Nedavno je, povodom obeležavanja 73 godine rada Zavod za zaštitu prirode Srbije, promovisana monografije „Sivi soko“, autora Bratislava Grubača.

Procenjeno je da se u Srbiji trenutno gnezdi svega od 30 do 50 parova sivog sokola što ukazuje na drastičan pad divlje populacije u šposlednje dve decenije s obzirom na to da je početkom ovog veka populaciju činilo između 75 i 90 parova. Zbog svoje ugroženosti sivi soko je strogo zaštićena vrsta ptice grabljivice i njegovo ubijanje predstavlja krivično delo.

Za autora knjige "Sivi soko" Bratislava Grubača, to je jedna od deset grabljivica koje je proučavao poslednju deceniju. Knjigva predstavclja sintezu literarnih i terenskih istraživanja a osnovni cilj pisanja monografije da se istakne biologij, ugrožavajući faktori, mere zaštite ove interesantne I značajne ugrožene i simbolične ptice na stručan način kako bi bila uvod u zaštitu ove ptice na Balkanu i šire.

Ova ptica hiljadama godina privlači pažnju mnogih drevnih naroda i civilizacija. Vekovima se koriste u sokolarstvu zbog svojih izuzetnih letačkih sposobnosti.

Ova vrsta je kod nas nedovoljno istražena zbog destruktivnog ponašanja golubara i lovaca. Mnogi faktori su protiv ove interesantne ali za priridnu selekciju životinja korisne ptice grabljivice, posledjnje u lancu ishrane.

Monografija "Sivi soko" je knjiga "svetskog nivoa i ilustrativan primer odnosa čoveka prema prirodi smatraju recenzent Goran Sekulić i Svetska organizacija za zaštitu prirode.

U Srbiji je prisutno namerno ilegalno ubijanje uključujući i trovanje, (golubari visokoletača), sakupljanje jaja iz gnezda za ilegalno tržište ptica grabljivica, uznemiravanje u prirodi i uništavanje prirodnih staništa zbog čega je broj jedinki sivog sokola prepoljovljen.