Stručni žiri koji je radio u sastavu - Tanja Kragujević, Vladimir Kopicl, Slobodan Zubanović, Sonja Veselinović i Svetlana Šeatović, predsednik, doneo je jednoglasnu odluku na onlajn sednici 15. aprila da ova prestižna nagrada za ukupan doprinos srpskoj poeziji, dodeli ovom laureatu, inače pesniku, kritičaru, redovnom profesoru i prevodiocu.

Nagrada "Desanka Maksimović" trebalo je biti dodeljena tradicionalno u Brankovini, gde je sahranjena čuvena pesnikinja, ali zbog situacije sa korona virusom odlučeno je da se preseli na scenu Atrijuma NBS.

Povodom toga v. d. direktor NBS književnik Vladimir Pištalo naglasio je da je ta svetla praksa dodele nagrade mogla biti zaustavljena, a srećom nije, i da je reč o izuzetno vrednom priznanju za kulturu Srbije.

U obrazloženju Žirija za nagradu stoji da je “Radojčić pesnik koji je autentičnim pesničkim opusom uspešno sintetizovao filozofska znanja, sveopštu erudiciju i jednostavnost pesničkog izraza”.

Kako navodi žiri, dobitnik nagrade predstavlja liniju srpske poezije usmerene na tradiciju pesništva, sofisticiran iskaz i originalnost oslonjenu na lično iskustvo, pri čemu je dao poseban doprinos razvoju srpske poezije.

Smislom za najesencijalnije vrednosti, iskazane jednostavnim jezikom, prema obrazloženju, Radojčić se približava i važnim aspektima stvaranja Desanke Maksimović i to najviše u delu njene refleksivne lirike.

"Novim stilom Radojčić blisko Desanki Maksimović suptilno detektuje promene koje donosi vreme, iskazuje strepnju i upitanost pred pitanjima čovekove egzistencije i umetničkog stvaranja. Tako ostaje savremen i svevremen pred novim i humanističkim izazovima savremenog društva”, zaključuje se u saopštenju Žirija.

Saša Radojčić (1963) je diplomirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dok na Fakultetu likovnih umetnosti predaje “Filozofiju umetnosti” kao redovan profesor.

Objavio je osam zbirki pesama: “Uzalud snovi” (1985), “Kamerna muzika” (1991), “Amerika i druge pesme” (1994), “Elegije, nokturna, etide” (2001), “Četiri godišnja doba” (2004), “ Cyber zen ” (2013), “Duge i kratke pesme” (2015) i najnoviju - “To mora da sam takođe ja” (2020).

"Jedna od najvažnijih karakteristika poezije koju je Desanka Maksimović pisala tokom svog veoma dugog i nesvakidašnje plodnog stvaralačkog veka, jeste jednostavnost lirskog izraza. Njeni stihovi su prozračni i jasni, njen iskaz je određen i razgovetan, njena misao je celovita i svetla”, stoji u besedi laureata koji postavlja sebi pitanje - Koliko je složeno pisati jednostavne pesme?.

“Ono što želim da probam kao prvi odgovor na postavljeno pitanje, nije napuštanje teorija niti odricanje od znanja koja smo stekli, nego nešto sasvim suprotno od toga: poziv da prihvatimo mogućnost da je i jednostavnost ishod dugo i brižljivo podešavanog postupka”, stoji u govoru pesnika Radojčića.

On smatra da bi utoliko jedna jednostavna pesma danas bila potvrda izvanredne složenosti postupaka kojima se ostvaruje utisak o jednostavnosti.

Takođe ističe da može dati jednostavnu pesmu i čistu suzu, i smatra da je pesniku to dato ili nije dato.

“Za Desanku Maksimović je to bilo nešto elementarno, životno, kao recimo disanje. Za nas današnje u pitanju je svesni gest, ili odluka”, naglasio je pesnik.

“Ostaje mi samo da se nadam da sam, bar ponekad, bio u stanju da donesem takvu odluku i da sam pesnički disao, da su stihovi koje sam slao u svet, tu i tamo, bili na taj pravi način, jednostavni”, zaključio je dobitnik nagrade “Desanka Maksimović” za 2021. godinu.