Srbija od tranzitne zemlje do PROIZVOĐAČA DROGE: Kako je Balkan postao jedan od glavnih u poslu sa KOKAINOM
Srbija je postala proizvođač marihuane i sintetičkih droga, a njeni državljani u regionalnim kriminalnim grupama preuzimaju primat u transportu kokaina na svetskom nivou.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Srbija više nije samo tranzitna zemlja, kada su u pitanju marihuana i sintetičke droge, već se ove droge u njoj proizvode, proizlazi iz najnovijeg izveštaja Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Ova međunarodna nevladina organizaciji koja istražuje ilegalne ekonomije u kriminalnim žarištima je u svom najnovijem izveštaju posvećenom Zapadnom Balkanu zaključila da je on jedno od glavnih tranzitnih područja za sve vrste droge, a kada je kokain u pitanju – „Balkanske kriminalne grupe su jedne od glavnih u poslu sa kokainom“.
U izveštaju se naglašava da iako su kriminalna žarišta dobro poznata, male su zaplene droga – izuzev marihuane – ili su retka hapšenja glavnih kriminalaca što sugeriše da postoji „ekonomija zaštite” u regionu.
„Ilegalna trgovina drogom na Zapadnom Balkanu moguća je samo u dosluhu sa državnim strukturama. Ova ’ekonomija zaštite’ kreće se od korupcije na granici gde policijski službenici žmure ili čak učestvuju u krijumčarenju narkotika, preko političara koji štite ključne igrače na tržištu, do visokog stepena sofisticiranosti i dogovora sa logističkim kompanijama“, navodi se u izveštaju.
Pročitajte još
Iako su u Srbiji kriminalna žarišta dobro poznata, male su zaplene droga – izuzev marihuane – i retka su hapšenja glavnih kriminalaca, što sugeriše da postoji „ekonomija zaštite“ u regionu.
Koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi Saša Đorđević, kaže za NIN da jedan od mogućih razloga zašto je Srbija zemlja destinacije, tranzita i proizvodnje droge je i sporo pravosuđe.
„Primer za to je slučaj Darka Šarića. Zanimljivo je kako se kriminalci sa ovih prostora u inostranstvu brzo osuđuju zbog krijumčarenja kokaina, pri čemu su i kazne visoke, a u Srbiji su to višegodišnji postupci. Prošle godine su osuđena u Rumuniji dvojica državljana Srbije, a ove godine u Filadelfiji osoba iz Crne Gore“, kaže Đorđević.
MARIHUANA
U izveštaju se konstatuje da je marihuana istovremeno droga koja se najviše konzumira i pleni na Zapadnom Balkanu, a i da je najjeftinija, te da je cena grama kanabisa u Srbiji od pet do 10 evra.
„Marihuana se proizvodi u regionu sve više. Kanabis se iz Srbije prevozi na sever preko Subotice u Mađarsku ili na istok u Bugarsku putevima oko Pirota i Gradine. Cena kilograma marihuane se u ovim delovima zemlje kreće između 2.000 i 2.300 evra“, navodi se u izveštaju.
Konstatuje se i da je posebno u zatvorenom prostoru povećana proizvodnja marihuane u regionu, u zemljama poput BiH, Severne Makedonije i Srbije.
Pročitajte još
Srbija je postala proizvođač marihuane i sintetičkih droga, a njeni državljani u regionalnim kriminalnim grupama preuzimaju primat u transportu kokaina na svetskom nivou.
„Značajne su zarade na kilogramu marihuane iz Albanije, koja putuje ka Evropi. Marihuana iz Albanije dolazi u Srbiju preko Kosova. U Albaniji kilogram košta 1.400 evra i ta cena je u Srbiji već za trećinu veća. Cena se povećava kako kanabis putuje iz regiona ka zapadnoj i centralnoj Evropi, što je logično. Visoki su rizici prelaska granica, troškovi transporta su viši, ali je i veća kupovna moć ljudi na Zapadu“, konstatuju u Globalnoj inicijativi.
U 2019, policije na Zapadnom Balkanu zaplenile su skoro 20 tona narkotika i to najviše marihuane - preko 95 odsto od svih droga. U Srbiji policija najviše pleni marihuanu, a najmanje kokain i u proseku udeo marihuane u odnosu na ostale zaplenjene droge je 88 odsto u poslednjih 10 godina.
Pročitajte još
Kanabis se iz Srbije prevozi na sever preko Subotice u Mađarsku ili na istok u Bugarsku putevima oko Pirota i Gradine. Cena kilograma marihuane se u ovim delovima zemlje kreće između 2.000 i 2.300 evra.
„Cena marihuane i dalje je stabilna u Srbiji, iako je 2020. čak 95 odsto zaplenjene droge bila marihuana. Izdvajaju se 2011. i 2014, kada ostale droge čine oko četvrtine zaplenjenih droga. Visok procenat, više od 90 odsto, udela zaplenjene marihuane postoji od 2016. Razlog je činjenica da je marihuana vrlo dostupna i jeftina, postoji i potražnja i ponuda i cena se drastično ne menja. Takođe, Srbija nije više samo zemlja destinacije i tranzita, već i proizvodnje marihuane. Sve to zajedno govori u prilog tome da je tržište marihuane stabilno“, kaže Đorđević.
Da zvanična Srbija ima problem sa proizvodnjom marihuane potvrdio je i Evropski parlament, koji je u svom poslednjem izveštaju preporučio da se do kraja rasvetli slučaj Jovanjica, koja je prema optužnici najveća plantaža ove droge u Evropi.
SINTETIČKE DROGE
Kada je reč o sintetičkim drogama Srbija je specifična, proizlazi iz izveštaja, jer se u njoj proizvodi ova vrsta droge, a plene se i značajne količine pojedinih retkih vrsta ovih narkotika kao što je tusibi ili takozvana elitna droga, čija je cena vrlo visoka u svetu.
„Srbija i Severna Makedonija su u specifičnom položaju jer su jedine zemlje u okruženju u kojima se pravi sintetička droga. Za 10 godina otkriveno je preko 140 laboratorija u Srbiji. Sve to ukazuje da se tržište sintetičkih droga razvija“, zaključuje Globalna inicijativa i konstatuje da se na Zapadnom Balkanu najviše krijumčare amfetamini, metamfetamini i ekstazi (MDMA), kao i nove sintetičke verzije kanabisa i opioida poput heroina.
Pročitajte još
Srbija i Severna Makedonija su u specifičnom položaju jer su jedine zemlje u okruženju u kojima se pravi sintetička droga. Za 10 godina otkriveno je preko 140 laboratorija u Srbiji.
Glavni izvor sintetičkih narkotika su zemlje Zapadne Evrope, posebno Holandija, Belgija, Češka i Bugarska. U Srbiji je primećen sve učestaliji uvoz sintetičkih droga iz baltičkih zemalja i Evroazije, uključujući Avganistan, Iran, Kirgistan, Pakistan i Uzbekistan. Podseća se da je tokom 2020. najviše zaplenjenih sintetičkih droga u Srbiji bilo u Beogradu i Novom Sadu ili u blizini granice sa Mađarskom, na graničnom prelazu Horgoš. Zaplene su izvedene i u Kragujevcu i Boru. Međutim, cene sintetičke droge u Srbiji i Severnoj Makedoniji su niske.
„Za oko 25 evra može se kupiti pet tableta ekstazija. Sintetičke droge su lako dostupne, posebno u velikim gradovima. Tržište u Srbiji dobro je snabdeveno amfetaminima, ekstazijem i MDMA drogama. Metamfetamin je manje prisutan u Srbiji. Policija u Srbiji je za 10 godina zaplenila više od pola tone amfetamina i ekstazija. Sveukupno, povećavaju se zaplene, posebno od 2012. do 2014, a zatim od 2016. do 2018. Prošle godine je zaplenjeno rekordnih 177 kilograma sintetičkih droga“, navodi Đorđević.
KOKAIN
U izveštaju se navodi da su „kriminalne grupe iz regiona glavni igrači u globalnom poslu sa kokainom“, ali da podaci o zaplenama sugerišu da je relativno malo kokaina dostupno u regionu.
„Jadranske luke u Albaniji i Crnoj Gori korišćene su za uvoz velikih količina kokaina – obično skrivenih u pošiljkama voća ili životinjskih koža iz Latinske Amerike. Ipak, razmere zaplena nisu tako velike kao u lukama u pojedinim evropskim gradovima u Holandiji, Španiji ili Nemačkoj. Glavne tačke ulaska kokaina na Zapadnom Balkanu su luka Bar u Crnoj Gori i Drač u Albaniji.
Iz Bara se droga obično kreće prema severu ka Nikšiću, a zatim u BiH oko Trebinja i Bileće. Dalje se transportuje na sever u Mostar i Sarajevo i na kraju u Hrvatsku. Do ovog trenutka, kilogram kokaina na veliko već se kreće od 35.000 do 38.000 evra. Alternativno, droga se premešta iz Podgorice u Rožaje, a zatim na sever prema Novom Pazaru u Srbiji ili na istok na Kosovo preko Peći. Kokain koji ulazi u Albaniju obično dolazi kroz luku Drač.
Procenjuje se da je cena po kilogramu za otprilike 90 odsto čistog kokaina pri isporuci između 25.000 i 30.000 evra. Iz Drača se kokain krijumčari na sever ka Podgorici ili istočno u Severnu Makedoniju“, navodi se u izveštaju Globalne inicijative.
Za Beograd, kao jednu od glavnih raskrsnica se navodi da kilogram kokaina na veliko košta između 35.000 i 50.000 evra, u zavisnosti od čistoće. Objašnjava se da iz Beograda „kokain krijumčare na istok prema Turskoj i Bugarskoj – često u zamenu za heroin – ili na sever prema Mađarskoj, pa do Austrije i Nemačke. U Evropi cena kilograma kokaina može da bude i preko 60.000 evra“.
Đorđević kaže da je kokain droga koju policija u Srbiji najmanje pleni, pri čemu se zvanično kaže da nema velike potražnje. On napominje: „Zaplenjeno je svega oko 170 kilograma za deset godina. Najviše je zaplenjeno 2013. godine - 71 kilogram, a najmanje 2012 - šest kilograma. Od 2015. do 2020, sve manje kokaina se zaplenjuje. Podaci sa terena nude drugačiju perspektivu od zvanične. Potražnja za kokainom raste, ali se pretpostavlja da razmere u Srbiji i ostatku Zapadnog Balkana još uvek nisu tako visoke kao u Evropi, jer je kokain ipak najskuplja droga. U Srbiji, cena grama kokaina kreće se od 60 do 120 evra, u zavisnosti od kvaliteta, pri čemu se prodaje i po pola grama.“
HEROIN
Kada je reč o heroinu, u izveštaju se procenjuje da od 60 do 65 tona ove droge godišnje prođe kroz jugoistočnu Evropu.
„Postoje indicije da se velike pošiljke heroina skladište u regionu pre nego što se razlome na manje pošiljke i otpreme dalje. Heroin ulazi na Zapadni Balkan iz Turske, Bugarske i u manjoj meri iz Grčke. Procena je da se veleprodajna cena kilograma heroina u Turskoj kreće od 10.000 do 13.000 evra. Glavna ulazna tačka za heroin u regionu je područje oko Delčeva u Severnoj Makedoniji. U tim oblastima kilogram heroina se prodaje na veliko po ceni između 12.000 i 15.000 evra za kilogram“, navodi se u izveštaju i konstatuje da dva glavna toka heroina dolaze u južnu Srbiju.
Pročitajte još
Beograd je značajno tržište kanabisa, heroina, kokaina i sintetičkih droga, kao i ključno središte krijumčarenja. Koridor između Niša i granice između Srbije i Bugarske žarište je trgovine drogom.
Navodi se dalje: „Iz Bujanovca, droga ide na sever preko Vranja i Leskovca do Niša. Još jedna značajna tačka ulaska u region za heroin je iz Bugarske, posebno preko graničnog prelaza Gradina u Srbiji. Ova ruta ide do Niša preko Pirota. Procena je da se kilogram heroina prodaje u Nišu za 19.000 evra, koji zatim kreće na sever preko Novog Sada ka Hrvatskoj ili preko Subotice u Mađarsku, a zatim na zapad do Austrije i Švajcarske, gde se prodaje za 25.000 evra po kilogramu. Nakon rezanja, jedan kilogram čistog heroina može doneti čak 50.000 evra. Gram heroina u Srbiji je oko 20 evra.“
I pored velikog transporta potrošnja heroina u regionu opada, a kako se navodi: „Iako je malo zvaničnih informacija o čistoći heroina, anegdotski dokazi sa ulice i policijski izveštaji o zaplenama sugerišu da je heroin koji dopire do lokalnih korisnika nekvalitetan, dok je heroin namenjen preprodaji visokokvalitetan.“
ŽARIŠTA I PANDEMIJA
U izveštaju Globalne inicijative putem mapa je predstavljeno devet kritičnih kriminalnih žarišta u regionu, od kojih su u Srbiji četiri - Beograd, Niš, Novi Pazar i područje oko Preševa. Kriminalna žarišta povezana su bez obzira na granice jer tokovi droga nisu prave linije vezane isključivo za jednu državu u regionu, kažu u Globalnoj inicijativi.
Pročitajte još
Niš nije samo aktivno središte krijumčarenja za Zapadni Balkan, već zauzima i značajno mesto u Evropi. U Švajcarskoj je izvršeno više hapšenja krijumčara droge poreklom iz Niša.
„Beograd je značajno tržište kanabisa, heroina, kokaina i sintetičkih droga, kao i ključno središte krijumčarenja zbog svog položaja u odnosu na ključne auto-puteve koji idu sever-jug i istok-zapad. Više od tone droge različitih vrsta zaplenjeno je u Beogradu tokom 2019. Koridor između Niša i granice između Srbije i Bugarske žarište je trgovine drogom. Kanabis se kreće na istok od Albanije i Kosova, dok heroin i sintetičke droge ulaze iz Bugarske i idu ka zapadu, kao i heroin i kanabis koji dolaze iz Severne Makedonije.
Niš nije samo aktivno središte krijumčarenja za Zapadni Balkan, već zauzima i značajno mesto u Evropi. U Švajcarskoj je izvršeno više hapšenja krijumčara drogama poreklom iz Niša. Takođe, postoji i relativno veliko lokalno tržište za sve vrste droga, posebno marihuane“, navodi se u izveštaju. Konstatuje se da je uloga Novog Pazara kao centra za šverc narkotika sada manja nego ranije, ali da problem nije nestao.
„Od 2015. do 2020, 114 osoba je procesuirano zbog ilegalne proizvodnje, posedovanja ili prodaje narkotika u Novom Pazaru. Većina presuda su bile minimalne. Retki izuzetak bio je diler osuđen na sedam godina zatvora zbog posedovanja 21 kilograma marihuane namenjene prodaji. Policija je hapsila kriminalce iz Novog Pazara i u drugim državama, kao što su Mađarska i Turska, zbog posedovanja desetina kilograma kanabisa“, navodi se u izveštaju.
Pročitajte još
U izveštaju se zaključuje da korona virus izgleda nije uticao na poslovanje kriminalnih grupa u regionu. „Tržište droge je stabilno i pored pandemije, jer je tokom 2020, koja je gotovo u celosti pogođena korona virusom, srpska policija zaplenila samo osam odsto manje droge nego 2019. godine – 6,8 prema 7,4 tone.
Pandemija nije zaustavila ni sukob između dve organizovane kriminalne grupe, koji poslednjih godina besni u Srbiji i Crnoj Gori, a čak se taj sukob prenosi i u druge zemlje“, kaže Đorđević.
Podaci iz izveštaja Globalne inicijative da je Srbija postala proizvođač marihuane i sintetičkih droga, kao i da su njeni državljani u regionalnim kriminalnim grupama koje preuzimaju primat u transportu kokaina na svetskom nivou, govori sasvim drugačije od predstavnika srpskih vlasti. Predstavnici vlasti i dalje samo ponavljaju mantru o „uspešnoj borbi protiv organizovanog kriminala“.