Usred EU postoji država čiji predsednik godinama otvoreno služi Putinu. Ali, dve smrti prete da okrenu celu zemlju NAGLAVAČKE
Češka je ovog meseca prošla kroz možda i najdramatičnijih 15 dana još od plišane revolucije 1989. godine, nakon zvanične objave Vlade da su dva ruska agenta odgovorna za eksplozije u skladištu municije u moravskom selu Vrbetice 2014. godine, u kojima su poginule dve osobe. Bivši premijer Bohuslav Sobotka savršeno je izrazio šok javnosti: "Rekao bih da je ovo najveći ruski napad na češko tlo još od invazije 1968. Ovo je istorijski trenutak i moramo reagovati." I Česi su reagovali.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Češka vlada proterala je 18 ruskih špijuna koji su radili u ruskoj ambasadi u Pragu, izazivajući predvidljivu "oko za oko diplomatiju" i proterivanje čeških diplomata u Moskvi. Ono što je važnije jeste da to može biti prekretnica za Češku, ako ne i za celu Centralnu Evropu.
Geopolitička situacija u regionu odavno se čini jasnom. Poljska se čvrsto protivi Kremlju, Slovaci pokušavaju da ostanu nevidljivi, Mađari pod premijerom Viktorom Orbanom su "oči i uši" Kremlja u Evropi, a Česi idu u cik-cak, pokušavajući da ne otuđe ni Rusiju ni NATO. Već krajem devetnaestog veka pesnik Josef Svatopluk Mačar jasno je uvideo češki stav:
"Mi balansiramo svoje simpatije / sa Istoka na Zapadu, sa Zapada na Istoku / balansiramo sa njihovim greškama, a ne sa snagom ..."
Posle 1989. godine, kada je antikomunistički heroj disident Vaclav Havel bio predsednik, činilo se jasnim da je Češka deo Zapada i da želi da bude aktivna članica NATO i Evropske unije. Ali Havelov sjajni narativ je zaslepeo Čehe i oni nisu predvideli šta će uslediti. Češka elita koja se pojavila u postkomunističkim 1990-im bila je mnogo pragmatičnija. Tamo gde je Havel govorio o vrednostima, drugi su govorili o novcu. Posao i ekonomija bili su sve, a spoljna politika se mora prilagoditi.
Češke vlade nisu bile proruske. Lokalni način razmišljanja više je odražavao odbijanje da se obavežu. Želeli suda budemo u EU jer to znači novac, a želeli su u NATO jer bi bili zaštićeni. Ali čim su morali da pokažu bilo kakvu vrstu solidarnosti, počeli su da se vrpolje, uzmiču i kukaju. Dok je rimokatoličanstvo duboko isprepleteno sa poljskom politikom, a istorijski sentiment i dalje ima snažan uticaj u Mađarskoj, materijalizam je taj koji u Češkoj igra ovu animirajuću ulogu, bilo da je vlada leva ili desna.
Aktuelni premijer Andrej Babiš predstavlja primer ove raspodele. Babiš želi samo novac od EU. Kada je reč o poštovanju evropskih pravila, on to odbija, rekavši da Češka nije "kolonija Brisela". Paradoksalno, ovaj pristup slabi njihovu poziciju u odnosu na Rusiju, jer stvara utisak da nigde ne pripadaju i da će ići sa onim ko više plati. Ovakav stav privlači Moskvu. Među vodećim češkim političarima, dvojica otvoreno zagovaraju prorusku politiku: bivši predsednik Vaclav Klaus i njegov naslednik Miloš Zeman. Posle ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine, Klaus se izvinio u ime Kremlja, napisavši da je "Ukrajina rođena nakon pada komunizma te da je suštinski država bez istorije!".
Klaus, pokretačka snaga češke politike i postkomunističke ekonomske reforme devedesetih godina, želi da Češka napusti EU i najoštrije je osudio vladin odgovor na otkrića o napadu na Vrbetice.
Dok je Klaus čovek desnice, Zeman, bivši lider Socijaldemokratske partije, oživeo je nekomunističku levicu posle 1989. Ipak, i Zeman je bio odlučni branilac ruskih interesa. Otkako je njegovo predsedništvo počelo 2013. godine, nekoliko puta je bacao sumnju na umešanost Rusije u invaziju na Krim i istočnu Ukrajinu, napadao je češke obaveštajne agencije koje su upozoravile na maligni ruski uticaj, promovisao je ulogu Rusije u kompletiranju lokalne nuklearne elektrane i pozivao da se razreše funkcija bivši ministar spoljnih poslova Tomaš Petriček, koji je bio kritičan prema Rusiji, i bivši ministra zdravlja Jan Blatni, koji je odbio da kupi rusku neodobrenu vakcinu Sputnik V COVID-19. Lista se nastavlja i nastavlja.
Nakon što je vlada Češke objavila da iza napada 2014. stoje ruski agenti, Zeman, šef države, utihnuo je punih sedam dana. Kada se konačno ponovo pojavio, to nije bio češki predsednik, već ruski propagandista. "Ništa nije dokazano", podsmevao se u televizijskom nastupu.
"Policija istražuje dva moguća scenarija napada. Upravo su počeli da istražuju sve u poslednjih nekoliko nedelja", govorio je Zeman.
U stvari, obaveštajne agencije i policija istražuju samo jednu mogućnost: umešanost Rusije. Zeman je jednostavno pakleno odlulan u nameri da umanji bilo kakvu krivicu Rusije i sa zadovoljstvom će pokušati da diskredituje češke institucije da to urade.
Češka je sve bliža prekretnici. Mnogi Česi sada shvataju da im ne preostaje ništa drugo nego da se bave geopolitikom i vrednostima koje podupiru njihove saveze. Jednostavno moraju da zauzmu jasan i čvrst stav prema Rusiji. Češka je deo Zapada, na koga Kremlj Vladimira Putina gleda kao na neprijatelja. A ovaj glas realizma raste i u susednoj Slovačkoj.
Pročitajte još
Česi takođe počinju da shvataju da je njihova zavisnost od Rusije mnogo manja nego što su mislili. Međusobna trgovina je minimalna, a češke zalihe energije su raznolike. Postoji nada da će Česi shvatiti da za promenu mogu biti i aktivni članovi EU i NATO. Ali to će zavisiti i od toga šta drugi rade. Početne reakcije Zapada na najavu ruske umešanosti u napad na skladište municije bile su jako mlake. Proruske veb-stranice i političari odmah su to shvatili kao poruku: Nikoga nije briga, niko ne veruje, itd.
Ovaj odgovor pogađa moćan nerv kod Čeha. Bolno sećanje na britanski i francuski kukavičluk u Minhenu 1938. godine - nakon čega se Čehoslovačka našla suočena sama sa Hitlerom - i dalje je jako prisutno među Česima.
Naučili su da pažljivo posmatraju reakcije drugih zemalja, kako bi mogli da prosude koliki je interes saveznika za njih. Zbog toga je bilo veoma važno da su i EU i NATO momentalno i jasno izrazili podršku Češkoj, pri čemu je nekoliko članica NATO simbolično proteralo ruske diplomate.
Parlamentarni izbori održaće se ove jeseni, a ankete pokazuju da je većina naklonjena strankama koje ne gaje ljubav prema Zemanu i Kremlju. Kako se kampanja zahuktava, niko ne očekuje da Zeman - ili Kremlj - ostanu neutralni.
AUTOR: ERIK TABERI, glavni i odgovorni urednik češkog nedeljnika "Respekt" i autor knjige "Napušteno društvo: Češki put od Masarika do Babiša". Ekskluzivno pravo objavljivanja "Blicu" ustupio "Project Syndicate"