Procena kolektivnog imuniteta, kako najavljuju iz tog Instituta, mogla bi da počne u junu, kada se očekuje da će doći do stabilizacije epidemijske situacije u zemlji.

Od početka imunizacije, u Vojvodini je 507 hiljada građana primilo vakcinu, što je trećina. Takvim obuhvatom možemo biti zadovoljni, kažu stručnjaci, ali je za potpuno popuštanje mera neophodno da bude vakcinisano najmanje 50 odsto ljudi.

Novi Sad je vodeći u zemlji po broju datih prvih doza. 12,6 posto Novosađana primilo je prvu, a 32,7 posto obe doze, što znači da je 45 odsto Novosađana vakcinisano. Ciljna populacija, od 60 do 80 godina je vakcinisana od 80 do 90 posto, a fokus je sada na radno aktivnom stanovništvu i na mladima od 20 do 39 godina.

Od 7.500 zdravstvenih radnika u Novom Sadu, vakcinisano je više od 65 posto – 6.348, među njima je najveći broj anesteziologa i stomatologa, koji su i najviše izloženi riziku od zaražavanja. U Novom Sadu je urađeno i uporedno istraživanje o imunogenosti vakcina na 100 obolelih i 100 vakcinisanih, istog pola i uzrasta.

"Vidimo da je nivo imunog odgovora najjači kod Fajzerove i vrlo blizu je i ruska vakcina, tu nema neke statističke razlike, dok je kod kineske recimo isti je nivo imunog odgovora kao da ste preležali bolest, što u prevodu znači da sve vakcine koje mi dajemo su u dovoljnoj meri imunogene i samim tim mogu da se koriste", kaže prof.dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Studija je pokazala da žene stvaraju više nivoe antitela od muškaraca nakon vakcinisanja, a da li će taj nivo vremenom opadati, proveriće se za 6 meseci.

Istraživanja su, takođe, pokazala da starije osobe, imaju niže nivoe imunološkog odgovora. Od 3 miliona i 775 hiljada datih doza u Srbiji, neželjenih reakcija je bilo 890, od kojih 20 ozbiljnijih.

Sve smo bliže kolektivnom imunitetu, ali se procene mogu raditi tek četiri nedelje nakon epidemijskog talasa.

"U ovom trenutku to je nemoguće procenjivati, može se samo na osnovu postojećih obuhvata vakcinacije, za koji vidimo da smo 40 posto obuhvatili u Srbiji sa jednom dozom, a 30 posto sa dve, što je još uvek nedovoljno za neki viši nivo kolektivnog imuniteta", navodi prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

U narednom periodu, na naučnicima ostaje da istraže i to kolika je dužina trajanja imuniteta i kada će biti potrebna revakcinacija, a već postoje najave da će se, zbog mutacije virusa, početi sa proizvodnjom polivalentnih vakcina.

Trenutno u svetu postoji 270 kandidata za proizvodnju vakcine protiv Kovida-19, koje su u razvoju, 91 vakcina je u kliničkim studijama, a 27 u trećoj fazi ispitivanja.