KUKURUZ SKUPLJI ZA 72 ODSTO, SREBRO 74, SOJA 86 Pet razloga zbog kojih cene sirovina idu u nebo?
Rast cena sirovina, bilo da se radi o materijalima koji se koriste u teškoj, građevinskoj, prehrambenoj, IT i autoindustriji ili energetici je konstantan. Berzanski indeksi vezani za robu i sirovine, prema podacima sajta Indeksmundi, beleže u poslednjih godinu dana konstantan rast, koji je u pojedinačnim slučajevima ostvario i neverovatnih 183 odsto (koliko je narastao index nafte).
Trenutno se cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda na domaćoj berzi kotiraju dosta visoko. Soja se prodaje za 86 dinara po kilogramu, kukuruzom se trguje po cenama od 29.7 do 30.03 dinara. Nafta se na svetskim tržištima približila ceni od 80 dolara po barelu, a na berzama se pojavila nova "zvezda", bakar kojim se već neko vreme trguje po cenama višim od 10.000 dolara.
Uzroka ima nekoliko i svi su međusobno isprepleteni.
Prvenstveno, kraj pandemije, koji je na vidiku, pokrenuo je rast potražnje za svim resursima. Optimizam širom svetske ekonomije prati i povećanje ekonomske aktivnosti, i industrijske proizvodnje, te se sa te strane potražnja za određenim sirovinama dodatno povećala.
Sa rastom potražnje napravljen je dodatni pritisak na svetske lance snabdevanja, isporuke kasne, ali su se i troškovi transporta robe drastično povećali. Posledično to dovodi do dodatnog poskupljenja cena samih sirovina. Mimo toga, većina tih resursa biva apsorbovana od strane dve najveće svetske ekonomije SAD i Kine, te je ostatak sveta suočen sa nestašicama.
Takođe svetskoj ekonomiji se prikrada i rast inflacije. Jedan od glavnih faktora za rast inflacije je i veliko upumpavanje novca kroz pakete pomoći koji su države pripremile za ublažavanje posledica pandemije. Na primer, samo američka centralna banka (FED) je tokom poslednjih godinu dana štampanjem novca dramatično povećala novčanu masu u opticaju, ali oni nisu izolovan slučaj. Raskalašna monetarna politika se vodi širom sveta i novac koji se upumpava u ekonomiju se u najvećoj meri vraća na tržište.
Problem koji nam svima visi nad glavama, klimatske promene, vrši dovoljno veliki uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, i posledice se uveliko osete na tržištu. Neuravnoteženi i sve oštriji klimatski uslovi kojima svedočimo doveli su do osetno loših žetvi, i manjeg roda.
Cene hrane rastu 11 meseci
Prema podacima na sajtu Indeksmundi, svi indeksi vezani za sirovine i robu su u poslednjih godinu dana uvećani, i to od 8.7 odsto, u slučaju pića, do čak 183 odsto u slučaju nafte.
Trenutno cene nafte se kreću blizu 70 dolara po barelu. Prošlog aprila, problem sa skladištenjem i slaba potrošnja goriva poterale su cene barela mnogih potrošača ispod nule. OPEC se tada odlučio da ograniči proizvodnju što je dovelo do pražnjenja zaliha.
Cene hrane rastu u kontinuitetu već 11 meseci, a prema podacima Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), cene žitarica su porasle za 1,2 posto u aprilu na mesečnom nivou, a na godišnjem za 26 procenata.
Cene soje na Produktnoj berzi u Novom Sadu porasla je poslednjih dana na istorijski nivo od 86 dinara za kilogram i u odnosu na maj 2020. godine bila skuplja za više od 100 odsto! Kukuruzom se trgovalo u cenovnom rasponu od 29,7 do 30,03 dinara za kilogram uz tendenciju rasta. Za godinu dana cena kukuruza je porasla za 72,78 odsto.
Direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica "Žita Srbije" Sunčica Savović je rekla da je nagli rast cene soje posledica uključenja finansijskih fondova i špekulanata u trgovinu tom uljaricom.
-Cena soje pada i raste iz tehničkih razloga, zbog uključenja špekulanata i finansijskih fondova u trgovinu tom uljaricom na Čikaškoj berzi. Špekulanti i finansijski fondovi se pojavljuju na berzi i kao kupci i kao prodavci pa zavisno od toga cena raste ili pada. Zbog toga i ne postoji stabilan trend rasta cene soje- rekla je Savovićeva. Dodala je da cena soje raste od aprila prošle godine, ali sada intenzivnije jer su zalihe prošlogodišnjeg roda manje.
Savovićeva je takođe istakla da se, prema majskom izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede za 2021. /2022. godinu zbog smanjenja suše u Americi i Brazilu prognozira prinos soje u svetu veći za milion tona, što će umiriti cenu.
Metali su takođe beležili rast, ali iz različitih razloga. Sa jedne strane manjak zaliha, a sa druge povećanje ulaganja, pa sa tim i povezano uvećanje istraživanja novih izvora energije, lansirale su cene bakra u nebo, i on se trenutno trguje po ceni od oko 10.409 dolara po metričkoj toni, što je rast od 85 odsto.
Cene srebra su se povećale za oko 74 odsto, podstaknute povećanom potražnjom iz industrije, i ono trenutno vredi oko 27 dolara po unci.