Budućnost SES-a u širenju spektra tema i većoj inkluzivnosti

Učesnici debate, koju su organizovali Fondacija Centar za demokratiju, UGS Nezavisnost i Fondacija Fridrih Ebert, složili su se da je dijalog neophodan da bi se uz prihvatanje kompromisa stiglo do boljeg života građana.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević istakla je da uvek želi da čuje činjenice, kako stvari jesu, sa idejom da se dođe do kompromisnog rešenja.

"Sastanci Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nekada nisu ni prijatni, ali uvek imaju svrhu i cilj. Kada čujete ono što vam ne prija, zamislite se", rekla je ona.

Naglasila je da partneri u SES-u ne odrađuju i ne otaljavaju svoj posao, kao i da ga ne rade zbog strategija ili poglavlja - već su aktivni u želji da se bolje živi u Srbiji.

Istakla je da se ide ka konkretnim rešenjima da bi se videlo šta su rezultati i ocenila da ako se mnogo priča o rezultatima onda to znači da nisu dovoljno vidljivi.

Ona je istakla da se unutar Vlade Srbije radi multisektorski kako bi se došlo došlo do pravog rešenja, a da ministarstvo ne beži od problema već da se sa njima suočava i rešava ih.

Odgovarajući na interesovanja onlajn pratilaca debate o radu u doba kovida ona je istakla se sve u čitavom svetu u hodu usaglašavalo i često menjalo, te da su u Ministarstvu svesni tog ograničenja.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ocenio je da sindikati imaju vrlo ograničen, mali, uticaj i moć, i nisko poverenje što je odraz strukturne situacije odnosno pozicije zaposlenih.

Istakao je da se SES treba da se bavi i demografskim promenama, da raspravlja i o strategiji privrednog razvoja kako bi postao ono što treba da bude.

"Duboko smo potcenjeni, niko nas ozbiljno ne uvažava. Kako da razmišljamo o zaradama, ako ne brinemo da li će biti čistog vazduha i vode. Naučili su nas da su naša briga, kolektivni ugovor i zarada, a mora se ići šire", rekao je on i poziciju SES-a uporedio sa sporednim kolosekom.

Dalji rad sindikata i SES-a na socijalnom dijalogu on vidi kroz preuzimanje inicijative i davanje predloga.

"Moramo da uđemo u ulogu inicijative. Nismo nekvalitetni ni glupi, imamo kapacitete", rekao je on.

Istakao je da se sindikat bavi konkretnim problemima i tako životima ljudi ali da manjak uticaja i poverenja frustrira.

"Uticaj je mali, percepcija je mala, ljudi ne veruju da će se nešto bitno izmeniti. Zajednička je pozicija da su sindikat i Unija poslodavaca marginalizovani", ocenio je on.

Predsednik Unije poslodavaca i predsedavajući SES-a Miloš Nenezić rekao je da je neophodno uključiti sindikata i poslodavce u sve radne grupe koje pripremaju zakone kako bi grešaka bilo manje.

Dodao je da su za to glasali i predstavnici vlade u SES-u ali da se to ne sprovodi osim u pojedinim ministarstvima.

Nenezić je ocenio da je SES poslednjih godina jači ali da je daleko od ono što treba da bude a to je pozicija savetodavno telo koje deluje preventivno i usmerava.

"Želimo da imamo svoju punu ulogu, ako smatramo da treba da postoji SES. Ako se smatra da ne treba - treba i to da priznamo", rekao je on.

Dodao je da uloga SES-a treba da postoji i u sačinjavanju nacionalne strategije razvoja, i dodao da Srbiji trebaju i promene u obrazovnom sistemu kako bi edukacije bile prema potrebama društva i privrede.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mihail Arandarenko ocenio je da bi trebalo naći način da se u spoljni krug socijalnog dijaloga uključe svi koji žive od svog rada kao i da ga treba proširiti na organizacije u civilnom sektoru i druge asocijacije privrede.

"Neophodno je, iz administrativnog shvatanja uloge da SES pređe u ulogu pokretača tema i uključivanja ostalih relevantnih aktera", rekao je on i dodao da bi tako SES postao neka vrsta foruma.

Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju ocenila je da u Srbiji treba unaprediti društveni dijalog pa i socijalni koji je njegov deo.

Istakla je da sindikati treba da izađu iz kutije u koju ih je zakon stavio jer postoji veliko polje za njihovog delovanja sa mladima, nevladinim organizacijama i udruženjima.

Ona od SES-a očekuje da proširi polje razgovora i na druge važne društvene teme što će dijalog učiniti relevantnim.

Vučković je podsetila na višegodišnju ocenu EU da je stanje socijalnog dijaloga nezadovoljavajuće, i dodala da se ne može sve gledati iz beogradske perspektive jer na lokalu postoji tek 19 socijalno ekonomskih saveta a pitanje je da li rade.

Podsetila je da je u pola miliona građana koji rade na crno odnosno neformalno zaposlenih o kojima se mora voditi računa, i dodala da je cilj mora biti iskorenjivanje siromaštva.

Iznela je i ideju da se socijalni dijalog postane inkluzivniji i uključi ljudi koji se udružuju na osnovu novih pojava na tržištu rada i u ekonomiji, i nevladine organizacije.

Ona je rekla da je juče dobijen sažetak pregovaračke pozicije Srbije za poglavlje 19 o socijalnim pitanjima, te da se raduje što skorijem otvaranju tog poglavlja u pregovorima jer u tom trenutku počinju i obaveze za harmonizaciju propisa.

Debatu je pozdravio i direktor Fondacije Fridrih Ebert za Srbiju i Crnu Goru Maks Brandle koji je istakao da je socijalni dijalog centar slobode, solidarnosti i jednakosti, i osnov za izgradnju demokratije u Srbiji.