Žustro saslušanje pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma u utorak je naglasilo sve veći haos oko povlačenja preostalih 3.500 američkih vojnika iz Avganistana, koje je predsednik Bajden naredio da se završe najkasnije 11. septembra. Takođe, hiljade vojnika NATO-a i saveznika odlaze nakon odluke Bajdena o povlačenju.
Zvaničnici Pentagona kažu da se samo fizičko povlačenje odvija po planu sa malo poteškoća, ali šira slika deluje zabrinjavajuće.
Zakonodavci obe stranke kažu da administracija još uvek nije odgovorila na posledična pitanja o tome kako će zaštititi civilne dobavljače i diplomatsko osoblje koje je ostalo iza njih, zajedno sa Avganistancima koji su radili sa američkom vojskom kao tumači i u drugim ulogama, ali sada im je praktično zagarantovano da će postati glavne mete talibanske islamističke pobune. Oni takođe tvrde da je optimizam Bele kuće oko sposobnosti avganistanske vojske da se sama bori protiv talibana neutemeljen.
"Ovo ima jezivih sličnosti" sa Vijetnamom, rekao je na saslušanju predstavnik Geri Konoli, demokratija iz Virdžinije, podsećajući na brzi pad Sajgona 1975. godine, dok su SAD mahnito evakuisale poslednje osoblje iz svoje ambasade. "Čini se da će američka igra smanjiti svoje gubitke i otići i nadati se najboljem - nije naš problem", rekao je. "Problem je što zbog ovog angažmana, baš kao i Vijetnam, iza sebe ostavljamo stotine hiljada Avganistanaca koji su se pouzdali u nas zbog sigurnosti."
"Avganistanska vojska ... izgleda da nije dorasla zadatku. Inače, baš kao i Vijetnam. Data su ista uveravanja: "Ne, ne, mi ostavljamo vijetnamsku vojsku koja je više nego sposobna", rekao je Konoli. "To se pokazalo kao užasna, besmislena fikcija."
Zalmai Kalilzad, američki glavni čovek za krizu i predsednika Trampa i Bidena, koji je godinama pregovarao direktno sa talibanima, rekao je panelu Doma da ne veruje da je to unapred određeni zaključak da će se avganistanska vojska srušiti bez podrške Američke i NATO snage.
"Ne mora biti kao ono što se dogodilo u Iraku", rekao je, misleći na uspon Islamske države nakon što su SAD dramatično smanjile svoje prisustvo u zemlji rano u Obaminoj administraciji. "Naša sposobnost predviđanja - moramo biti donekle skromni. Čak i u vijetnamskom kontekstu, neka od predviđanja pada domina ako bi Vijetnam otišao nisu se pokazala tačnim. "
Ali rani znaci ukazuju na to da se Talibani pripremaju za vojnu ofanzivu osmišljenu da nadvladaju još uvek borbene avganistanske snage bezbednosti. Tokom protekle sedmice, pobunjenička grupa zauzela je ključnu teritoriju u Avganistanu, uključujući okrug Nerkh u provinciji Vardak, tik pred Kabulom, glavnim gradom države. Na svojoj službenoj veb stranici, talibani takođe tvrde da stotine avganistanskih vojnika i policajaca prelaze na stranu i pridružuju se rastućoj pobunjeničkoj vojsci, mada mnogi od tih računa nisu nezavisno potvrđeni.
Avganistanske snage pokrenule su u utorak sopstvene vazdušne napade na talibanske ciljeve u istočnoj provinciji Logar, ubivši najmanje desetak militanata, saopštila je vlada.
Ali dugoročno, mnogi poslanici i regionalni analitičari strahuju da avganistanska vojska neće dokazati da se podudara sa visoko motivisanim talibanima, koji nastoje da preuzmu potpunu kontrolu nad zemljom kojom su vladali od 1996. do oktobra 2001. pre američke invazije. Kao deo dogovora koji su zaključili sa Trampom u februaru 2020, talibani su se složili da više nikada neće sarađivati sa Al Kaidom i Islamskom državom, iako je Kalilzad rekao u utorak da administracija nije u potpunosti zadovoljna naporima grupe da preseče veze sa globalne džihadističke grupe.
Nedavne procene Pentagona i Ujedinjenih nacija otkrile su da su neki operativci talibana nižeg nivoa još uvek u vezi sa Al Kaidom.
Takva dugoročna pitanja samo su jedan deo slagalice. Zakonodavci kažu da Pentagon, Stejt department i druge zainteresovane strane treba da razviju neposredan plan zaštite hiljada Avganistanaca koji su sarađivali sa SAD tokom protekle dve decenije i kojima je obećana zaštita. U mnogim slučajevima, ti Avganistanci mogu se kvalifikovati za vize koje bi im omogućile dolazak u Ameriku, ali zakonodavci kažu da je postupak viza toliko zaostao da nema šanse da svi mogu biti evakuisani pre nego što se američko vojno povlačenje završi 11. septembra.
"Verujem da ih moramo izvući. Dugujemo moralnu odgovornost da ih izvučemo pre nego što ih Talibani ubiju ", rekao je predstavnik Teksasa Majkl Mekkol, republikanac u Odboru za spoljne poslove Doma. "Ne znam kako to možemo da uradimo do septembra. Možda ćemo morati razmotriti avio-prevoz avganistanskim partnerima u sigurniju zemlju kao što su [Ujedinjeni Arapski Emirati], Bahrein i Kuvajt, gde možemo da obradimo ove zahteve za vize. Inače sam zabrinut da će ove ljude Talibani zaklati. "
Kalilzad rekao je da administracija situaciju vidi kao "delikatnu ravnotežu" između zaštite Avganistanaca, a ne projekcije panike. Rekao je da administracija "razmatra mogućnosti kako u Avganistanu, tako i šire" kako bi zaštitila avganistanske partnere i civilne dobavljače.
Zvaničnici Pentagona rekli su da razvijaju mogućnosti "preko horizonta" za praćenje bilo koje terorističke prijetnje iz Avganistana i kažu da su druga pozorišta, uključujući Bliski Istok i Afriku, sada mnogo zabrinjavajući izvor globalnog terorizma od Avganistana.
Međutim, lideri odbrambene industrije kažu da i oni imaju mnoga pitanja bez odgovora. Krajem prošle nedelje, šefovi Nacionalnog odbrambenog industrijskog udruženja, Saveta za profesionalne usluge i Međunarodnog udruženja za stabilnost - industrijske organizacije koje imaju osoblje u Avganistanu - rekli su da administracija treba da postavi neka teška pitanja o bezbednosti posle povlačenja, uključujući i ulogu privatni izvođači će igrati, i kako će biti zaštićeni bez američkih trupa u pozorištu.
"Planirano smanjenje snaga SAD značajno će uticati na bezbednost, pokrenuće još uvek neodgovorena pitanja o budućnosti (SAD) politike prema Avganistanu, ostavite neodređenim posao koji će industrijski partneri moći da obavljaju i stvorite zabunu u pogledu načina na koje ugovarači mogu najbolje podržati povlačenje Ministarstva odbrane i preostale misije američke vlade ", napisali su u svom pismu liderima Pentagon, Stejt department i Američka agencija za međunarodni razvoj.
Kurir.rs/Washington Post
NE PROPUSTITE
