Nuklearni reaktor broj 4 u Černobilju, gradu udaljenom 110 kilometara od glavnog grada Kijeva, eksplodirao je i zapalio se u noći 26. aprila 1986. godine, toksične radioaktivne čestice oslobođene su u atmosferu, a tadašnje sovjetske vlasti učinile su situaciju još težom jer nisu na vreme obelodanile šta se dogodilo, podseća se u izveštaju AP.

Ipak, evakuisano je više od 100.000 ljudi iz Černobiljske oblasti i uspostavljena je zona kontaminacije na teritoriji površine od preko 2.500 kvadratnih kilometara.

"Černobil je mesto tragedije i sećanja, ali takođe i mesto na kojem možemo da shvatimo kako se mogu prevazići posledice takve globalne katastrofe. Želimo da se ubuduće o Černobilju govori ne kao o zoni kontaminacije, već kao o zoni koja je obnovljena i koja se razvija", poručio je ministar za životnu sredinu Ukrajine Bohdan Boruhovski i založio se za razvijanje turizma u oblasti oko nekadašnje nuklearne elektrane.

"Naša turistička ponuda je jedinstvena i nova, jer je ovo mesto za promišljanje i uvide o ljudskim greškama, ali i o heroizmu s kojim su te greške ispravljane", ukazao Boruhovski.

Iako je nivo radijacije u oblasti oko Černobilja dovoljno nizak i bezbedan za posetioce, ukrajinske vlasti ipak ne dozvoljavaju naseljavanje na tom području, ali nedaleko od nekadašnje nuklearne elektrane i danas živi oko 100 ljudi.

Eksplozija u Černobilju ostavila nemerljive posledice

Eksplozija reaktora u nuklearnoj elektrani u Černobilju 1986. godine ostavila je nepopravljive medicinske, ekonomske, socijalne i humanitarne posledice i označila prekretnicu u oblasti nuklearne sigurnosti, poručeno je na današnjoj onlajn konferenciji povodom obeležavanja 35. godišnjice od najteže nuklearne katastrofe u svet

Radioaktivni materijal izbačen visoko u nebo, kasnije je usmrtio više hiljada ljudi od bolesti povezanih sa zračenjem i preselio oko 350.000 ljudi sa prostora Ukrajine, Belorusije i Rusije.

Pre pet godina postavljen je novi štit preko oštećenog, četvrtog bloka nuklearne elektrane u Černobilju, a Evropska banka za obnovu i razvoj bila je najveći donator tog velikog projekta

Povodom 35. godišnjice od nuklearne nesreće, danas je održana onlajn konferencija "Nuklearna sigurnost danas: Černobilj - 35 godina posle", koju je otvorio ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandar Aleksandrovič, ističući nepopravljive medicinske, ekonomske, socijalne i humanitarne posledice.

Naveo je da je u septembru 2010. godine započeto polaganje temelja za novi sarkogaf nad uništenim četvrtim reaktorom, dok je u aprilu 2012. započeta izgradnja luka za natkrivanje skloništa, koja je završena u novembru 2016. godine.

Direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) Slađan Velinov rekao je da je katastrofa u Černobilju označila prekretnicu u oblasti nuklearne sigurnosti.

Međutim, ukazuje da su napori koji su prethodnih decenija uloženi u saniranje stanja na lokaciji nuklearne elektrane, pokazali rešenost da se sa tako velikim problemima može izboriti.

"Akcident u Černobilju naterao je države širom sveta koji poseduju nuklearne elektrane ili su u blizini njih, da uspostave sisteme rane najave nuklearnih i radioloških akcidenata kojim se konstantno meri jačina doze jonizujućeg zračenja u vazduhu", naveo je on.

On je rekao da Direktorat koristi jedan takav sistem koji ima devet stanica ravnomerno raspoređenih na teritoriji Srbije, naglašavajući da će se dalje ulagati u toj oblasti.

Francuski konzorcijum "Novarka" 2007. godine dobio je ugovor za izgradnju novog sigurnog štita na nuklearnoj elektrani u Černobilju, a radovi su se odvijali u zonama sa visokim zračenjem i trajali su više od dve godine.

U novembru 2016. godine započela je operacija guranja i reaktor 4 se zatvorio u novom sigurnom štitu, čija izgradnja je finansirana preko Fonda za černobiljski štit kojim upravlja Evropska banka za obnovu i razvoj.

Fond je finansiran od strane 45 donatora, uključujući EU, SAD, Kanadu, UK , Japan, Nemačku, Italiju, Francusku i Ukrajinu.

Zelenski otvorio nuklearno skladište u Černobilju

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski danas je otvorio novo skladište nuklearnog otpada u Černobilju, gde se pre 35 godina desila velika nuklearna katastrofa.

Zelenski je posetio Černobil u društvu direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaela Marijana Grosija i obećao da će napraviti od "zabranjene zone, po čemu je Černobilj poznat, živu zonu", prenosi AP.

"Ukrajina nije sama, ima veliku podršku njenih partnera. Danas smo pustili novo skladište otpada i vrlo je važno da se dobije licenca da se to skladište održi", ocenio je Zelenski.

Ukrajinske vlasti su odlučile da iskoriste napuštenu zabranjenu zonu oko černobiljske nuklearke i izgrade mesto gde Ukrajina može da sakuplja nuklearni otpad narednih 100 godina.

Bivša sovjetska republika trenutno ima četiri nuklearne elektrane u pogonu i mora da transportuje nuklearni otpad u Rusiju, a novo skladište će sačuvati ukrajinskoj vladi 200 miliona dolara godišnje.

Grosi je danas na Tviteru poručio da će IAEA "nastaviti neumorno da radi na dekontaminaciji, radioaktivnom otpadu i oporavku životne sredine u vezi sa čerobiljskom nesrećom".