Kada ga je pronašao 1985. godine, majka mu je predvidela da nikada neće pobeći od tog "zarđalog starog broda". I bila je u pravu. "Mame su uvek u pravu. Ubeđen sam da će mi čitulja glasiti 'Danas je preminuo čovek koji je pronašao Titanik'", rekao je on CNN-u.
"Na mnogo načina, to otkriće mi je dalo slobodu da sanjam druge snove", rekao je on. A ti "drugi snovi" i dalje se sanjaju, posle godina provedenih u istraživanju morskih dubina.
"Kada me klinci pitaju šta je moje najveće otkriće, uvek im kažem da ga još nisam otkrio", smeje se Bob Balard. Iako ne očekuje da će uspeti da vodi još 100 ekspedicija, planira "bar još nekoliko" dok još može.
Ostvarenje dečačkog sna
Balardova opčinjenost okeanima počela je još od malih nogu. Kada je imao 12, odlučio je da će biti kapetan Nemo (20.000 milja pod morem) kad poraste. "Taj trenutak, kada sam odlučio da želim da budem ne samo okeanograf već i pomorski oficir je bio prekretnica", rekao je on.
Iako disleksičan (nikada nije pročitao Vernov roman, samo je pogledao Diznijev film), Balard je diplomirao hemiju i geologiju i magistrirao geofiziku na Havajskom univerzitetu.
Nakon što je 1965. pozvan u vojsku, prevačen je u američku mornaridu i dodeljen grupi za podvodne operacije pri institutu Vuds Hol okeanografik gde je radio na razvoju Alvina, podmornice sa mehaničkom rukom u koju mogu da stanu tri člana posade.
Veći deo 1970ih je proveo istražujući okean u Alvinu. Stigao je do srednjeatlantskog grebena na dubini od 2.750 metara a istraživao je i termalne izvore na Galapagosu.
Titanik
Iako nikada nije bio "fan Titanika" postao je opsednut idejom da pronađe ukledi britanski brod koji je potonuo u Atlantiku 15. aprila 1912. godine, na svom prvom putovanju. Razlog njegove želje? Mnogi su probali i nisu uspeli.
"Titanik je bio kao Mont Everest u to vreme. Mnogi su se okušali na njemu. Mnogi su mislili da će uspeti ili da je trebalo da budu uspešni, ali nisu", rekao je Balard.
Prvi put je pokušao da locira brod u oktobru 1977. uz pomoć podmornice Siprob koja je bila dizajnirana za rad na dubinama i opremljena sonarom i kamerama na kraju bušilice. Obustavio je akciju kada je bušilica pukla.
Kada se vratio sa ekspedicije, počeo je da radi na robotu koji bi mogao da ide po morskom dnu i fotografiše i prikuplja informacije. "Sa Titanikom smo prvi put probali tu tehnologiju", rekao je on.
Balard je lično učestvovao u svim zaronima u dubine okeana sa svojom robotskom podmornicom. Dva i po sata do dna i dva i po sata do površine. Jednom prilikom se spustio na dubinu od 20.000 fita (6 kilometara), bilo mu je potrebno šest sati i jedva je preživeo.
Kada je bio siguran u svoju mašinu, znao je da može da se vrati na mesto gde je verovao da je Titanik potonuo i satima istražuje morsko dno, a da ne mora ni da uđe u podmornicu.
Tada se pojavio drugi problem - finansiranje ekspedicije.
Balard je tek od nedavno smeo da otkrije kako je pronašao olupinu. Potraga za Titanikom je bila deo tajne američke vojne operacije da se povrate dve uništene nuklearne podmornice koje su potonule na dno Atlantika.
Tajna misija
Pre nego što je pristao na misiju koju je odobrio tadašnji predsednik SAD Ronald Regan, pitao je da li, kad završi misiju, može da traga za Titanikom. Iako nikada nije dobio eksplicitnu potvrdu, Balard kaže da mu je rečeno da može da radi šta hoće kad pronađe nuklearne podmornice.
"Bilo mi je teško da toliko godina ne smem da kažem ko je finansirao ekspediciju. Ali, bila je to tajna misija na vrhuncu Hladnog rata. Krili su se od Sovjetskog saveta i potraga za Titanikom je bila paravan", rekao je on.
Nakon što je završio zadatak, Balard je imao 12 dana da pronađe Titanik. On i njegov tim su krenuli u potragu za brodom na Argu, podmornici sa kamerom na daljinsko upravljanje koja je uživo prenosila snimak sa morskog dna u kontrolnu sobu na Knoru, tegljaču gde su Balard i njegova ekipa bili smešteni.
1. septembra 1985. godine, shvatili su da su locirali ostatke potonulog broda koji je udario u ledeni breg u blizini obale Njufaundlenda. Iako su bili oduševljeni otkrićem, svest o tome da je 1500 ljudi umrlo te noći ih je pritiskala.
"Oko 2 ujutru neko je prometio da je otprilike u to doba Titanik potonuo, a da je more bilo mirno kao i danas. Tek tada me je sve pogodilo. Znam da ovo zvuči ludno ali ja nikad nisam bio obožavalac Titanika. Tačno, hteo sam da ga pronađem i bio sam vrlo takmičarski nastrojen, ali sam u tom trenutku shvatio kompletan spektar tragedije. Ta emocija me je ispunila potpuno i nikad ame nije pustila", naveo je on u svojim memoarima "Into the Deep".
Kaže i da je bio šokiran kada je shvatio da otkriće Titanika za mnoge znači samo način da zarade novac. Iako bi voleo da se mesto gde je brod potonuo ostavi na miru, svestan je zašto je to toliko interesantno ljudima i zato planira da otvori dva podvodna muzeja posvećena Titaniku i Britaniji, brodu koji je 1916. potonuo u Egejskom moru. Posetioci će elektronski moći da "posete" ove podvodne muzeje. "Imamo tehnologiju koja to omogućava i siguran sam da ćemo u narednih deset godina to uraditi", kaže on.
Na taj način će ovi brodovi biti i zaštićeni od posetilaca koji ih "vole do smrti", odnosno uništenja jer više štete prave oni nego priroda.
Posle Titanika, Balard je pronašao ostatke patrolnog broda Džona F. Kenedija iz Drugog svetskog rata, nemačkog ratnog broda Bizmark i više antičkih olupina u Crnom moru. Svestan je, kaže, da je samo zagrebao površinu.
"Kada sve saberete, ja sam pronašao možda 100, što je više nego bilo ko drugi, ali UN procenjuju da u okeanu ima više od tri miliona okupina", rekao je on.
U potrazi za Amelijom
Balard je 2019. odlučio da reši misteriju nestanka avijatičarke Amelije Erhart i njegog navigatora Freda Nunana 1937. godine.
On i njegov tim, u kome je sad i njegova ćerka Emili, su dve nedelje tražili olupinu Amelijinog aviona u blizini Nikumaroroa, nenaseljenog ostrva koji je deo mikronezijske nacije Kiribati.
Iako nisu pronašli ni trag aviona, Balard kaže da ne odustaje. Ima sponzora - Nacionalnu geografiju - pa planira da nastavi potragu sledeće godine. "Ona je tamo negde. Ne tražim čudovište iz Loh Nesa, iako sam i to radio", rekao je on.
Kaže i da prostranstvo Nikumaroroa predstavlja problem i da se nada da će mu nove tehnologije i mirno more pomoći da konačno nađe Ameliju. "A možda Amelija nikada i neće biti pronađena, ali ćemo svejedno naučiti i saznati nešto iz potrage za njom", rekao je on.
Sanjajte velike snove
Balard je uveren da će sa razvojem novih tehnologija, nove generacije istraživati Zemlju mnogo, mnogo više nego svi pre njih zajedno. "Zavidim im pomalo", kaže i podseća na omiljenu izreku njegove bake da velika osoba koja sedi na drvetu zna da nikada neće sedeti u njegovoj senci.
"To želim da poručim sledećoj generaciji istraživača. Da ne sede u senci svog drveća", kaže Balard koji svu svoju energiju sada usmerava u mentorisanje novih generacija istraživača i redovno drži predavanja po školama.
Iako se malo povukao, Balard i dalje ne odustaje od akcije. Pre desetak godina je kupio brod "posle godina grebanja o tuđe" i sada je na njemu instalirao opremu i tehnologiju onako kako on želi. "Zovemo ga komandni centar", kaže i dodaje da ga ceo tim sada tretira kao svoj dom van doma. Balardov 64 metra dug brod zove se "Nautilus" po podmornici Kapetana Nema iz Žil Vernovog romana i spreman je da zaplovi.
"Morate da sanjate velike snove kako bi nešto uradili u životu. A ja nameravam da nastavim da sanjam. Svet otkrića čeka".
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
