Od Malog Pariza do palanke

Za svega nekoliko meseci Fondacija koja nosi ime najevropskijeg Šapčanina i štampa knjige jednog od najznačajnijih intelektualaca savremenog doba postaje nepoželjna u gradu koji ju je i osnovao

Piše: Vera Marđokić Simić

“Totalitarizam čini ljude slepim za čudovišnost, i to je ono najstrašnije: u totalitarizmu je strašno to što više ništa nije strašno” (Radomir Konstantinović, Živeti sa čudovištem)

Misao izdvojena iz dela Radomira Konstantinovića danas se čini jednako aktuelnom kao i kada je napisana. Živimo apsolutnu čudovišnost u kojoj se teme smenjuju na dnevnom nivou i svaka naredna je uspela da dostigne i prestigne onu prethodnu u banalnosti, neljudskosti i brutalnosti. Pa koga onda, u ovo instant čudovišno vreme, zanimaju redovi nastali iz pera vanvremenskog i vanserijskog intelektualca čije reči hirurški precizno objašnjavaju istorijski kontekst u kojem se nalazimo?

Najverovatnije ne tako mali broj ljudi, svesnih da kultura i slobodna misao mogu zaista nešto da promene.

Značaj stvaralačkog opusa ovog autora prepoznala je i Fondacija Stanislav Vinaver, koju je 2018. osnovao grad Šabac s ciljem da promoviše, razvija i unapređuje demokratske vrednosti i institucije, ljudska, građanska i manjinska prava, kulturu, umetnost, obrazovanje i javno informisanje. Vremenom će se ispostaviti da uz nesebičnu pomoć profesora Gojka Tešića, kao i njegove ćerke profesorke Ive Tešić, okosnica rada Fondacije postaje pionirski poduhvat štampanja edicije Sabranih dela Radomira Konstantinovića u 30 knjiga. Sasvim je jasno da se u Šapcu u poslednjih 20 godina ostvarilo mnogo toga slobodarskog i nesvakidašnjeg, pa je tako i ova ideja podržana bez zadrške. Finansiranjem projekata u kulturi našeg grada Fondacija Stanislav Vinaver je dosad odštampala 16 dela Radomira Konstantinovića, kao i šest propratnih.

Ministarstvo kulture je 2020. prilikom redovnog godišnjeg otkupa od Fondacije kupilo 10 naslova Radomira Konstantinovića i dva propratna dela. Ovo je ujedno i treći najveći otkup ovog ministarstva za prošlu godinu. Komisija kojom je predsedavao profesor Aleksandar Jerkov, a članovi su bili profesor Petar Pjanović, profesor Boško Milin i profesor Vladimir Šekularac, prepoznala je značaj za srpsku kulturnu baštinu i izdavaštvo, podržavši ovaj kapitalni projekat otkupom 2.010 knjiga. Dakle, koliko god osporavan, prestao je da bude upitan značaj R. Konstantinovića jer su se, zahvaljujući ovom poduhvatu, njegova dela našla u 165 biblioteka širom Srbije.

Ako se sada vratimo na prve redove ovog teksta, jasno je da sledi preokret.

Smenom uprave u Šapcu došlo je do zastoja u radu Fondacije. Nove gradske vlasti su pokazale zavidan nivo nepoznavanja i nerazumevanja značaja visoke kulture, kao i važnosti njene decentralizacije upravo opstrukcijom rada i redovnog funkcionisanja naše Fondacije.

U želji da pokaže koliko je efikasna u uništavanju svega što je prethodna ostavila, nova Gradska uprava dostigla je vrhunac kada je donela odluku da ne odobri ni jedan jedini dinar za štampanje novih knjiga planiranih za 2021. godinu.

Interesantno je da ovakva odluka lokalnih vlasti dolazi kao potpuno oprečna onoj koju je donelo Ministarstvo kulture i komisija sačinjena od najeminentnijih stručnjaka u oblasti književne i kulturne delatnosti.

I tako, za svega nekoliko meseci dođosmo do tačke da Fondacija koja nosi ime najevropskijeg Šapčanina i štampa knjige jednog od najznačajnijih intelektualaca savremenog doba postaje nepoželjna u gradu koji ju je i osnovao. Brzim hodom naš grad počinje da živi po nazivu knjige R. Konstantinovića Filosofija palanke, s tim da prvoj reči naslova ne mogu da nađem mesto u konkretnom slučaju.

Priznaćete, prilično je apsurdno, ali je istinito, od Malog Pariza do palanke za svega nekoliko meseci.