Pupinova palata, Kraljev park, Garden rezidencije, neka se pripreme “Novi Sad na vodi”, Novo Naselje, DES, Rumenačka…
To više nije grad kakvog poznajemo i volimo, već mesto na kojem, kao pečurke posle kiše, niču neka ružna zdanja, bez reda i suvislog plana.
Lice nekada skladne srednjoevropske varoši dobija trajne ožiljke kojih će se stideti generacije naših potomaka. Srpska Atina postaje vojvođanska Budva.
Istorija ne pamti
Na delu je devastiranje kakvo nije zabeleženo u istoriji Novog Sada. Urbicid. One koji ga sprovode ne zanima ni tradicija, ni kulturno-istorijsko nasleđe, ni estetika, ni kvalitet bilo čijeg života (osim sopstvenog), već samo i isključivo profit.
A činovnici koji im izdaju dozvole, rade kako im se kaže, revnosno prilagođavajući zakone i menjajući urbanističke planove.
Bolje da je piramida
Mogao je Veliki Investitor, alfa i omega novosadskog urbanizma i graditelj svega, usred centra, umesto Pupinove palate, da podigne i repliku Keopsove piramide, sve bi se to uklopilo u urbanistički plan skrojen na polzu njemu i njegovima.
Možda bi bilo bolje da je piramida… Ovako smo u srcu grada dobili noćnu moru, monstruma od betona i stakla sa groteskno zalepljenom fasadom nedužne stare zgrade.
Poigravanje gradom
Zastrašujuća senka petnaestospratnog stambeno-poslovnog centra nadvila se nad lepim starim jezgrom vojvođanske prestonice, već načetim Matijevićevim radijator-hotelom, Srpskim narodnim pozorištem i tragičnim pokušajima da staro bude “novije i lepše” – Apolo centrom i nedovršenom zgradom Poštanske štedionice.
Nije Veliki Investitor prvi koji se poigrava Novim Sadom, ali će ga on, i još nekolicina novokomponovanih iz te branše, definitivno dotući i uništiti sve po čemu je bio prepoznatljiv.
Ko mari za simbole
U prilog toj tvrdnji svakako ide i izgradnja Kraljevog parka, stambenog bloka okovanog betonom, izniklog na mestu gde su nekada bile najstarije novosadske kuće, živopisna zdanja od naboja, prekrivena trskom.
Umesto da sačuva te svojevrsne simbole istorije Novog Sada (uzgred, bili su pod zaštitom države), grad ih je ostavio da istrunu, a onda je Veliki Investitor “uzeo stvar u svoje ruke” i (ponovo bez javnog konkursa!) izgradio višespratnice sa luksuznim stanovima. Po svom.
Kraljevske “Mućke”
Glamur, kažu. A terase i prozori na dvadesetak metara razmaka od susedne zgrade, taman da se zategnu žice za veš, kao u Napulju. Kraljev park više podseća na Pekam iz čuvene serije “Mućke” nego na kvart gde se kvadrat plaća suvim zlatom.
U Pekamu bar ima zelenila, dok je u Kraljevom, pa još parku, posađeno nešto malo sadnica, tek da se ne kaže da je baš sasvim golo. Mnogo je važnije da ima dovoljno parkinga, Veliki Investitor nikada nije štedeo na betonu.
Park, kako to ironično zvuči…
Beton je zakon
Čoveku koji je bespravno betonirao (ne asfaltirao – betonirao!) put do svog velelepnog imanja na Fruškoj gori, priroda očito nije prirasla za srce, ali to je njegov lični stav na koji ima pravo sve dok ne ugrožava svet oko sebe.
Međutim, taj animozitet se, uz upitne estetske kriterijume, prenosi i na projektovanje javnih površina, na okruženje koje Novi Sad (i Frušku goru) ostavlja u amanet svojim potomcima.
Duša vs profit
Znaju Novosađani da njihov grad mora da se razvija, ali vide da to poslednjih godina nikako ne ide kako treba. Davnih dana, na jednom čuvenom univerzitetu u Americi bio je izložen urbanistički plan Novog Sada, kao primer sjajnog projektovanja gradskih površina.
U ta dobra, stara vremena o svemu je odlučivala struka, vrhunska, kompetentna, koja je znala posao i nije popuštala ni za pedalj. Nikome. Šta se sme rušiti, šta se može graditi, pa javni konkursi, pa akademske rasprave. A sada…
Struka bespomoćno posmatra kako amateri bespovratno urušavaju identitet grada, kako se besomučno ruši i zida po nahođenju moćnika.
Kakvi konkursi, kakvi bakrači! Za Velikog Investitora Novi Sad je zlatna koka i znači mu samo toliko koliko će zaraditi na njemu.
Pravi Novosađani
Neki kažu, šta drugo očekivati od dođoša, takvi su nam uneredili grad. Došli divlji isterali pitome, oni su dežurni krivci za sve nedaće koje su zadesile grad. Ko god razmišlja tako, treba da zna da Novi Sad s takvim stavom nikada neće biti ništa drugo do obična palanka.
Pravi Novosađani nisu samo oni koji su ispijali bozu kod Riste, špartali “štraftom”, kampovali pred Kafeom i đipali u “Točku”.
Pravi Novosađani, isto kao i pravi Njujorčani, Parižani ili Bečlije, jesu svi koji razumeju i čuvaju duh grada, osećaju njegov puls i, onoliko koliko mogu, doprinose njegovom napretku.
Ništa nije sveto
Nije bitno što Veliki Investitor nema novosadski pedigre, problem je u njemu samom. On bi i od Duždeve palate u Veneciji napravio Pupinovu, jer mu ništa nije sveto, njega ne zanima ni istorija ni kultura, ni ono što neki grad čini posebnm, nema tu ni trunke svesti o opštem, zajedničkom dobru, o kvalitetu i lepoti življenja.
Ali, on je gospodar novosadskih parcela i može mu se kako hoće. Njegov omiljeni arhitektonski pravac je brutalizam: on brutalno devastira dušu ovog grada.
Obala na kolenima
Gde god nađeš zgodno mesto, zalij ga betonom, životni je moto Velikog Investitora. “Novi Sad na vodi”, izgradnja oblakodera na nekadašnjem Brodogradilištu, mogao bi biti kruna njegovog napora da baci na kolena pitomi vojvođanski grad.
Novosađani dobro znaju šta to znači – odoše u nepovrat najlepši delovi dunavske obale, Kamenička ada, Dunavac, Šodroš i Ribarac.
Labudova pesma
To znači zbogom labudovima, rodama i bujnom zelenilu, kupanju i plandovanju na živopisnim plažama, pecanju ranom zorom na korak od kuće. To znači ubijanje velikog dela onog što život u Novom Sadu čini tako posebnim i tako dostojnim čoveka. Ekološka udruženja mesecima skupljaju potpise, šalju peticije i organizuju demonstracije kako bi se zaštitili dunavski biseri.
Može li David ovoga puta pobediti Golijata? Daj bože da može, ali teško…
Kobajagi problem
Zbog betonskog nasipa u koritu Dunava na kojem će se, kako se planira, graditi domovi za bogate, preti izlivanje reke, biće to, kažu, prava tragedija i za riblji svet. Argumenti dovoljni da se stopira izgradnja “Novog sada na vodi”, što je JP “Vode Vojvodine” i učinio, ali – privremeno, odbivši da izda dozvolu.
No, nemojmo se zavaravati, sasvim je izvesno da će se na kraju pronaći modus koji će nam, hteli to ili ne, doneti nova čudovišta od betona i stakla. “Problemi” s dozvolom zapravo su pokušaj da se stvori privid kako struka može uticati na odluke koje se donose negde drugde, daleko od ranjenog grada.
Zveckaju parice
Ako vam se ne sviđa, široko vam polje, selite se. Kuda? Na Frušku goru? Avaj, i tamo je krenula “betonizacija” Za sada, to je “samo” put kroz šumu, koji je crkva, za šaku dolara (čitaj: zvonik) velikodušno ustupila Velikom Investitoru, kako bi lakše jezdio do svoje vile koju gradi na najlepšem fruškogorskom vrhu.
Nije se libio da dodatno oskrnavi prelepi predeo – zbog njegove prečice posečeno je stabala i stabala, božjeg dara za koji crkva ne mari sve dok zveckaju novci.
Ima li tome kraja?
Veliki Investitor je, pride, otkupio nebrojeno hektara zemlje na Fruškoj gori i sve to lepo ogradio žicom u koju se zapliću srne, zečevi i druga divljač. Ne znaju životinje šta je to privatno vlasništvo, navikle su da se slobodno kreću po rezervatu prirode, to je nekako normalno, zar ne? E pa, više nije.
Uzgred, JP Nacionalni park FG nije tražio da se ukloni ograda (to bi trebalo da mu je u opisu posla), time su se bavila ekološka udruženja, čiji aktivisti za svoj rad ne dobijaju ni dinara. S druge starne, JP obezbeđuje plate svojim radnicima – sekući šume. Ima li kraja apsurdima?
Zalivanje na rate
Bilo kako bilo, Veliki Investitor polako ali sigurno pokorava Srpsku Atinu i njene bisere, oni su postali igračka u njegovim betonskim kandžama. Kako je krenulo, možda će jednog dana, stojeći na terasi svoje vile na vrhu Fruške gore, odakle puca spektakularan pogled na Novi Sad, doći na ideju da poruši ceo grad i da sve zalije betonom.
Možda bi bilo bolje tako nego da ga ubija sistematski i polako – to je lakše ali duže boli.
Novosadske arhitekte: Otelo se kontroli, grad se pretvara u betonirani haos
Novi Sad se bas lepo razvija, gradnja svega i svacega je posledica napretka i zelje da NS lici na njemu slicne evropske gradove. Kome se ovakav Ns ne dopada moze slobodno da se vrati u selo odakle je dosao. Novi Sad novosadjanima.
Pojma nemas.Ruglo ,guzva, jedno na drugom bez pravog plana. Ulice kojima se sa autoputa ulazi u N.S su pravo ruglo nista nije sredjeno.Ulice u centru oko centra mnoge stare kuce sa ostecenim zidovima, u to niko ne ulaze a to je srce starog grada kakav je nekad bio. Kreni Temerinskim putem do centra pred sam centar 1km okreni se koliko ne odrzavanih privatnih kuca .Travnjaci ruglo na samom ulazu u grad sa auto puta je mnogo ruzno takodje.Sramota da neki stranac to vidi kada prvi put dolazi u grad—- kazemo lep grad..sta je tebi tu lepo(bio je nekad)??Ne bih zivela tu da mi platis.Pozdrav od prave novosadjanke!
Sve je to lepo ali ja vidim svuda njihove reklame na vasem sajtu…
Nanjušio sam ja to poodavno i zato NS priznajem kao svoj tamo negde do 1985. a kasnije to više nije moj NS, grad u kome sam rođen, školovan, živeo do pre 10-ak godina dok mi se tavan polako punio i kada se prepunio, zamenih NS Žabljem. U dobroj meri smo sami krivi, ubismo Franca Ferdinanda i ponosimo se nečim što i danas osuđuju vladarske kuće širom Evrope, rasturismo time K und K monarhiju koja je za ove krajeve učinila toliko mnogo, Marija Terezija koja je naložila da se duž puteva sadi drveće kako bi se smanjili udari vetrova, koja je zabranila sahranjivanje u sopstvenim dvorištima, ušorila ulice kako bi se uveo red…u grobu se prevrće zbog toga što se dešava u Novom Sadu, Ujvidek-u, Neusatz-u, Neoplanti…poslednjih godina sve ređe dolazim u NS, sada je to već jednom mesečno a biće i ređe kako je krenulo. Izgubismo iz vida da su Novi Sad, onaj pravi, pre svega pravi i stari Novosađani…ja to nisam, prvi sam koji je rođen u NS u porodici ali već je meni bilo previše gledanja šta se radi po gradu. Ako se dogovore, mogli bi srušiti i Katedralu (koja to zapravo i nije pa tim pre), Vladičanski dvor izmestiti negde na periferiju, usput počistiti i Raletića, Tanurdžićevu palatu Sabornu i Uspensku crkvu…i napraviti fine tržne centre, poslovne zgrade, stanove sa neograničenim cenama kvadratnog metra…i sada je dosta o svemu, moglo bi ovako još oho-ho…
Da li moze spram Velikog investitora, da Mali pisac (izraz Mali ne koristim kao uvredu, vec kao pridev politicke moci jednog novinara) ukaze na predloge kako bi Novi Sad trebalo da izgleda i da se dalje razvija. Znaci ne da se nabrajaju trenutne ruzne zgrade, vec da se obrati paznja i da imperativ ispravljanju ruznih i predlogu sledecih zgrada i delova grada u koje ce neminovno uci Veliki investitor, tako da to ne bude na stetu gradjanima Novog Sada, a i da Veliki investitor pritom dobije profit za kojim traga u Novom Sadu.
Dakle, da i divlji i pitomi zive onako kako zele, i da svako dobije deo onoga sto zeli i sto je realno. Ne ocuvanje trscara koje niko nece da obnovi vec 100 godina, vec predlog pravog, profitabilnog komercijalnog prostora na mestu iste trscare koja ce zadovoljiti i ukuse investitora i ukuse gradjana, do neke mere.
Jer trenutno stanje, gde starosedeoc i dodjos se sve vise polarizaciju po misljenju, i sve sto rade, rade uprkos ovom drugom, ne doprinose lepsem zivotu, vec upornom nerviranju i zagadjenosti javnog dijaloga.