RE-SET SAMIT: Budućnost je u prelasku privrede na cirkularni model kako bi se stvorilo novo zeleno društvo

Vest koja je prošle godine obradovala celu planetu bila je da su venecijanski kanali postali prozirni i da su posle sedamdesetak godina ponovo viđeni delfini kako plivaju njima. Upravo se kroz ovaj primer, koji su izneli učesnici jučerašnje konferencije „Zelena privreda, pomiren ekonomski rast sa zaštitom društvene promene“, možda i najbolje odslikava koliki uticaj na planetu ima zelena privreda i znatno smanjen stepen zagađenosti.

Slađana Sredojević, specijalista za međunarodnu saradnju, međunarodne finansijske institucije i obrazovanje UBS i moderator prvog panela „Finansijski sektor pokreće zelene društvene promene“, navela je da „zelene društvene promene i održivi razvoj već jesu važeća paradigma i preuzeta međunarodna obaveza javnog sektora širom sveta“.

- Agenda 2030 za održivi razvoj UN poziva i razvijene zemlje i one u razvoju na sprovođenje ciljeva održivog razvoja, kao i druge globalne platforme. Banke možda imaju i ključnu ulogu u razvoju zelene reforme.

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, istakao je da mu, kada je reč o zelenoj ekonomiji, uliva nadu da ćemo uhvatiti korak sa zelenom ekonomijom.

- Većina nas želi da zaštiti ovu planetu, a s druge strane, ubeđen sam da ima prostora za ekonomiju, da to bude dodatni podsticaj daljem razvoju i unapređenju ekonomskog sistema Srbije i okruženja - kaže Vasić, dodajući da je uloga UBS da promoviše zelenu ekonomiju, te da oni, kao bankari, imaju ključnu ulogu u podržavanju zelene ekonomije.

Ubrzana digitalizacija

Marija Popović, predsednica Izvršnog odbora Mobi banke, istakla je da je za napredak najvećim delom zaslužna NBS svojim ideološkim opredeljenjem ka podržavanju bankarskih proizvoda.

- U svakom segmentu stremimo maksimalnoj digitalizaciju. U ovoj godini smo zaključili više od 70.000 onlajn ugovora, mogućnosti koje su nam pružene maksimalno koristimo kako bismo doprineli digitalizaciji naših usluga - rekla je Popovićeva.

Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, ocenio je da je zelena društvena promena potrebna Srbiji.

- Svesni smo zagađenosti vazduha i mislim da su država, mediji i banke sektori koji treba da doprinesu boljim uslovima, ali i održivosti poslovanja. Sve članice NLB su potpisnici globalnih principa UN za odgovorno bankarstvo. Pandemija, uz sve loše što je donela, donela je i ubrzanu digitalizaciju. U Komercijalnoj banci je za 40 odsto porastao broj korisnika digitalnih usluga. To nam omogućava da radimo brže, a ljudi štede vreme i resurse - kaže on.

Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke, rekao je da oni dugi niz godina implementiraju različite mere za podizanje ekološke svesti.

- U svakodnevnom radu i ponašanju treba da doprinesemo promociji zelene agende. Započeli smo neke pionirske akcije 2016, pa smo nastavili da produbljujemo naš pristup zelenom finansiranju - kaže Anić.

Svetlana Raljević, direktor Sektora za finansiranje privrede Raiffeisen banke, ocenila je da je ova tema od životne važnosti.

- U našoj kući se vodi računa o potrošnji energije, a veliki je akcenat na digitalizaciji, gde su banke bile pioniri na našem tržištu. Digitalizacija je doprinela poboljšanju komfora klijenata i u banci je donela određenje uštede, što ima uticaj na životnu sredinu - rekla je ona.

Nova ekonomija

Moderator i panelista drugog panela „Cirkularni model poslovanja - ono što je đubre za jednog, resurs je za drugog“, direktor CirEkona Milan Veselinov, istakao je na početku da je „zeleno daleko više od boje, a cirkularno daleko više od reciklaže“.

- Cirkularna ekonomija je prilika da uspostavimo pravo poslovanje u skladu s održivim razvojem. Tri principa cirkularne ekonomije su: dizajnirati tako da ne postoje otpad i zagađenje, zadržati proizvode i materijale što duže na tržištu s najvećom vrednosti i regenerisati prirodne sisteme koristeći čiste supstance, obnovljive resurse i izvore energije. Zelena cirkularna ekonomija nije poslovni model, već model organizacije cele privrede, to je nova ekonomija - istakao je.

Kako kaže, Srbija u odnosu na EU trenutno odvaja osam do 10 puta manje na cirkularnost proizvoda i inovacije, i osam do 10 puta manje na zaštitu životne sredine.

- Koristimo prvenstveno ugalj u elektranama, pa samo 16 elektrana na Balkanu zagađuje više nego svih 250 u EU - naglasio je i dodao da su dobre cifre primenljive u Srbiji, a loše promenljive ukoliko potenciramo inovacije i ekonomiju znanja.

Nikica Marinković, direktor Altaboxa LLC, pojasnio je da za njega cirkularna ekonomija predstavlja ulaznicu za velika tržišta s novim inovativnim proizvodom.

- Bavimo se ekološkim pakovanjem. Počeli smo pre nekoliko godina, borimo se protiv plastike i upotrebe stiropora. Kao izolator koristimo ovčju vunu. Ðubre koje se kod nas baca veoma je vredan resurs - rekao je i naveo da bi plastiku i stiropor trebalo potpuno izbaciti iz upotrebe za dostavu hrane naručenu preko interneta.

- Trebaće nam 150 godina da ispravimo sve ono što smo uradili u prošlosti - ocenio je on.

Nikola Stanojević, generalni manadžer „Projekat Soma“, kaže da oni ceo biznis-model zasnivaju na cirkularnosti.

Stojanović ističe da se „Projekat Soma“ bavi razvojem inovativnih biomaterijala koji mogu da se koriste u industriji ili kao zamena za plastične materijale. Prvi proizvod je zamena za stiropor, za koji koriste poljoprivredni otpad.

Nekada otpad, sada proizvod

Slobodanka Cucić, menadžerka korporativnih poslova Apatinske pivare Molson Coors Company, istakla je da je Apatinska pivara, kada je započela cirkularni proces, plaćala da se pivski trop zbrinjava kao otpad.

- Naišli smo na barijeru da ne možemo da ga predstavimo kao otpad. Onda smo naišli na problem edukacije i znanja. Usledio je dug proces usaglašavanja. Danas se koristi u proizvodnji stočne hrane - objašnjava Cucić prepreke na koje su naišli u procesu „nekada otpad, sada proizvod“.

Ona dodaje da Apatinska pivara ima i svoje postrojenje za preradu otpadnih voda, koji umnogome pomaže razvoju cirkularne ekonomije.

Milica Milanović, menadžer korporativnih poslova Nestlé Adriatic S d.o.o, ističe da je cirkularna ekonomija deo svakodnevnog rada i aktivnosti koja nema alternativu.

- Iz Nestle fabrike u Surčinu nijedan gram otpada ne izađe na deponije, jer se radi finalna separacija otpada. Regenerativna poljoprivreda je veliki projekat na kom radimo, naši naučnici će edukovati dobavljače kako da regenerišu prirodne sisteme, da unaprede biodiverzitet.

Kada je reč o upravljanju viškom hrane, on ide onima kojima je najpotrebnije jer imaju trajni ugovor s Bankom hrane. Ona ističe da su se obavezali da sva pakovanja Nestle proizvoda budu pogodna za reciklažu.

Viši naučni saradnik sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Vuk Ðorđević naveo je da se Institut trudi da umnogome ozeleni poljoprivrednu proizvodnju i ima manji negativan uticaj na zaštitu životne sredine.

- Svesni smo da imamo veliki pritisak energetskog sektora na poljoprivrednu proizvodnju da se ostaci žetve smatraju otpadom i koriste za proizvodnju energije. Zemljište je resurs koji moramo štititi i čuvati i unapređivati kako bismo dugoročno opstali. Upravo su ti ostaci nama glavni izvor biogenosti zemljišta i vraćanjem zemlji onoga što smo uzeli od nje. Da bi cirkularna ekonomija mogla da se ostvari, moramo ispuniti određene preduslove - objasnio je Ðorđević.

Zajednička strategija za jači region

Veselinov: Mapa za razvojnu cirkularnost

l Milan Veselinov, direktor CirEkona, naveo je da se trenutno radi na veoma važnom projektu.

- Reč je o mapiranju celog regiona Balkana zarad saradnje na kreiranju miksa javnih politika koje bi omogućile dobar razvoj cirkularne ekonomije. Imate mogućnost i da se prijavite i postanete deo inovatinve razvojne cirkularosti, gde kreiramo stubove razvoja - naveo je on.

Jelena Vukić