Stranke koje se zalažu za nezavisnost osvojile su u subotu većinu u škotskom parlamentu, otvarajući time put velikoj političkoj, pravnoj i ustavnoj borbi sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom oko budućnosti Ujedinjenog Kraljevstva.
Premijerka Škotske Nikola Sterdžen rekla je da rezultat znači da će nastaviti sa planovima za drugi referendum o nezavisnosti nakon što se okonča pandemija Kovida 19, dodajući da bi bilo apsurdno i nečuveno ako bi Džonson pokušao da ignoriše demokratsku volju naroda .
"Jednostavno nema nikakvog demokratskog opravdanja za Borisa Džonsona, ili zapravo za bilo koga drugog, koji pokušava da blokira pravo naroda Škotske da bira svoju budućnost", rekla je Sterdžen.
"To je volja zemlje", dodala je ona nakon što je njena Škotska nacionalna stranka (SNP) osvojila četvrti uzastopni mandat.
Britanska vlada tvrdi da Džonson mora da da odobrenje za bilo koji referendum i više puta je jasno stavio do znanja da će to odbiti da uradi. Rekao je da bi bilo neodgovorno održati referendum sada, ukazujući da su Škoti podržali ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu na "jedan u generaciji" referendumu 2014. godine.
Ishod izbora verovatno će značiti ogorčeni sukob između škotske vlade u Edinburgu i Džonsonove administracije Ujedinjenog Kraljevstva u Londonu, koja rukovodi 314 godina starom unijom Škotske sa Engleskom i Velsom.
Nacionalisti tvrde da na svojoj strani imaju demokratski autoritet, dok britanska vlada tvrdi da je zakon na njenoj strani. Verovatno je da će konačna odluka o referendumu biti doneta na sudovima.
"Neodgovorni i nepromišljeni"
"Mislim da je referendum u trenutnom kontekstu neodgovoran i nepromišljen“, rekao je Džonson za list Dejli telegraf.
Alister Džek, miinistar za Škotsku u Vladi Velike Britanije, rekao je da bi prioritet trebalo da bude rešavanje krize sa koronavirusom i vakcinacija.
"Ne smemo dozvoliti da nam se skrene pažnja - oporavak od Kovida mora biti jedini prioritet dve škotske vlade", rekao je on.
SNP se nadao da će dobiti potpunu većinu, što bi ojačalo njihov poziv na glasanje o secesiji, ali čini se da će oni pasti za jedno mesto ispod potrebnih 65 u škotskom parlamentu koji broji 129 mesta, delom i zbog izbornog sistema koji je pomogao manjim strankama.
Probritanske pristalice tvrde da je neuspeh SNP-a da dobije većinu olakšao Džonsonu da opovrgne njihov argument da imaju mandat za referendum.
Međutim, škotski zeleni, koji su obećali da će podržati referendum, izborili su osam mesta, što u celini znači da će u škotskoj skupštini biti komotna većina za nezavisnost.
Podeljeni oko referenduma
Škotska politika je već neko vreme različita od one u ostalim delovima Ujedinjenog Kraljevstva, ali Škoti ostaju podeljeni oko održavanja još jednog referendma o nezavisnosti.
Međutim, izlazak Britanije iz Evropske unije, čemu se protivila većina Škota, percepcija da se vlada Sterdženove dobro nosi sa krizom Kovida 19 i antipatija prema Džonsonovoj konzervativnoj vladi u Londonu pojačali su podršku pokretu za nezavisnost.
Škoti su 2014. godine izglasali sa 55 prema 45 odsto da ostanu deo Ujedinjenog Kraljevstva, a ankete sugerišu da bi bilo preblizu sada ponovo raspisivati referendum.
Sterdžen kaže da je njen prvi zadatak bavljenje pandemijom, a SNP je ukazala da je referendum malo verovatan do 2023. Ali, saopštila je da bi bilo koji pravni izazov Džonsonove vlade usmeren na glasanje pokazao potpuno zanemarivanje škotske demokratije.
"Apsurdnost i nečuvenost prirode Vestminsterske vlade koja potencijalno ide na sud radi svrgavanja škotske demokratije - pa ne mogu sama da smislim ubedljiviji argument za škotsku nezavisnost“, rekla je ona.
