Tuče, podvale i kletve, radnička klasa protiv višeg staleža - Clásico Tapatío

Njegovo ime potiče od istoimenog grada u Kastilja La Manči, jednoj od autonomnih pokrajina Španije. Zauzvrat, ono ima preoklo od andaluzijske reči "wādi al-ḥiŷara", što bi značilo "kamena dolina", iako je tradicionalni prevod "rečni kamen" ili "reka koja teče među kamenjem". Njegov osnivač Kristobal de Onate imenovao ga je u čast osvajača zapadnog Meksika Nunoa de Guzmana, koji je inače rođen u, onom, originalnom gradu u Španiji. Ime mu je Gvadalahara i glavni je grad savezne države Halisko, u Meksiku, još poznat i kao "Perla del Occidente" iliti Biser zapada.

Prvenstveno, bio je glavni grad provincije Nova Galicija i istoimene kraljevine od 1531. kada je i osnovan. Do 1786. Gvadalahara je igrala važnu ulogu u nezavisnosti Meksika i bila je sedište u kojem je sveštenik Migel Idalgo proglasio ukidanje ropstva, a na kraju rata za nezavisnost i proglašenjem slobodne i suverene države Halisko, postala je i njen glavni grad.

Danas se Gvadalahara smatra trećom najnaseljenijom metropolom i drugim poslovnim i ekonomskim centrom u Meksiku. Poznata je po okolnim poljima plave agave, biljke od koje se pravi možda i najčuvenije piće poreklom iz ove države, tekila. Simboli grada ogledaju se u velikom broju velelepnih crkava i drugom po starosti Univerzitetu u Centralnoj Americi. Iz ovog mesta potiču i mnoge meksičke tradicije, kao što su muzika marijačija i ples harabe. Njegovi stanovnici sebe oslovljavaju kao Tapatiosi, što je izvorna reč za svakog ko je poreklom iz savezne države Halisko. Otuda i potiče naziv jednog od najpoznatijih fudbalskih animoziteta u ovom delu sveta.

02.00: (2,20) Atlas (3,05) Čivas Gvadalahara (3,35)

Pored svih istorijskih znamenitosti, Gvadalahara je poznata i po dva velika kluba. Sa jedne strane nalazi se Čivas, popularni Jarčevi, kako bi ovaj naziv glasio u slobodnom prevodu. Klub naroda, niže i srednje klase, one radničke. Nasuprot njemu, nalazi se tim iz višeg staleža, nastao od članova iz porodica evropskih industrijalaca, prepredenih i lukavih kao Lisice, što je nadimak koji ga najbolje opisuje i po kome je prepoznatiljiv fudbalski klub Atlas. Logičan i prirodan sled događaja stvorio je rivalstvo, i to jedno od najvećih, ali ono što je sigurno, ovo je nastarije rivalstvo ne samo u Meksiku, već na čitavom kontinentu, poznato pod nazivom Clásico Tapatío!

Klub Deportivo Gvadalahara, često i jednostavno poznat samo kao Gvadalahara - ali ono po čemu je najprepoznatljiviji u čitavom fudbalskom svetu jeste njegov nadimak, Čivas. Bio je jedan od 10 članova osnivača meksičke Prve divizije, kao i prvog profesionalnog šampionata u državi, i jedan je od samo dva kluba, uz Klub Ameriku, koja nikada nisu napuštala elitni rang takmičenja. Međutim, ono po čemu se ovaj kolektiv izdvaja, ne samo u Meksiku, već i u čitavom svetu - jer retki su klubovi sa tom praksom - jeste to da kroz istoriju, a što se zadržalo i danas, Čivas nikada nije dozvoljavao stranim igračima da igraju u njihovom klubu i neprestano je isticao domaće igrače. Na taj način je predstavljao lansirnu rampu za mnoge, kasnije međunarodno uspešne, igrače poput Omara Brava, Havijera Čičarita Ernandeza, Fransiska Havijera Rodrigeza, Karlosa Salseda, Marka Fabijana i drugih.

Tri boje koje ga simbolizuju su crvena, plava i bela, koje predstavljaju "bratstvo, savez i sport". Osnivači kluba usvojili su boje koje su ih povezivale sa njihovom matičnom državom, Francuskom, pa tako pristalice Čivasa koriste identičnu zastavu ove zemlje, kako bi podžavali svoj tim. Maskota, kao i nadimak je jarac ili čiva.

Čivas je jedan od najuspešnijih meksičkih klubova, a sa 12 titula nacionalnog prvaka, četiri Kupa i osam Superkupova nalazi se na drugom mestu iza prestoničke Amerike. Što se tiče domena na internacionalnoj sceni, u dva navrata je poneo titulu kontinentalng šampiona, osvojivši prvo izdanje KONKAKAF Lige šampiona 1962. godine, a isti uspeh ponovio je u sezoni 2018. Dok su klubovi iz ove države učestvovli i u Kopa Libertadores, Jarčevi su zabežili dva polufinala kao i finale iz 2010. godine, u kom su poraženi od brazilskog Internasionala.

Zvanično, ekipa je započela sa radom 8. maja 1906. godine, a osnovao ju je belgijski trgovac i industrijalac Edgar Everaert. Po nekoj priči, boje kluba usvojene su od belgijskog Klub Briža, za koji je Edgar navijao, dok sa druge strane neki istoričari tvrde da su preuzete sa francuske zastave, jer su neki od prvih igrača bili tog porekla.

Navijači Čivasa (©AFP)

Ipak prvi tim činili su meksički, belgijski i francuski igrači, a prvo ime bilo je Union, zbog drugarstva igrača različitih nacionalnosti, od kojih je većina bila zaposljena u industriji "Fabricas de Francia", osnivača Everaerta, koji je ujedno bio i trener ekipe. Kasnije, nekoliko Španaca i Engleza se takođe pridružilo klubu, koji je početkom 1908. godine krenuo na turneju po Starom kontinentu.

Tom prilikom, Edgar je primetio da su evropski timovi uglavnom nazivani po gradovma njihovog porekla, stvarajući veću podršku od lokalnog stanovništva. Tako je po povratku u Meksiko došlo do preimenovanja u Klub Deportivo Gvadalahara, da bi novo ime stvorilo osećaj lojalnosti u gradskom društvu. Takođe, odlučeno je da će u timu moći da nastupaju samo igrači rođeni u Meksiku, zbog sve većeg osećaja ugnjetavanja koje su meksički državljani trpeli od evropskih doseljenika. Posle meksičke revolucije (1910-1920), amaterski fudbal kao i sami turniri ovog tipa širom države su procvetali, a u Gvadalahari, baš u ovom periodu počelo je da se formira najstarije rivalstvo u meksičkom fudbalu.

Atlas je osnovan 15. avgusta 1916. godine u Gvadalahari, gde se nekoliko prijatelja prisetilo svog fudbalskog iskustva sa studija na univerzitetu Emplfort u Berlinu, gde su proveli nekoliko godina pre povratka u Meksiko. Nazvan je u čast titana grčke mitologije Atlasa, a sve prema rečima Huana Hosea Loka, jednog od osnivača, koji je prilikom sastanka u lokalnoj taverni Rimans, pri formiranju tima izjavio:

"Osetili smo podršku sveta na svojim leđima".

Prvenstvena tema sastanka u pomenutom lokalu bila je održavanje gradskih fudbalskih takmičenja, koja tih godina nisu imala zvanično organizaciono telo. Među brojnim ljubiteljima fudbala i povratnika iz Evrope, sastanku su prisustvovali i čelnici šest tadašnjih gradskih klubova Ekselzior, Gvadalahara, Liseo, Atletiko Oksidental, Kolon i Morelos. Da li je potrebno pominjati da se rešenje prvobitnih problema, posle nebrojenih čašica tekile još manje naziralo. Dogovor nije bio ni blizu, a usledila je svađa. Na vrhuncu rasprave, grupa studenata nedavno pristiglih iz Evrope, zajedno sa četvoro braće Fernandez del Valje, popularno zvanih "Los Perikos" sa pomenutog univerziteta Emplfort u Berlinu, rešili su da osnuju sopstveni klub.

Novi tim u gradu identifikovao se bojama crvene i crne, koje su preuzete sa odore Svetog Lorenca iz Rima, a koje su ujedno bile i zaštitni znak univerziteta Emplfort, mesta na kome su studirali neki od njegovih osnivača. Čuveni grb Atlasa dizajnirao je austrijski slikar i crtač Karlos Stal, koji je belo slovo A predložio za pozadinu na crveno-crnom štitu.

Klub je učestvovao u prvom šampionatu organizovanom u Gvadalahari 1916/17. godine zajedno sa preostala tri kluba Kolonom, Čivasom i Standardom. Nastupe u Prvoj diviziji meksičkog fudbala ostvario je 1943, kada se krunisao za prvaka drugog po jačini ranga takmičenja, pobedivši Asturijas u finalu 4:2.

Atlas u svojim vitrinama ima devet državnih pehara, od čega jedan za nacionalnog šampiona iz sezone 1950/51, četiri Kupa Meksika i četiri Superkupova, kao i pet regionalnih titula iz sada već neaktivne Lige de Oksidental iliti Zapadnomeksičke lige.

El Klasiko Tapatio, ime je koje nosi fudbalsko rivalstvo između dve najpopularnije ekipe u Gvadalahari, a to su upravo Čivas i Atlas. Animozitet koji se smatra najstarijim derbijem meksičkog fudbala. Ovo rivalstvo, koje i te kako ume da se prelije i van sportskih dešavanja, manifestuje se još od 1916. godine, kroz brojna sučeljavanja koja su tokom istorije održavana u raznim takmičenjima od Zapadne lige, Prve divizije, meksičkog Kupa, Superkupa, sve do međunarodne scene.

Sukob se rodio ubrzo nakon osnivanja Atlasa u avgustu 1916. godine, 10 godina posle Čivasa, a pored toga što su klubovi bili iz istog grada, razlika u društvenim klasama koja je postojala između ovih grupacija uzima se za osnov rivalstva. Dok je Deportivo pratila srednja i niža, radnička klasa, Atlas je predstavljao viši društveni stalež, jer su osnivači popularnih Lisica poticali iz bogatih porodica, koji su fudbalom počeli da se bave na studijama u Evropi.

Prva dokumentovana utakmica bila je prijateljskog karaktera, odigrana 15. septembra 1916, tačno mesec dana po osnivanju Atlasa, i, uslovno rečeno, završena je bez postignutih golova. Kapiteni ekipa bili su Rafael Ihinio Orosko za Čivas i Huan Hose Kortina, zvani Ludak, za Atlas. Utakmica se igrala na prvom terenu Atlasa, koji se nalazio na aveniji Valjarta, odmah preko puta suparničkog kluba. U to doba igrači oba tima međusobno su se poznavali i održavali određene prijateljske veze, a utakmici su, na proplancima oko igrališta, prisustvovale i porodice igrača sa obe strane.

Tokom meča, i napada Čivasa, kapiten Rafael Ihinio Orosko uputio je strahovit udarac ka golu protivnika, međutim lopta je pogodila u lice odbrambenog igrača Atlasa, Tonija Orendaha, koji je igrao noseći naočare. Tom prilikom, lopta mu je razbila stakla i okvir naočara, koja su mu povredila oči i isekla lice. Istog trenutka nastao je haos na terenu. Svi igrači počeli su međusobno da se tuku, pa su se čak i njihove porodice priključile ovoj opštoj tarapani, te je tako meč prekinut bez postignutog gola.

Kada su konačno organi reda pristigli na mesto događaja i razdvojili zaraćene strane, igrači Rohiblankosa i njihove porodice povukli su se na svoju stranu avenije, a isto su učinili i Rohinegrosi na drugoj strani, sa povremenim proletanjem po koje kamenice ka suprotnoj strani druma, završavajući tako sukob u prvom ikada odigranom klasiku.

Premijerni zvaničan susret odigran je 1917. godine u Ligi Halisko, kada je Atlas pobedio sa 2:1. Čivas se posle meča žalio na loše performanse terena i nedostojno suđenje. Bes je bio toliko veliki, da je nagnao čelnike Deportiva da zaprete odustajanjem od učešća u narednoj sezoni ako predsednik sudijskog saveza Husto Garsija Godoj ne podnese ostavku. To se ipak nije dogodilo i Jarčevi su narednu sezonu zaista preskočili. Upravo te godine Lisice su osvojile svoju prvu titulu u istoriji kluba.

Posle završenih obaveza u šampionskoj sezoni, ogorčeni Čivas ih je izazvao na seriju od tri duela. Prva dva meča završena su minimalnim pobedama obe ekipe, a u odlučujućem trećem okršaju ponovo je pobedio Atlas. I posle ovih susreta čelnici Deportivo Gvadalahare žalili su se kako je u timu Atlasa nastupalo sedam igrača iz sada neaktivnog kluba Kolon, na šta su im ovi odgovorili da su sureti bili nezvanični i da su imali puno pravo da pozovu bilo koga u svoj tim, čak i samog Papu.

Mržnja koju Atlas i Deportivo Gvadalahara imaju postala je veoma strasna tokom istorije brojnih sukoba, do te mere da je pojedini smatraju većom od one između Čivasa i Amerike, koja predstavlja nacionalni klasik. Priča o ovom derbiju ima na pretek, neke su istinite, a ima i onih koje predstavljaju urbane mitove. Jedna od njih stvorila je priču koja bi trebalo da predstavlja najveću pobedu u istoriji meksičkog fudbala. Naime, Atlas je jednom prilikom proglasio pobedu protiv Čivasa od čak 18:0. Međutim, hroničari iz tog doba tvrde da se ovakav meč i pri ovakavom rezultatu, koji je nemoguće sakriti, nikada nije dogodio i da o njemu nema nikakvih zvaničnih zapisa.

Sa druge strane, pak, Atlas ima plakate i neke lokalne listove iz tog vremena koji to potvrđuju. Dokaza je vrlo malo, a prema hronici lista "El Informador", koji je ovo objavio gotovo 50 godina posle događaja, pobeda Lisica dogodila se 14. januara 1917. godine u utakmici koja se igrala na turniru posvećenom Generalu Manuelu Digezu. Sa svoje strane, Čivas je istog trenutka negirao realizaciju ovog meča, optužujući novinara Ezekjela Aldreta, autora ove beleške, da podržava navijače Atlasa. Godinama kasnije pojavila se još jedna verzija, a to je da su tu utakmicu, zapravo, odigrali navijači ovih klubova.

Najveća pobeda u istoriji ovog klasika pripala je Jarčevima. Meč koji će u istoriju ući kao onaj sa najvećom razlikom u postignutim golovima odigran je 23. aprila 1933. godine, kada je Gvadalahara smestila čak šest puta loptu u mrežu Lisica, dok je protivnik na tom susretu isto to uspeo da učini samo jednom. Međutim, to nije bio klasik sa najviše postignutih golova na jednom meču. Taj epitet poneo je sukob iz 1943, prvi put kada se ovaj rivalitet odigrao u profesionalnoj eri. I tada, trijumf je pripao Čivasu, rezultatom 7:3.

Danas popularan nadimak po kome je prepoznatljiv Deportivo iz Gvadalahare, nametnut mu je upravo od najvećeg rivala. To se dogodilo krajem četrdesetih godina, tačnije 1948, kao ismevanje protivnika od sledbenika Atlasa, koji su rekli da igra gradskog rivala podseća na "skakutave koze". Fraza koja se provlačila i u lokalnim novinama, a koja je kasnije od šale evoluirala do amblema i prepoznatljivosti tima.

Iako je Deportivo danas daleko trofejniji klub, prvi tim iz Gvadalahare koji je stigao do titule nacionalnog prvaka bio je Atlas. Početkom dekade pedesetih, tačnije 22. aprila 1951. godine, Lisice su osvojile svoju prvu i do danas poslednju titulu šampiona Meksika. A da stvar bude još veća, istu su obezbedili kolo pred kraj prvenstva, upravo savladavši direktnog i gradskog rivala, i to minimalnim rezultatom.

Najstariji klasik u meksičkom fudbalu ima mnoštvo nezaboravnih poglavlja, ali jedno od najzapamćenijih, koje se i danas prepričava, jeste ono koje se odigralo 24. aprila 1955. godine. Čivas i Atlas su te godine igrali finale Zapadnog kupa, na stadionu Martinez Sandoval u Gvadalahari. Jarčevi su od samog starta krenuli žestoko svojim naoštrenim rogovima, a Lisice su bile primorane da se povuku u svoje jazbine, jer je već u 16. minutu susreta razultat bio 4:0 u korist Rohiblankosa.

Iz razloga potpune terenske i igračke dominacije svoje ekipe, legendarni golman Haime "El Tubo" Gomez izašao je sa gola, potom i sa terena, odlazeći tako do dela tribina gde su se nalazile pristalice Čivasa. I, sve to dok je igra još bila u toku. Tom prilikom zamolio je jednog od navijača da mu pozajmi dnevni list kojim je neprestano mahao. Zatim se vratio na svoju poziciju, seo na zemlju naslonivši se uz stativu, otvorio novine i počeo da čita. Ovo je izazvalo takav bes kod navijača Atlasa, koji su neprestano pokušavali da ga pogode, bacajući sitne predmete, sa nešto udaljenije tribine na kojoj su se nalazili, a jedan od njih uspeo je da pronađe put do Haimeovog ramena.

Tuča pristalica Atlasa i Čivasa na tribinama (©AFP)

Povrh svega, Lisice su do kraja meča primile još jedan gol, poravnavajući se tako sa najubedljivijom razlikom ostvarenom u klasičnim susretima. Međutim, izjava koju je čuveni golman dao posle ovog meča odzvanjaće još dugo u ušima čelnika Atlasa, kao i njihovim pristalicama. Bio je to jedan vid kletve, koju je Haime Gomez izrekao pošto ga je jedan predmet bačen sa tribine pogodio u rame.

"Slavite što ste jednom bili prvaci, jer nećete još dugo osvojiti ovaj trofej. Štaviše, 50 godina pošto umrem vi nećete biti prvaci Meksika".

Haime je preminuo 2008, a Atlas još od 1951. godine nije video pehar namenjen fudbalskom prvaku Meksika.

Iste godine kada se odigrao ovaj događaj, Čivas je prvi put postao šampion države, čime je započeta zlatna era u istoriji ovog kluba, koja će trajati sve do sredine šezdesetih, a u tom periodu Jarčevi će osam puta osvojiti nacionalnu ligu, kao i pehar kontinentalnog šampiona 1961. godine.

Frustracija kod navijača Atlasa oseća se i danas, a jedan od nasilnih događaja koji se posebno pamti dogodio se u formatu Klausura 2015, kada su Lisice na svom terenu razbijene u klasiku sa 4:1. Pripadnici bara brava frakcije pod nazivom "Barra 51" upali su na teren i počeli da biju svoje igrače, trenersko osoblje kao i čelnike kluba. Vlada savezne države reagovala je na ovaj nasilnički čin, čime je zabranila publiku na gradskom stadionu Halisko, koji je inače dom Atlasa, u trajanju od tri godine.

Sa druge strane, Čivas je nastavio sa periodičnim osvajanjem titula, zadržavajući tako epitet drugog najtrofejnijeg kluba u Meksiku. Poslednji put i 12. po redu pehar namenjen nacionalnom prvaku na stadion Omnilajf stigao je 2017, a godinu dana kasnije i druga titula u KONKAKAF Ligi šampiona, kao vladara Severne, Centralne i Karipske Amerike.

Klasiko Tapatio je kroz sva takmičenjima odigran ukupno 278 puta. Čivas prednjači po broju trijumfa sa 105, naspram Atlasovih 89 pobeda, dok je 84 puta susret završen bez pobednika!

Noćašnji obračun u sklopu pretposlednje, 16. runde Klausure klubovi dočekuju u različitom raspoloženju. Atlas je sakupio tri boda više od najvećeg neprijatelja, i nalazi se na sedmom mestu sa gotovo obezbeđenim plasmanom u doigravanje, dok je Čivas tek jedan stepenik iznad crte koja razdvaja učesnike plej-ofa. Međutim, Jarčevi su slavili na dva protekla sligaška susreta, dok je Atlas u istom periodu osvojio bod.

MEKSIKO, KLAUSURA – 16. (PRETPOSLEDNJE) KOLO

Subota

Puebla - Pumas 0:0

Tihuana - Nekaksa 1:0 (0:0)

Mazatlan - Leon 4:3 (1:2)

23.55: (1,50) Kruz Azul (3,90) Atletiko San Luis (6,25)

Nedelja

02.00: (2,20) Atlas (3,05) Čivas Gvadalahara (3,35)

04.00: (2,75) Tigres (3,00) Monterej (2,60)

Ponedeljak

00.30: (3,25) Toluka (3,25) Klub Amerika (2,15)

02.30: (1,85) Keretaro (3,35) Huarez (4,10)

Utorak

04.00: (2,45) Pačuka (3,10) Santos Laguna (2,85)

***kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ