Četvrti Kopenhagenski samit smatra se posebno važnim jer je svojevrsna najava sličnom, sveobuhvatnijem, koji će biti održan u organizaciji predsednika SAD Džoa Bajdena već u prvoj godini mandata, te okupljanje lidera demokratskog i slobodnog sveta. Već posle prvog dana samita Peking je ocenio događaj kao farsu, a Dansku i učesnike optužio za narušavanje principa “jedne Kine”
Specijalno za Novi magazin piše: Larisa Inić
Ako se po jutru dan poznaje, onda reakcija Kine na Kopenhagenski samit demokratije, koji je održan u organizaciji fondacije Alijansa demokratija, ukazuje koliko je Peking zaista zabrinut zbog zaokreta spoljnih politika zapadnih demokratija prema diktatorskom režimu komunističke partije Kine. Kopenhagenski samit održan je četvrti put, ali se ovogodišnji smatra posebno važnim jer je svojevrsna najava sličnom, sveobuhvatnijem samitu, koji će se u organizaciji predsednika SAD Bajdena (Joe Biden) održati u prvoj godini njegovog mandata, kao i okupljanje lidera demokratskog i slobodnog sveta. Već posle prvog dana samita Peking je događaj ocenio kao farsu, a Dansku i učesnike optužio za narušavanje principa “jedne Kine”.
Ali šta je, u stvari, izazvalo tako burnu i brzu reakciju Kine?
BRZA REAKCIJA: Saopštenje poslato iz ovdašnje kineske ambasade Rojtersu osvrće se na učešće predsednice Tajvana Tsai Ing-ven (Tsai Ing-wen) i aktiviste iz Hongkonga Nejtana Loua (Nathan Law), te danskog ministra spoljnih poslova Jepe Kofoda (Jeppe Kofod), uz optužbe za mešanje u unutrašnju kinesku politiku. Ipak, takvu reakciju pre su izazvale najave o zaokretu u spoljnoj politici koja će se, kako je Kofod istakao, više bazirati na vrednostima nego na interesima.
“Moramo biti čvršći, reagovati jače i brže kada su univerzalne vrednosti poput ljudskih prava i slobode govora pod pritiskom”, rekao je Kofod.
Signali koji su odaslati iz Kopenhagena idu podruku s najavama predsednika Bajdena da će unaprediti sigurnost, napredak i vrednosti SAD obnavljanjem sopstvene demokratije i savezništava, kao i da će zaštititi ekonomsku budućnost i vratiti Ameriku na čelo demokratskog sveta u suočavanju sa globalnim izazovima. Među tim izazovima kao ključni navode se borba protiv korupcije, autoritarizma i borba za poštovanje ljudskih prava u sopstvenim državama i u celom svetu.
Upravo je o opasnosti autoritarnih režima, a pre svega Kine, govorio i osnivač fondacije Alijansa demokratija Anders Fo Rasmusen (Anders Fogh Rasmusen), bivši generalni sekretar NATO i nekadašnji premijer Danske. On je, otvarajući samit, rekao da jeste optimista kada je reč o očuvanju demokratije i njenih vrednosti, ali da svakako nije naivan kada je reč o autoritarnim državama koje koriste propagandu, prinudu i pritiske, stratešku korupciju da destabilizuju demokratije.”
“Unutrašnji izazovi kao što su sumnja u sebe i posrtanje upozoravaju nas na zabrinutost, ali je moj optimizam utemeljen u prisustvu mnoštva aktivista koji svakodnevno ustaju u odbranu sopstvenih prava, od Hongkonga i Tajvana preko Mjanmara do Belorusije, širom sveta. Mi više ne prihvatamo demokratiju zdravo za gotovo, shvatili smo da za demokratiju moramo raditi vredno i svakodnevno”, rekao je Rasmusen.
Rasmusen je “ohrabren najavama predsednika SAD o globalnom samitu demokratija, ali i pravcem kojim ide G7 pod predsedavanjem Velike Britanije, koja je takođe posvećena ideji okupljanja demokratskog sveta”: “Autokrate sada žive na pozajmljenom vremenu i uveren sam da je tako jer je želja za slobodom najjača sila na svetu.”
PRINCIPI POVELJE: Kopenhagenska povelja, koja se može potpisati na sajtu Alijanse demokratije, ima tri elementa i predviđa suprotstavljanje ekonomskoj prinudi po principu sličnom principu člana 5 NATO.
“Demokratije moraju da se pomažu međusobno. Danas pretnja nisu samo tenkovi već prinuda, ekonomski pritisci i strateška ulaganja. Ako Kina ili neki drugi autokratski sistem preti sankcijama ekonomiji naših saveznika, moramo im pomoći”, rekao je Rasmusen, predstavljajući dokument.
Povelja predviđa i tehnološku povezanost kako bi se izbegao rizik zloupotrebe informacionih sistema i AI, kao i poziv da se ustane u odbranu, kako ih je Rasmusen nazvao, šampiona demokratije, a reč je o odbrani aktivista širom sveta koji pod ogromnim rizikom brane svoja prava.
Među političarima pod kineskim sankcijama su i britanski parlamentarac Tom Tugendat (Tom Tugendhat) i danski poslanik Ufe Elbek (Ufe Elbek), koji su ocenili da tu vrstu obeležja nose kao bedž časti i da ih svakako neće naterati da odustanu od odbrane osnovnih sloboda i kritike kineske komunističke partije i njene diktature.
Tegendat je rekao da za mnoge, poput njega, sankcije nemaju realan efekat i da su one prevashodno usmerene prema onima koji imaju poslovne veze s Kinom: “Veoma je važno da podsećamo da se u Kini ne dešava samo zloupotreba nečijih prava i sloboda već i narušavanje vrednosti koje nas okupljaju kao zemlje slobodnog sveta. Mi delimo te vrednosti, zato se moramo povezivati. Bez obzira na različitosti, na opredeljenje, te zajedničke vrednosti i interesi nas povezuju”.
Ufe Elbek je ohrabren sve kritičnijim stavom i u medijima i u politici ka politici Kine i svemu što Kina predstavlja: “Moram priznati da sam kad sam pre desetak godina kao ministar posetio Kinu pomalo naivno verovao da će ekonomski razvoj doneti napredak i da će napredak doneti i demokratizaciju. Zato je veoma bitno da na ovakvim i sličnim samitima diskutujemo, razmenjujemo informacije, da razumemo protiv čega se borimo, da stvorimo jasnu sliku. Mi nismo posebno oštećeni sankcijama, mi smo na sigurnim pozicijama, ali je bitno razumeti kako kineska vlada koristi novi zakon o bezbednosti da ućutka novinare, naučnike, aktiviste.”
NOVA TRŽIŠTA: Tugendat je ocenio da se sada cena ekonomske prinude plaća i kod kuće, na Zapadu i da se sve češće vide primeri profesora, naučnika i drugih profesionalaca koji odbijaju da ih ućutkaju diktatori koji vladaju u hiljadama kilometara dalekoj državi. On je istakao da zapadnjaci ne smeju da ćute o ugrožavanjima ljudskih prava u diktaturama.
U diskusiji dvojice parlamentaraca zaključeno je i da su demokratije često kompromitovale sopstvene principe da bi se “igrale” s Kinom.
“Ako realno sagledam prethodne danske vlade, one su bukvalno plesale na vrhovima prstiju po ljuskama od jaja kada je reč o odnosima s Kinom. Jasno mi je da svaki potez može imati ogromne posledice na ekonomiju ukoliko bi Danska bila izložena bojkotu, ali mislim da je bitno što pre shvatiti da moramo odbraniti demokratiju bez obzira na posledice. Kina ima uticaj, veoma suptilan, na sve aspekte naših društava, ne samo na biznis već i na nauku, sigurnost, tehnologiju, kulturu, ali kako će naše društvo funkcionisati moramo odlučivati mi, mi moramo određivati pravila, ne Kina. Zato me ohrabruju najave o zaokretu u spoljnoj politici”, rekao je Elbek, a njegov britanski kolega se složio da će se to i dogoditi jer je demokratski svet veći i važniji igrač, te da zaštita vladavine prava uslovljava prosperitet i razvoj, a samim tim i slobodu.
U osvrtu na jedan od poslednjih primera kineskih sankcija Australiji Elebek je ocenio da je efekat tih mera na australijsko tržište daleko manji od očekivanog jer globalizovan svet podrazumeva i lakši pristup tržištima, te da su sankcije najviše pogodile samu Kinu.
Novim tržištima se okreće i Tajvan, čija je predsednica Tsai Ing-ven uz političku najavila i ekonomsku saradnju kako bi se osigurala snabdevenost deficitarne robe, poput poluprovodnika neophodnih za proizvodnju čipova čija nestašica pogađa automobilsku industriju.
“Tajvan će kontinuirano sarađivati s partnerima iz EU za bolju snabdevenost robom kao što su poluprovodnici i medicinska oprema. Međusobna transparentna saradnja poput ove ključna je za uzajamni napredak”, rekla je Tsai, najavljujući bilateralni sporazum o investiranju.
Pored predsednice Tajvana na Samitu su govorili i zvaničnici i aktivisti iz Venecuele, Belorusije, Hongkonga i Mjanmara, dok je drugi dan samita posvećen informacionim tehnologijama i njihovom uticaju na demokratiju.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR