Суочавајући се са оштрим економским мерама које су наметнули Вашингтон и његови савезници у Европи, Русија ради на томе да избаци економију Запада из своје економије, рекла је портпарол Министарства спољних послова Марија Захарова у интервјуу за РТ.
У априлу је амерички председник Џо Бајден представио нови пакет санкција против руских предузећа и званичника, док је истовремено забранио америчким финансијским институцијама куповину удела у руском државном дугу. Званичници у Вашингтону описали су ограничења као "пропорционални" одговор на наводно уплитање Москве у америчке председничке изборе 2020. године и тврдње да Русија стоји иза сајбер-шпијунаже "СоларВиндса". Кремљ је снажно негирао обе тврдње.
Велика Британија и ЕУ су од тада увеле своје санкције, а у европским престоницама се разговара о новим мерама које предстоје. Ипак, мало је потеза било тако екстремно као одлука о циљању државних обвезница, за коју Бела кућа каже да је усмерена да погоди економију земље, истовремено смањујући утицај на светска тржишта. Међутим, неки економисти тврде да је пакет мера углавном „симболичан“, а нова правила могла би се једноставно „заобићи“ ако купци и даље желе да преузму акције у руском дугу. "Гест очаја"
Карактеристично отворена, Захарова је рекла за РТ да нове економске баријере „имају сложен негативан утицај и на руску и на западну економију“. Према њеним речима, цена непријатељстава на финансијским тржиштима је висока, а „процене штете варирају, али су у границама стотина милијарди долара“.
„На несрећу“, каже Захарова, „стварност нашег времена је повећана употреба политички мотивисаних једностраних мера од стране неких западних држава, углавном САД. Санкције против Русије све више доживљавамо као `гест очаја` због немогућности елита да прихвате нову стварност, напусте колективно размишљање и признају право Русије да сама одреди свој пут развоја и изгради односе са партнерима“.
Један од разлога за то је, додаје она, тај што је Вашингтону и његовим савезницима „изгледа тешко да прихвате очигледне успехе руске економије, повећање њене међународне конкурентности и ширење присуства квалитетне руске робе и услуга на тржишту“.
Иако је рубља погођена падом цена нафте, геополитичком неизвесношћу и глобалном рецесијом која је пратила пандемију коронавируса, земља делује отпорније од већине. Иако се низ других европских држава још увек труди у закључавањима, већина руских предузећа тргује досљедно, са мало ограничења, од почетног строгог карантинског периода у првој половини прошле године.
Гувернер руске Централне банке Елвира Набиулина раније је рекла да се „економија прилично стабилно враћа“ и, „с обзиром на тренутне позитивне трендове“, аналитичари процењеују раст БДП-а за 2021. годину на 3 до 4%.
САД инсистирају да је њихов приступ једноставно да пошаљу поруку да неће толерисати оно што сматрају агресивним и злоћудним утицајем Москве.
„Са председником Путином био сам јасан да смо могли ићи и даље, али одлучио сам да то не учинимо“, рекао је тада Бајден новинарима.
„Сједињене Државе не желе да започну циклус ескалације и сукоба са Русијом.“
Међутим, од тада су односи отишли из лоших у горе, праћени дипломатским протеривањима и све борбенијом реториком обе стране.
SWIFT одговор
Крајем априла, парламент ЕУ донео је необавезујућу резолуцију у којој сe тражи да се предузму најоштрији могући кораци против Русије у случају свеопштег сукоба са суседном Украјином. Последњих недеља напетост је нагло порасла због жестоких борби у Донбасу између кијевских и снага двеју самопроглашених отцепљених република.
У таквом сценарију, посланици Европског парламента који стоје иза предлога су саопштили: „Увоз нафте и гаса из Русије у ЕУ треба одмах зауставити“. Истовремено, Русију „треба искључити из система плаћања SWIFT, а сву имовину у ЕУ олигарха блиских руским властима и њиховим породицама у ЕУ треба замрзнути и отказати им визе“.
SWIFT, механизам међународних трансакција са седиштем у Белгији, камен је темељац који подупире велику већину прекограничних трансакција, са више од 30 милиона финансијских порука које се свакодневно крећу кроз његову мрежу.
Украјина је претходно издала захтев да Москва изгуби право на коришћење услуге, чак и без врсте сукоба који су описали посланици у Европском парламенту. Али Русија је упозорила да ће се, уколико се примени, њено искључивање из SWIFT-а сматрати „чином рата“, те је проширила домаће алтернативе како би смањила своју рањивост на западне санкције.
Говорећи на састанку са својим кинеским колегом прошлог месеца, министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да су „Сједињене Државе прогласиле да је њихова мисија ограничавање могућности технолошког развоја и Руске Федерације и Народне Републике Кине“. Додао је да би долар требало да буде потиснут као приоритетна валута међународних тржишта, те да две државе треба да се одмакну од употребе „међународних платних система под контролом Запада“.
Захарова је упозорила да је „питање одвајања Русије од SWIFT-а и даље само хипотетичко“, али је рекла да су „ипак у току међувладине студије како би се умањили ризици и потенцијална економска штета коју би проузроковало ограничење приступа наше земље међународним финансијским инструментима“. Указала је на систем финансијских порука Банке Русије као могућу алтернативу, са „опцијама за повезивање“ са европским, иранским и кинеским механизмима „о којима се тренутно разговара“.
Ново кретање у финансирању путем интернета такође би могло бити пут према зависности од најчешћих институција које води Запад. Захарова је додала да „Русија активно проучава могућности које нуди дигитална технологија и њихов потенцијал за унапређење одрживости, стабилности и независности националног финансијског система и средстава за плаћање, са разумевањем да би дигитални новац могао у будућности постати основа за међународни финансијски систем и прекограничне трансакције“. Ако се тај потез реализује, потенцијално би могао поткопати централност SWIFT-а и омогућити кретање новца упркос политичкој интервенцији.
Одустајaње од долара?
Одлуке Вашингтона о увођењу санкција супарничким државама у кратком року поткопале су поверење у долар, тврди Москва. Заменик министра спољних послова Александар Панкин недавно је упозорио да је непредвидљивост америчке спољне политике „довела у питање поузданост и погодност коришћења америчке валуте као приоритетне“.
Уместо тога, рекао је министар, земље су сада "принуђене да предузму мере против ризика од економских губитака и поремећених трансакција. Стога је све већи интерес за развој алтернативних механизама. Коришћење других валута у трговини постаје све важније на међународном плану".
Захарова је за РТ рекла да је „постепено одступање од америчке конфигурације глобалног монетарног система“ већ започело. Позвала је на предузимање „координисаних корака у овом правцу“ са трговинским партнерима, „не само да би помогли јачању наших националних валута, већ како би се омогућила минимализација потенцијалне економске штете од увођења било каквих нових рестриктивних мера од стране Запада“. Недавни споразуми са Кином и Турском, додала је она, помогли су управо у томе.
Упркос ескалацији последњих недеља, Захарова је инсистирала да Русија није изолована у комерцијалној арени. „Само мали број појединачних нација води непријатељску спољну политику“, рекла је она.
„То је на њихову штету“.
"Не намеравамо да се затворимо од спољног света, као што покушавају да нас натерају они који гурају санкције. Напротив, увек смо отворени за дијалог о свим проблематичним питањима и спремни за равноправну и обострано корисну сарадњу са свим земљама, али само на основу принципа једнакости и међусобног уважавања интереса једни других“, навела је Захарова.
„Само на тај начин, верујемо, међународни односи могу бити одрживи.“
Руски напори да се смањи употреба међународних система и америчког долара нису замишљени као пут ка тржишном изолационизму. Уместо тога, они су замишљени као одговор на напоре Беле куће да одсече земљу од међународне трговине и страних инвестиција, задржавајући проток готовине и роба са трговинским партнерима. Да би превазишли приступ Вашингтона, московски спољнополитички званичници јасно верују да би одступање од финансијских веза са Западом могло значити предузимање два корака напред за економију.
У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што је повећање од 62 одсто у односу на улагања реализована у првом кварталу 2023. године. Поред тога, фокус НИС-а био је на планском капиталном ремонту у Рафинерији нафте Панчево и на обезбеђивању довољних залиха горива како би се осигурало уредно снабдевање тржишта.
Амерички државни секретар Антони Блинкен данас се, у оквиру посете Кини, састао са министром спољних послова Ванг Јијем и кинеским председником Си Ђинпингом. Једна од тачака дневног реда била је и расправа о испоруци Русији кинеских машина, алатки, микроелектронике и нитроцелулозе које се користе у војној производњи.
.jpg)
RSS
