DVA KLJUČNA ZAHTEVA Završene konsultacije dela opozicije sa posrednicima iz EU, pričalo se o medijima, platformama, izborima i MOGUĆEM BOJKOTU
U sedištu Delegacije Evropske unije u Beogradu danas su održane onlajn konsultacije dela opozicionih stranaka sa evroparlamentarcima u okviru međustranačkog dijaloga za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Sastanku su prisustvovali predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović i predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović.
U onlajn konsultacijama su učestvovali evroposlanici Tanja Fajon i Vladimir Bilčik.
Nakon razgovora sa evroposlanicima, lider SSP Dragan Đilas izjavio je da je današnji sastanak sa evroparlamentarcima koji posreduju u dijalogu bio vrlo konkretan i da su zahtevi stranaka koje su danas razgovarale sa njima bili zasnovani, pre svega, na promenama u medijima, pritiscima na birače, i dodeli još jedne nacionalne frekvencije.
Ona bi, prema Đilasovim rečima, treba da se dodeli televiziji koja ispunjava uslove i koja bi se, kaže, profesionalno bavila svojim poslom, jer je "situacija danas katastrofalna".
- Mi smo spremni da razgovaramo, da tražimo kompromisna rešenja, ne tvrdimo da su naša rešenja najbolja, ako neko ima neko drugo rešenja, a da se ostvari isti cilj, a to je mogućnost da građani Srbije u skladu sa Ustavom imaju sve informacije mi ćemo to prihvatiti - rekao je Đilas posle sastanka.
On je dodao da s druge strane neće prihvatiti da neko, kako je rekao, "izmišlja paralelne dijaloge".
- Razgovori su poslednja šansa da se ove tenzije i sve što se u društvu dešava smanji, da se vratimo u institucionalne okvire borbe. Plašim se da bi od jeseni to nezadovoljstvo ljudi moglo da se prelije na neke ulice, a znate ulica je uvek problem - rekao je Đilas uz uveravanja: "Sasvim sigurno svi mi želimo da izbegnemo takav scenario".
Predsednik DS Zoran Lutovac rekao je da su razgovori bili usmerene ka agendi i formatu međustranačkog dijaloga koji bi trebalo da dovedu do obavezujućeg sporazuma i do toga da se u Srbiji organzuju pošteni izbori.
- Kada govorimo o pregovorima ne govorimo o ustupcima našim partijama već o pravima građana i slobodi medija i u tom smislu treba posmatrati razgovore - rekao je Lutovac.
Pročitajte još
Na pitanje da li će neki njihov zahtev iz platform biti tema dijaloga, Lutovac je rekao da oko toga "nema pogađanja", jer su ciljevi sloboda i medija i pravo građana na slobodne izbore.
- Predlažemo da se uz pomoć leks spcijalisa donesu konkretna rešenja, između ostalog, da li je to parlaleno uređivanje javnog servisa, omogućavanje nezavisnim produkcijama da budu prisutni na RTS, gostujući urednici. To su sve predlozi, ako neko smatra da ima boljih, reći ćemo u redu, ali je suština da se dođe do cilja - rekao je Lutovac.
Lutovac je naveo da nije bilo reči o konkretnom terminu dijaloga, te dodao da će se razgovori nastaviti i da oni očekuju da se dijalog nastavi neposredno.
- Ako se sve dobro pripremi neće biti problema da se dijalog sprovede u život. Važno je da utvrdimo ono što je nesporno da treba promeniti i da utvrdimo mehanizme kako doći do toga - zaključio je Lutovac.
Đilas je ranije saopštio da će njegova poruka biti jasna, da nema i neće biti trgovine i pogađanja sa režimom oko prava građana da slobodno izaberu vlast na svim nivoima uz istinito informisanje, bez pritisaka, ucenjivanja birača i izbornih zloupotreba.
Đilas je ranije saopštio da će njegova poruka biti jasna, da nema i neće biti trgovine i pogađanja sa režimom oko prava građana da slobodno izaberu vlast na svim nivoima uz istinito informisanje, bez pritisaka, ucenjivanja birača i izbornih zloupotreba.
Grbović je ranije za Tanjug rekao da očekuje da dijalog bude ozbiljan, daleko ozbiljniji nego što je bio pre dve godine te da su oni fokusirani isključivo na ishod dijaloga koji mora da omogući normalne uslove za političko delovanje ne samo u toku kampanje već 365 dana godišnje.
Grbović je rekao i da su problemi poznati kao i da sporazum može da se postigne ako postoji politička volja kako sa strane vlasti tako i sa strane posrednika iz EU.