"Rekla sam sebi da nikada neću kasniti i da ću biti odgovorna": Matea ima Daunov sindrom i zaposlila se u vrtiću koji je pohađala kao mala, njenoj sreći nema kraja

- Da, i to je unelo radost u naš dom, a posebno u Mateu. Znala sam da će doći novinari, jer mi je upravo ona to najavila, pa sam htela da uputim poruku roditeljima da im kažem da nikada ne klonu u situacijama u kojima sam ja već 21 godinu - govori Mateina majka Ana Alerić koju je redakcija "Slobodne Dalmacije" zatekla u imotskom dečjem vrtiću, gde njena Matea već nekoliko dana radi na mestu pomoćnog osoblja.

Pročitajte još

PROČITAJ JOŠ:

Dečak sa Daunovim sindromom pokušao je da uteši drugara sa autizmom, a jedan gest pokazuje svu VELIČINU njegovog srca

Kada se porodila i videla kako izgleda njena ćerka odmah ju je DALA NA USVAJANJE. Odbacilo je 20 PORODICA, a onda je naišao ON (VIDEO)

"Rodio mi se sin Miša. Nakon reči doktora majka ga je napustila - ja nisam"

Sa Senkom Aračić, koja je u sličnoj situaciji, razgovarala je kako ćerki Matei pronaći posao, jer vidi da ona to silno želi i da je sposobna da radi mnogo toga. Ubrzo, majka se našla u kancelariji gradonačelnika i zajedno sa njegovim pomoćnikom Mladenom Majićem pronašla rešenje.

- Matea je dobila posao u imotskom vrtiću. Sreća neopisiva! Želela bih još jednom da zahvalim tim dragim ljudima, pa stručnjacima u Splitu dr Vidi Ćulić, logopedu Ines Dujmić i psihologu Maji Plejić. Svi ti divni ljudi su nas bodrili i tvrdili da moja Matea ima šansu u životu. Hvala im od srca i moji dragi roditelji, moja ćerka danas radi, zadovoljna je. Svako jutro ustane i sat vremena pre i onda se sprema za svoj posao, a kada se vrati kući, to je druga osoba, vesela, poletna, razgovorljiva. Posao koji je dobila okrenuo je novu stranicu njene budućnosti - skoro u suzama priča majka Ana.

Matea radi četiri sata. Prvih dana bila je u ulozi vrtićkog epidemiologa, merila je zaposlenima temperaturu, zapisivala, a ubrzo kreće u posao koji joj se najviše sviđa. Radiće na slaganju i peglanju platnene opreme za potrebe vrtića.

Srećna sam, baš srećna

- Ma, mi smo otvoreni vrtić i ovo zaposlenje Mateje je silno obradovalo ceo kolektiv. Uostalom, ona je kao dete bila u ovom vrtiću, i bila je posebno omiljena. Sada je već ozbiljna i radiće kao pomoćno osoblje u našem ekonomatu, jer je to žarko želela. Ceo kolektiv ju je primio otvorenog srca i ponosni smo što smo prva ustanova ovakvog tipa u Imotskoj krajini koja je primila devojku s Daunovim sindromom - reči su direktorke vrtića Branke Mustapić.

Matea je predana poslu, za vreme pauze, ili pred kraj radnog vremena, obavezno skokne do svoje prve vaspitačice Ankice Madunić u grupu gde je i započela svoje druženje s vrtićem. A u grupi je s Ankicom obavezan zagrljaj i sada sasvim drugačija priča. Ne više o igračkama i igricama, već o tome kako napreduje posao.

- Ma divno je to dete, bila je naš mali anđeo kada je došla u vrtić. Svi smo je zavoleli, a evo danas ona je isto tako draga i ljupka. No sada i priča o tome kako se rano ustaje, kako po ceo dan misli na svoj posao i da ga uredno obavlja. A njen dolazak u našu grupu sada kao radnice vrtića je redovan. Sada smo mi koleginice - sa osmehom priča vaspitačica Ankica Madunić.

A šta kaže junakinja priče... Kada su je pitali za komentar svojih prvih radnih dana, prvo je pogledala svoju direktorku i kada je dobila zeleno svetlo za razgovor bila je više nego govorljiva.

- Srećna sam, baš srećna. Radim u vrtiću gde sam počela kao dete da dolazim. Svi su me prihvatili izvanredno. Posao koji sam radila prvih dana mereći temperaturu zaposlenima i roditeljima, malo je spor, želela sam nešto brže, teže. Sada ću raditi u praonici, spremati čiste plahte i peškire i ostale tkanine. To me silno raduje. Rekla sam sebi da nikada neću zakasniti na posao i da moram da budem odgovorna. Samo tako će me ljudi ceniti, a počela sam da učim i engleski jezik - kaže simpatična Matea za "Slobodnu Dalmaciju".