimović, kaže za Srpskainfo da su predstavnici BiH još jednom pokazali da se ni oko čega ne mogu dogovoriti i da uporno bacaju strelice jedni drugima.
– Ovo je samo još jedan u nizu tužnih događaja koji se dešavaju vezano za naše političare. Pokazali smo još jednom da se ništa ne možemo dogovoriti, pokazali smo svađu naša tri predstavnika, koji su izgledali kao grupa sirotih dečaka, i samo smo se osramotili, kao i uvek – ocenjuje Aćimović.
Iste priče
Dodaje da je takav nastup članova Predsedništva BiH možda unapred dogovoren.
– Slušamo šta je rekao Džaferović, šta je rekao Dodik, šta su rekli jedni drugima, a narod u suštini nije briga za to. To je toliko primitivno. To je ustvari njihov organizovani poduhvat. Verujem da su se oni dogovorili prije sastanka: „ti, brate, udari na mene, ja ću, brate, na tebe“. Ovo je možda najočigledniji primer njihove politike, jer to više nema veze s logikom. Nisu oni nesposobni da ne mogu izaći s nekim zajedničkim stavom; barem u nekim okvirnim crtama su mogli napraviti neku zajedničku izjavu – kaže Aćimović.
Ističe da običan čovek neće imati nikakvu korist od njihovog sastanka na Brdu kod Kranja.
– Neće narod imati nikakvu korist od ovoga, kao što nije imao ni do sada. Samo stvaraju putne troškove. Ista priča i ciljevi i pre deset godina, a mi i dalje stojimo na mestu. Deset godina isti ljudi, oni rade na tome da se ništa ne promeni, jer je njima dobro. Idemo putem proslave srebrnog jubileja, jer ako oni ostanu na vlasti, proslavićemo 25. godišnjicu, srebrni jubilej – kaže Aćimović.
Poruka
Sa sastanka na kojem su učestvovali predsednici Slovenije, Hrvatske i zapadnobalkanske šestorke poslata je poruka da proširenje Evropske Unije mora da se odvija brže, da Brisel mora da ima pred očima celi prostor Zapadnog Balkana i da bi bilo „odlično kad bi sve zemlje regiona ušle više ili manje istovremeno u EU“. EU bi trebalo aktivnije da se poveže sa svim zemljama Zapadnog Balkana, a svaki partner se zalaže da brže i efikasnije usvoji i sprovede neophodne reforme, ključni su zaključci dvostrane zajedničke deklaracije na jednodnevnom samitu procesa Brdo-Brioni u Sloveniji.
Draško Aćimović kaže da od 14 prioriteta, koje je dala Evropska komisija, BiH nije mnogo uradila.
– Imamo 14 tačaka, od kojih ništa nije ispunjeno. Mogli su naši predstavnici izaći sa zajedničkom izjavom i reći koliko se uradilo od tih 14 tačaka, izneti stav šta žele dalje. Međutim, nisu, oni imaju dogovor između sebe da pokažu da jednostavno stvari ne funkcionišu. Nisu ni naivni ni neiskusni da ne znaju da izađu s nekim stavom, bilo kakvim. Sve je smisleno odrađeno da se pokaže da ne funkcionišemo i to im odgovara – kaže Aćimović.
Zastoj
Ipak, član Predsedništva BiH Šefik Džaferović izneo je svoj stav kada je u pitanju proces evropskih integracija.
– Od 2013. godine, otkako postoji ovaj format procesa Brdo-Brioni, došlo je do velikih promena na međunarodnom, a onda i regionalnom planu. Političke napetosti, konflikti i humanitarne krize na rubovima Evrope i u njenom susedstvu, zatim masovni migrantski talasi, te debata o unutrašnjim odnosima same Evropske unije uneli su određenu dozu depresije u evropsku javnost. To je naročito pogodilo proces evropskih i evroatlantskih integracija, kao najznačajniji narativ u proteklih sedam decenija u Evropi – rekao je Džaferović.
I Milorad Dodik je priznao da postoji zastoj u procesu evropskih integracija.
– Došli smo do deklaracije koja upravo promoviše značaj tih deset godina, kao i činjenice da se osvrnemo na proces pridruživanja EU i da se u tom pogledu pokrene taj proces, koji je u desetogodišnjem zastoju – rekao je Dodik.
Proces Brdo-Brioni je slovenačko-hrvatska inicijativa, koju je 2010. pokrenuo Pahor, tada slovenački premijer, radi jačanja uzajamnog poverenja i regionalne saradnje, sa ciljem brže integracije Zapadnog Balkana u EU.
Ništa novo
Politička analitičarka Tanja Topić kaže za Srpskainfo da ovaj sastanak na Brdu Brioni, osim nemuštog opravdanja slovenačkog predsednika zbog non pejpera i ograđivanja od koncepta mirnog razdruživanja, nije doneo ništa novo.
– Skoro deceniju slušamo priče o tome kako Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji i da se reforme moraju ubrzati. Posebno BiH u tom pogledu tapka u mestu. Važno je da su svi učesnici stavili tačku na nepovredivost i nedeljivost granica, što će barem donekle smiriti usejane glave, ako su već potpisali i sami takav papir – kaže Topićeva.