Misterja novačnice u NOĆI UBISTVA: Zašto je Linkoln nosio 5 dolara Konfederacije u džepu?
Predsednik SAD Abraham Linkoln (1809-1865) smrtno je ranjen u atentatu 14. aprila 1865. godine, nekoliko dana posle okončanja četvorogodišnjeg američkog građanskog rata i poraza južnih država konfederacije.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Na njega je u loži vašingtonskog “Ford teatra” pucao navodno umno poremećeni glumac, pristalica poraženih južnjaka Džon Vilkis But. Linkoln je sledećeg jutra podlegao povredama, a istragom je utvrđeno da su Buta potplatili bogataši sa juga SAD.
Iako se nije istakao kao posebno talentovan ratni vođa niti je, sve do pred sam kraj, imao uspeha u izboru generala Unije, Linkoln je imao ključnu ulogu u pobedi severa.
Godine 1862. doneo je proglas o ukidanju ropstva, čime je Unija stekla simpatije svetske javnosti. Istovremeno, bez mnogo obzira, kršio je i zaobilazio mnoge ustavne odredbe o ljudskim pravima i slobodama kako bi suzbio južnjačku “petu kolonu”. Njegov mandat značajan je po celom nizu reformi koje su ojačale pozicije federalne vlasti na račun federalnih država.
Nekoliko meseci nakon što je Linkoln pobedio na izborima 1864. godine, južnjačka konfederacija je prisiljena na kapitulaciju i rat je završen pobedom severne unije. Mnogi u Americi smatraju da je Abraham Linkoln bio jedan od najboljih predsednika SAD.
ŠTA SE DESILO U NOĆI UBISTVA
Linkoln je kobnog 14. aprila iz lože na balkonu gledao predstavu “Naš američki rođak” (Our American Cousin), kako bi se smirio usled velikog stresa zbog Građanskog rata, piše “Biznis insajder”.
Linkolna je s leđa, metkom u glavu, smrtno ranio Džon Vilks But, poznati južnjački glumac i špijun Konfederacije iz Merilenda. Predsednik je upao u komu i preminuo devet sati kasnije, u 7.22 ujutro 15. aprila 1865.
Pročitajte još
Linkoln se smatra jednim od najvećih američkih predsednika. Suprotstavljao se ropstvu koje je definitivno ukinuto proglasom donetim po završetku Secesioništičkog rata 1865. godine.
Nakon što je Linkoln ubijen, njegov kaput i predmeti koji su bili u džepu predati su predsednikovom sinu Robertu Todu, da bi 1937. završili u Kongresnoj biblioteci radi očuvanja.
U kobnoj noći Linkoln je sa sobom imao dva para naočara, džepni nožić od slonove kosti, privezak za džepni sat, krpicu za čišćenje naočara, devet isečenih članaka iz novina, kožni novčanik i novčanicu Konfederacije od pet dolara.
Linkolnu su bile potrebne naočare i za čitanje i za daljinu, objašnjava “Biznis insajder”. Takođe je imao strabizam.
Pročitajte još
U kobnoj noći Linkoln je sa sobom imao dva para naočara, džepni nožić od slonove kosti, privezak za džepni sat, krpicu za čišćenje naočara, devet isečenih članaka iz novina, kožni novčanik i novčanicu Konfederacije od pet dolara.
Ono što će, međutim, ostati misterija je pitanje zašto je Linkoln imao sa sobom novčanicu Konfederacije. Osim nje nije imao drugih novčanica, ni iz Unije, ni iz Konfederacije. Verovatno je novčanica bila suvenir nakon Linkolnove pobedonosne posete konfederativnoj prestonici Ričmond, Virdžinija, deset dana pre ubistva.
ULOGA DEVOJČICE
Linkolnov lik nalazi se na novčanici od pet dolara od 1914, podseća “Biznis insajder”.
A iza te novčanice od pet dolara krije se još zanimljivija priča. Naime, za njen izgled zadužena je bila jedna jedanaestogodišnja devojčica.
Mala Grejs Bedel iz Vestfilda, u Indijani, promenila je lice američke istorije, kao i izgled novčanica od pet dolara, na kojima se pojavljuje bradati lik 16. američkog predsednika.
Sajt Mešabl pronašao je priču o čuvenoj bradi koju je Linkoln popularizovao tokom svog prvog predsedničkog mandata, između 1860. i 1864. godine.
“Maljavu” modu inicirala je 11-godišnja Grejs svojim pismom budućem predsedniku SAD. Dotad je Linkoln, tada 51-godišnjak, uvek imao obrijano lice.
Pročitajte još
U svojoj poruci od 15. oktobra 1860, devojčica savetuje Linkolnu da pusti bradu kako bi se više dopao ženama.
U svojoj poruci od 15. oktobra 1860, devojčica savetuje Linkolnu da pusti bradu kako bi se više dopao ženama.
"Vaše lice je tako mršavo. Sve žene vole bradu i one bi sigurno podstakle svoje muževe da glasaju za vas i učine vas predsednikom", napisala je Grejs.
Četiri dana kasnije, stigao joj je odgovor: “Nikada nisam pustio da mi brada izraste. Zar ne mislite da bi ljudima delovalo glupo da to sada učinim?”.
Ipak, izgleda da je Linkoln poslušao devojčicin savet, jer se mesec dana kasnije prvi put pojavio u javnosti s bradom - i osvojio izbore!
Tokom svog inauguralnog putovanja između Ilinoja i Vašingtona, Linkoln je tražio da se povorka zaustavi u Vestfildu gde je tražio da se sretne sa Grejs.
- Grejsi, pogledaj moju bradu. Pustio sam je tebe radi - ispričaće kasnije devojčica šta joj je rekao Linkoln.
Sto pedeset godina kasnije, Liz Bedel, 23-godišnja stažistkinja u Kongresu, otkrila je priču o svojoj dalekoj rođaki na izložbi posvećenoj Abrahamu Linkolnu. Pročitala je prepisku između svoje čukuntetke i predsednika izloženu u jednoj od vitrina.
„Krenule su mi suze kada sam pročitala pismo koje je Grejs Bedel napisala Ejbu Linkolnu. Odrasla sam sa tom pričom u koju nikada nisam istinski poverovala“, napisala je Liz u knjizi utisaka.
ZBIRKA LIČNIH PREDMETA
Inače, zbirka ličnih predmeta bivšeg američkog predsednika Abrahama Linkolna prodata je pre nekoliko godina na aukciji u američkom gradu Dalasu za više od 800.000 dolara. Uvojak kose ubijenog predsednika prodat je za 25.000 dolara, ali pismo u kojem priznaje da se građanski rat u Americi ne odvija dobro nije prodato.
Pročitajte još
Inače, zbirka ličnih predmeta bivšeg američkog predsednika Abrahama Linkolna prodata je pre nekoliko godina na aukciji u američkom gradu Dalasu za više od 800.000 dolara.
Pismo koje je potpisao njegov ubica Džon Vilks But prodato je za 30.000 dolara, a nalog za hapšenje Buta za 21.250 dolara. Ovu zbirku od 300 predmeta sakupio je galerista iz Teksasa Donald Dou, koji je umro pre pet godina. On je počeo da skuplja predmete još 60-ih godina prošlog veka jer je bio zainteresovan za Američki građanski rat i vojnu istoriju, ali kasnije se zainteresovao za Linkolna i njegovo ubistvo.