Nova sednica Skupštine Srbije

Pred poslanicima je Predlog zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, izmene i dopune Zakona o pečatu državnih i drugih organa, izmene i dopune Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, te izmene i dopune Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida.

Skupština će raspravljati i o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Srbije i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Srbije i Argentine o izručenju, kao i o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Na dnevnom redu sednice je i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Srbije i Belorusije o izručenju, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Srbije i Argentine o transferu osuđenih lica i saradnji u izvršenju krivičnih sankcija.

Takođe će se raspravljati o Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine, koji je podnela poslanička grupa Socijalističke partije Srbije.

Poslanici pitali o napadu ispred skupštine, Romima, Đilasu

Zamenica šefa poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Snežana Paunović izjavila je danas da su u petak pojedini poslanici ispred parlamenta napadnuti, neki verbalno, a bilo je, kaže, i fizičkih nasrtaja.

Paunović je u Skupštini Srbije rekla da je tada bio organizovan "neki protest da se raspusti skupština, smeni predsednik, ili šta god".

Tada su, rekla je Paunović, poslanici koji su izlazili iz skupštine pretrpeli napade.

Dodala je da je jedan procenat njenih koleginica iz SNS napadnut kamenicama, te da se dogodio i fizički nasrtaj na šefa poslanika SPS Đorđa Milićevića.

Ona je pozvala MUP da obrati pažnju ko organizuje proteste, da se napravi bezbednosna procena, a ne bi bilo nepoželjno da se, kaže, legitimišu ljudi koji su došli.

Poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Marković pozvao je poslanike da "zamisle da su Dragan Đilas", pa da, kako je rekao, moraju svako jutro da smišljaju nove ideje kako da "iskonstruišete neku aferu, čime bi skrenuli pažnju javnosti sa milionskih računa po inostranstvu”.

“Zamislite da ste Dragan Đilas, pa da morate svaki trenutak da se dovijate kako biste sakrili tragove firmi i kompanija koje ste osnovali po belom svetu, da vam glavna briga u životu bude visina poreskih stopa na Mauricijusu, Hongkongu, Švajcarskoj i ostalim poreskim rajevima…”

Marković je ocenio i da je Đilas, kako je rekao, bio najgori gradonačelnik Beograda u istoriji, da su mandate obeležili korupcionaški skandali i višemilionske afere.

“Zamislite da ste Dragan Đilas i da imate 619 miliona evra i nikako ne uspevate da nađete način da objasnite ljudima kako ste ih stekli”, rekao je Marković.

Poslanik Stranke pravde i pomirenja Jahja Fehratović čestitao je danas 11. maj Dan bošnjačke nacionalne zastave u Srbiji.

Navodeći da je SPP proizišla iz bošnjačkog nacionalnog korpusa, Fehratović je kazao da zahvaljujući Muameru Zukorliću koji je promovisao politiku pomirenja, predstavlja glasove i iz većinskog naroda.

Kazao je da u Srbiji ima 500.000 do 800.000 Roma, prema evidenciji romske nacionalne zajednice, i da su njihovi zahtevi za inkluziju opravdani.

“U Srbiji tek pre nekoliko godina urađeno nekoliko udžbenika na romskom jeziku za učenike osnovnih škola do četvrtog razreda. Nesrazmeran je i broj vaspitača koji treba da izvode nastavu, jer postoje škole koje su sa preko 50 odsto romske populacije”, rekao je on.

Kisić Tepavčević: Dalje unapređenje politike zapošljava

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da je cilj predloženih izmena Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti dalje unapređenje politike zapošljavanja.

Predstavljajući predložene izmene narodnim poslanicima, Kisić Tepavčević je navela da se njima precizira da su Strategija zapošljavanja i prateći Akcioni plan osnovni dokumenti javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja.

Ona je podsetila da je Vlada Srbije u februaru i martu ove godine, na predlog Ministarstva, usvojila novu Strategiju zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, čiji je opšti cilj uspostavljanje stabilnog i održivog rasta zaposlenosti, i Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine.

Ministarka je dodala da su radi unapređenja položaja nezaposlenih lica na tržištu rada u Strategiji predviđene mere aktivne politike zapošljavanja za unapređenje položaja žena, mladih, osoba sa invaliditetom, korisnika novčane socijalne pomoći, Roma i Romkinja i drugih ranjivih kategorija nezaposlenih.

U cilju sprovođenja Strategije izrađen je Akcioni plan, kojim su utvđene mere aktivne politike zapošljavanja koje će se sprovoditi u naredne tri godine - dodatne obuke, subvencionisano zapošljavanje, javni radovi, mere za osobe sa invaliditetom.

Planirano je da mere aktivne politike zapošljavanja u ovoj godini obuhvate više od 18.000 osoba, naredne godine više od 20.000, a 2023. godine više od 21.000 osoba.

Radi realizacije mera aktivne politike zapošljavanja, Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je javne pozive i konkurse 2. aprila 2021. godine.

Gojković: Srbija danas neguje kulturu sećanja

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković poručila je da je Srbija danas posvećena negovanju i očuvanju kulture sećanja da se zločini ne bi ponovili i da je u tom kontekstu veliki značaj Muzeja žrtava genocida.

"Izražavajući najdublje poštovanje prema žrtvama, i potrebu da se oda počast stradalima, kao zalog za budućnost, želimo da sačuvamo uspomenu na žrtve u prošlosti", poručila je Gojković i dodala da je u tom cilju snimljen i film "Dara iz Jasenovca", kao i drugi filmovi i serije.

Gojković je u Skupštini Srbije obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida, rekla da je ovaj Muzej osnovan Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida iz 1992. godine, kada nije postojao sistem pravnog uređenja naše kulture kakav postoji danas, tako da smo današnji izmenama i dopunama ovog zakona morali da pristupimo usaglašavanju zakonske regulative.

Gojković je podsetila da je Muzej osnovan radi trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, prikupljanja, obrade, i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

"Muzej je ustanova kulture, koji obavlja poslove prikupljanja, obrade i čuvanja podataka o stradanju Srba na prostoru prethodne Jugoslavije, kao i podatke o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktima Muzeja", rekla je Gojković.

Gojković je podsetila da se Dan Muzeja obeležava 22. aprila, na Dan sećanja na žrtve holokausta, i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, kada je 1945. bio proboj logoraša u koncentracionom logoru Jasenovac i podsetila da je Srbija nedavno ovaj dan obeležila zajedno sa Republikom Sprskom.

Gojković je dodala da Muzej žrtava genocida tokom tri decenije svoga rada ima razvijenu izdavačku delatnost i u realizaciji projekata sarađuje sa drugim institucijama i pojedincima kako u zemlji tako i u svetu i zemljama u okruženju: Yad Vashem u Jerusalimu, Muzejom holokausta u Vašingtonu, Vizentalovim centrom u Jerusalimu, SHOAH centrom u Los Anđelesu, Dokumentacionim centrom za prikupljanje građe o ratnim sukobima 1991-1995. iz Banjaluke, Dokumentacionim centrom "Veritas" iz Beograda i Banje Luke, Muzejom Republike Srpske iz Banjaluke, Hrvatskim institutom za povijest iz Zagreba i dr.

Gojković je navela da je u Zakonu o muzejskoj delatnosti, koji smo nedavno ovde usvojili u Skupštini, Muzej žrtava genocida definisan kao matični muzej i obavlja poslove matične muzejske delatnosti za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida i holokausta.

Precizirala je da su danas pred narodnim poslanicima manje, tehničke izmene i dopune Zakona, kojima se postiže obezbeđivanje organizacione, kadrovske i materijalne pretpostavke za ostvarenje negovanja sećanja na žrtave.

Objasnila je da se tako reguliše pitanje sedišta ovog muzeja, jer se u članu 1. stav 1. ovog zakona utvrđuje da je to u Kragujevcu, iako je njegovo sedište još od 1995. godine u Beogradu, što je otežavalo funkcionisanje.

Gojković je dodala da je dodatan problem bio vezan za zahtev Uprave za trezor Ministarstva finansija da se shodno činjenici da je sedište muzeja u Kragujevcu, i računovodstveni poslovi obavljaju iz tog grada.

Imajući u vidu da je zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida ujedno i osnivački akt muzeja, rešavanje navedenih problema je bilo moguće jedino kroz izmene i dopune ovog Zakona.

Gojković je naglasila da radi trajnog pamćenja i spomena žrtava holokausta, genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina sprovedenih nad srpskim stanovništvom na prostoru prethodne Jugoslavije, kao i podatke o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina, donet je 1992. godine Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida, kao i da je radi očuvanja trajne uspomene na žrtve fašističkog terora na stratištima logora Staro Sajmište u Drugom svetskom ratu, 3. marta 2020. godine donet je Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište".

Atanasković: Rasterećenje privrede i olakšavanje trgovine

Ministarka privrede Srbije Anđelka Atanasković izjavila je danas, predstavljajući u Skupštini Srbije predlog zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, da se novim zakonom omogućava rasterećenje privrede i olakšavanje trgovine.

Atanaskovićeva je kazala da se pojednostavljuje postupak inostranih isprava, posebno sertifikata izdatih od strane tela u EU, jer primenjuje iste tehničke zahteve kao i Srbija.

Ona je dodala da se predlogom zakona sprečava nelojalna konkurencija, jer se preciziraju obaveze privrednika u lancu isporuke proizvođača, uvoznika, distributera.

Propisuje se, takođe, pravni osnov za formiranje saveta za kvalitet, odnosno savetovno telo koje će uključiti u rad širu stručnu javnost i zainteresovane strane, što će obezbediti bolju stručnu podršku u toj oblasti.

Prema njenim rečima, Zakonom se propisuju zahtevi za laboratorije i tela koje kontrolišu ili sertifikuju proizvode, tako što se uređuju opšti zahtevi za imenovanje tela za proizvođača, za ocenjivanje usaglašenosti obaveze imenovanog tela u vezi sa angažovanjem podizvođač.

Atanaskovićeva je navela i da će novi zakon stvoriti okvir za uklanjanje nepotrebnih prepreka u trgovini.