KLIMATSKE PROMENE UTIČU I NA KRETANJE ZEMLJE: Polovi se pomeraju, koliko to utiče na dužinu dana?
Najnovije istraživanje
Novo istraživanje pokazalo je kako je otapanje lednika, koje je rezultat globalnog zagrevanja, od 1990-ih uzrokovalo značajne pomake u Zemljinoj rotaciji oko svoje ose.
PUCALA IM U NOGE I RUKE: Haos u srednjoj školi, devojčica šestog razreda ispalila više hitaca na učenike i profesore
BIVŠI PREDSEDNIK MALDIVA POVREĐEN U EKSPLOZIJI: Ranjen i turista, još uvek se ne zna ko je odgovoran za napad (FOTO)
Na vrhu prioriteta: Rama rekao svoj stav po pitanju dijaloga Beograda i Prištine
Geografski severni i južni po su tačke na kojima osa rotacije naše planete seče površinu, ali one nisu fiksne. Promene u raspodeli Zemljine mase uzrokuju pomeranje ose, a time i polova.
U prošlosti su samo prirodni faktori, poput okeanskih struja i prenosa toplote između stena u dubini planete, pridoneli promeni položaja polova. Ipak, novo istraživanje pokazuje da je od devedesetih godina na pomeranje polova uticao i gubitak od oko stotinu milijardi tona leda godišnje zbog klimatskih promena.
Naučnici su ustanovili da se smer polarnog kretanja 1995. godine pomerio s juga prema istoku i da je prosečna brzina pomeranja od 1995. do 2020. bila 17 puta brža nego od 1981. do 1995. godine. Položaj polova se od 1980. pomerio za oko 4 metra.
- Ubrzani pad zaliha vode na kopnu, koji je rezultat otapanja lednika, glavni je pokretač ubrzanja polarnog kretanja nakon 1990-ih - zaključili su naučnici iz Instituta za geografske nauke i istraživanje prirodnih resursa u sklopu Kineske akademije nauka.
Istraživanje je pokazalo da je najveći deo pomaka uzrokovalo otapanje lednika, ali da je pomeranju ose pridonelo i ispumpavanje podzemnih voda.
Podzemna voda se prirodno nalazi ispod površine, ali kada se jednom ispumpa i iskoristi za piće ili poljoprivredu, većinom na kraju završi u moru, što dovodi do preraspodele njene mase po površini Zemlje.
Nova studija pokazuje koliko je snažna ova globalna promena, toliko da može promeniti osu Zemlje.
Međutim, ovo pomeranje Zemljine ose nije dovoljno veliko da utiče na naš svakodnevni život. Moglo bi promeniti dužinu dana, ali samo za nekoliko milisekundi", rekao je klimatolog Vinsent Hamfri sa Univerziteta u Cirihu u Švajcarskoj.
Neki stručnjaci smatraju da bi naučna zajednica zbog ovakvih uticaja trebalo da proglasi novu geološku epohu - antropocen. Ovaj naziv govori o geološkom razdoblju koje je počelo pre nekih 200 godina i koje je obeleženo izrazitim uticajem ljudske aktivnosti na ekosferu. Od sredine 20. veka uočljivi su nagli porast emisija gasova staklene bašte i rast nivoa mora, smanjenje broja divljih životinja i transformacija zemljišta poljoprivredom i krčenjem šuma.
Istraživanje "Polar Drift in the 1990s Explained by Terrestrial Water Storage Changes" objavljeno je u časopisu "Geophysical Research Letters".