Istraživanja javnog mnjenja u protekle tri godine pokazala su da je škotska javnost ravnomerno podeljena na one koji su za ostanak u Velikoj Britaniji i one koji žele nezavisnost. Prošlonedeljni lokalni izbori za škotski parlament su to potvrdili. Iako Škotska nacionalna stranka (SNP) nije uspela da osvoji apsolutnu većinu, stranke koje podržavaju nezavisnost (SNP i Zeleni) imaju 72 od 129 mesta u parlamemntu.
Škoti su praktično glasali dva puta. Prvi put za takozvane konstitutivne članove škotskog parlamenta, a potom i za regionalne predstavnike čija su mesta proporcionalno raspoređena kako bi osigurala ravnotežu u parlamentu. Poslanici iz redova stranaka koje su za nezavisnost Škotske osvojili su polovinu glasava i na prvom i na drugom glasanju.
Polarizaciji Škotske dodatno je doprineo Bregzit, piše u Gardijanu Majkl Kiting, profesor politike na Univerzitetu Aberdin. Sa razlazom Britanije i EU, oni neodlučni sada su se "odlučili" za nezavisnost, dok je manji broj neoodređenih za uniju.
SNP i Zeleni sada izborni rezultat vide kao jasan mandat za pokretanje drugog referenduma o nezavisnosti. Unionisti sada ne mogu da kažu da je ovo pitanje izlišno jer je podela u društvu očigledna. Uz to, Škotska ima prava na samoopredeljenje, a to pravo je iskorišćeno na referendumu 2014. kada je ipak više birača glasalo za ostanak u uniji.
Sa druge strane, unionisti smatraju da nije pravi trenutak za novi referendum jer je od prethodnog prošlo svega nekoliko godina, a zemlja je i dalje pogođena pandemijom porone. To, navodi Kiting, kratkoročno može da prođe ali treba se podsetiti da SNP zagovara glasanje na referendumu tek kada kriza prođe.
Nacionalisti imaju problem što ne postoji jasna većina onih za nezavisnost i nema garancija da će im drugi referendum proći iako je 62 posto Škota na referendumu za izlazak Britanije iz Evropske unije glasalo za ostanak. I pored toga, Bregzit je otežao put ka nezavisnosti jer će sa Škotskom u EU i Britanijom van, postojati takozvana "tvrda" granica između UK i Škotske posle decenija jedinstvenog tržišta na Ostrvu.
Škotska vlada je navela da će od Vrhovnog suda tražiti dozvolu za raspisivanje referenduma. Ako do toga dođe, sva je prilika da će Sud proceniti da Zakon o Škotskoj navodi da je unija između Škotske i Engleske pitanje rezervisano za Vestminster (britanski parlament). U tom slučaju, za očekivati je da će britanska vlada odbiti da odobri novi referendum.
SNP je jasno stavio do znanja da neće kršiti zakon i organizovati referendum po ugledu na unilateralni katalonski pokušaj osamostaljenja jer su, za razliku od Katalonaca, svesni da je jedini put ka međunarodnom priznanju preko Ujedinjenog Kraljevstva.
Čak i ako škotska vlada nađe način da organizuje striktno savetodavni referendum (čitaj "ispitivanje javnog mnjenja") Vestminster neće reagovati kao španske vlasti i poslati policiju. Po svemu sudeći, samo će ga ignorisati.
Britansku vladu, piše Kiting, Škotska veoma brine zbog čega planira da direktno ulaže u lokalne vlasti i privatna tela i bajpasuje Holirud (škotsku vladu). A ta sredstva imaće vrlo jasno istaknut žig "unije".
Sa druge strane, novca nema dovoljno i sve što bude delovalo kao trošak na Škotsku moglo bi da iznervira (i otuđi) birače konzervativaca u postindustrijskim gradovima severne Engleske.
Zanimljivo je što su engleski birači indiferentni na mogućnost škotske secesije, ali im veoma smeta bilo šta što "miriše" na specijalni tretman Škota ili osnaživanje škotskog uticaja.
Ovakva pat pozicija, navodi profesor Kiting, mogla bi dugo da potraje, u svakom slučaju do opštih izbora u Ujedinjenom Kraljevstvu 2023. ili 2024. godine. A osim ako ne dođe do ozbiljnog pomeranja sa pola-pola pozicije, ozbiljni političari sa obe strane neće pokušavati da ubrzaju rešavanje ovog pitanja.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
