Danas je Velika subota: Učinite dobro delo

Velika subota je deo Strašne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.

Posle raspeća, stradanja i smrti na Golgoti, Isus je Veliku subotu proveo u Adu.

Prema erovanju, na Veliku Subotu Isus Hrist je razrušio vrata pakla, a smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja, navodi se na sajtu SPC.

Svake godine na Veliku subotu, dan između Raspeća na Veliki petak i Vaskrsa u nedelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj.

Jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika.

Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, obeležavaju pravoslavna crkva i vernici u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda.

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.

Narodni običaji

Foto: karandaev / depositphotos

Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred simboličnim Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba.

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač - vaskršnjak - okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada "maste", odnosno boje jaja u crveno. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili "maste" u čađi. Jaja isključivo boje osobe ženskog pola.