SAD se bliže klimatskim ciljevima Evropske unije

Ovaj cilj približava SAD Evropskoj uniji koja je u sredu postigla dogovor da se Zakonom o klimi obaveže da smanji neto emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030. i da do polovine ovog veka ostvari neto nula emisije, odnosno postigne klimatsku neutralnost.

Prvog dana Bajdenovog virtuelnog samita globalnih lidera pojedini su davali obećanja, neki su samo držali govore ali, kako piše politico.eu, tim obećanjima nedostaje ono što je potrebno da bi se globalno zagrevanje stavilo pod kontrolu.

„Današnji samit pokazuje da se stvari menjaju u korist delovanja protiv klimatskih promena, ali još treba da se pređe dug put. Da bismo sprečili trajnu klimatsku katastrofu, moramo sada hitno da nadograđujemo zamajac koji smo danas uspostavili u ovoj odlučujućoj godini za ljude i planetu“, poručio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pošto su govore održale desetine svetskih lidera.

Jedan od najjednostavnijih načina da Bajdenova administracija i Evropa dobiju podršku iz Azije, Afrike i Latinske Amerike jeste da pomognu finansiranje malih i siromašnih zemalja da se osnaže u borbi protiv posledica klimatskih promena, piše politico.eu.

Lideri iz više zemalja kritikovali su bogate države zbog neispunjenih obećanja da će godišnje izdvajati 100 milijardi dolara za finansiranje borbe protiv klimatskih promena.

Pošto su njihove zemlje pogođene dvostrukom krizom, izazvanom klimatskim promenama i kovidom 19, pojedini lideri, uključujući Gastona Brauna iz Antigve i Barbude, tražili su oproštaj dugova. „Bukvalno smo na ivici očaja“, rekao je Braun.

Bajden je obećao da će više nego udvostručiti međunarodne finansijske obaveze američke vlade, ali nije navodio tačne cifre.

Njegov izaslanik za pitanje klimatskih promena Džon Keri je rekao u utorak da administracija planira da znatno premaši svoje prvobitno obećanje da će izdvojiti 1,2 milijarde dolara za Globalni fond za borbu protiv klimatskih promena, kojem SAD kasne sa otplatama dve milijarde dolara.

Jedna od glavnih tema samita bila je i prekid proizvodnje i prestanak korišćenja uglja, s obzirom na to da se u svetu i dalje najviše upotrebljava za proizvodnju električne energije iako je najveći zagađivač vazduha.

Ugalj se i dalje proizvodi u mnogim velikim azijskim ekonomijama, dok se u SAD i evropskim zemljama kao što su Nemačka i Poljska još koristi, ali u smanjenim količinama.

Kina je saopštila da će kontrolisati rast količine energije dobijene od uglja do 2025, a da će je kasnije smanjivati, što je, kako ukazuje politico.eu, prvo eksplicitno obećanje Kine da će smanjiti svoju zavisnost od ovog goriva.

Južna Koreja, drugi najveći državni finansijer uglja na svetu, saopštila je da će odmah obustaviti izvoz. Međutim, ni Japan ni Kina nisu odgovorili na zahteve SAD da urade isto.

SAD, Japan, Kanada i Južna Afrika su jedine zemlje koje su eksplicitno odredile nove ciljeve kada je reč o emisijama štetnih gasova tokom ove decenije.

Amerika je premašila ono što je većina zagovornika smanjenja tražila. Japan u međuvremenu nije ispunio očekivanja i obećao smanjenje emisija od 46 odsto, navodeći da će pokušati da dođe do pedeset odsto.

Južna Afrika je saopštila da će njene emisije kulminirati do 2025. Kanada je cilj smanjenja emisija do 2030. sa 40 povećala na 45 odsto.

Kada je o plaćanju taksi na emisije štetnih gasova reč, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da EU planira da proširi trgovanje emisijama sa elektroprivrede i industrijskih sektora na transport i građevinu.

„Globalni pristup oporezivanju emisija je od najvećeg značaja za promociju ‘zelenih investicija’, što nam je potrebno da bismo iskorenili ugljendioksid iz naših poslovnih modela“, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Kanadski premijer Džastin Trudo je rekao da će i njegova zemlja učestvovati u tom projektu, te da će cene emisija štetnih gasova do 2030. ići i do 170 dolara po toni ugljen-dioksida da bi se pomoglo smanjenje emisija. Rusija takođe eksperimentiše s plaćanjem emisija štetnih gasova i trgovinskim merama, rekao je na samitu ruski predsednik Vladimir Putin.