Radnici i sindikalni lideri održali su poletne, i povremeno nasilne, prvomajske skupove i proteste, zahtevajući veću zaštitu za radnike za vreme pandemije koja je izazvala ogromne potrese na tržištu rada.
U zemljama u kojima se 1. maj slavi kao Međunarodni dan rada, godišnja proslava radničkih prava je dovela do prizora kakav se retko video za vreme pandemije - okupljene grupe građana su bile velike i tesno zbijene a učesnici su marširali podignutih pesnica, rame u rame, iza svojih zastava i transparenata.
U Turskoj i na Filipinima, policija je sprečila prvomajske proteste sprovodeći mere zaštite od širenja virusa, a uhapšene su stotine ljudi. U Francuskoj, neki demonstranti sukobili su se sa specijalnom policijom.
Za lidere sindikata, dan je bio test koliko su sposobni da mobilišu radnike u vreme teških ekonomskih poremećaja.
U Francuskoj, hiljade ljudi su izašle na ulice sa zastavama sindikata i ponekad ulazili u okršaje sa policijom. Maske koje su mnogi nosili su bile podsetnik koliko se život promenio od poslednje tradicionalne proslave 1. maja - 2019, pre nego što je širenje koronavirusa uništilo živote i izvore prihoda i dovelo do erozije građanskih sloboda, uljučujući, često - i pravo na demonstracije.
Specijalna policija sukobila se sa nekim demonstrantima u Parizu i južnom gradu Lionu. U Parizu je uhapšeno 34 ljudi. Vlasti su takođe prijavile da je petoro ljudi uhapšeno a 27 policajaca povređeno u Lionu. Međutim, većina od desetina marševa širom Francuske odigrala se bez incidenata.
Neke demonstracije, ograničene zbog restrikcija uvedenih zbog pandemije, bile su demonstranti, ograničeni zbog restrikcija protiv virusa, bile su mnogo manje posećene nego ranijih godina, pre pandemije.
U Rusiji, Komunistička partija okupila je samo nekoliko stotina ljudi na polaganju venaca u Moskvi. Drugu godinu za redom u Italiji, 1. maj je prošao bez uobičajenih velikih marševa i rok koncerata.
Međutim, u Francuskoj, Nemačkoj i drugim mestima gde su skupovi održani, radnici su izražavali zabrinutost zbog svojih poslova i zaštite. U Bosni, rudar Turni Kadrić izjavio je da on i njegove kolege "jedva preživljavaju".
U Indoneziji, najvećoj ekonomiji jugoistočne Azije, hiljade ljudi su izrazile gnev zbog novog zakona o zapošljavaju za koji se kritičari boje da će smanjiti plaćanje otpremnine, smanjiti restrikcije za strane radnike i povećati izvoz radnih mesta. Demonstranti u Džakarti su položili lažne grobove na ulicu kao simbol svog beznađa, a marševi su održani u oko 200 gradova.
U Nemačkoj, gde su i ranijih godina prvomajske demonstracije često postajale nasilne, vlasti su rasporedile hiljade policajaca i upozorile da će protesti biti zaustavljeni ako se ne poštuju antipandemijske mere. Demonstranti u Berlinu tražili su smanjenje stanarina i veće zarade. Takođe su marširali desničari koji smatraju da koronavirus nije stvarna opasnost i protivnici restrikcija uvedenih zbog pandemije.
U Brazilu, hiljade demonstranata koji podržavaju stavove predsednika Žaira Bolsonara koji je protivnik antipandemijskih mera, okupili su se na plaži Kopakabana u Rio de Žaneiru. Međutim, u Braziliji i drugim gradovima su održani protesti i zbog Bolsonarovog upravljanja zemljom u vreme pandemije. U Brazilu je potvrđeno više od 400.000 smrtnih slučajeva od Kovida-19, zbog čega je na drugom mestu posle Sjedinjenih Država.
