Dogovoren novi savetodavni aranžman Srbije sa MMF-om

U saopštenju se navodi da su danas završeni razgovori koji su vođeni između predstavnika Srbije i misije MMF-a, koji su imali dva cilja.

Tokom ove misije obavljene su redovne konsultacije po članu IV Statuta MMF-a, a vođeni su i razgovori o osnovama novog ekonomskog programa koji bi MMF podržao nefinansijskim, savetodavnim aranžmanom.

Misija ističe da je postignut sporazum o politikama i reformama koje bi mogle da budu podržane novim Instrumentom za koordinaciju politika ( Policy Coordination Instrument - PCI ).

Sporazum moraju da odobre Upravni i Izvršni odbor MMF-a, pri čemu je razmatranje sporazuma od Izvršnog odbora okvirno zakazano za drugu polovinu juna.

Nakon razgovora i detaljnih analiza, misija MMF-a ocenila je da se Srbija dobro nosi s pandemijom i da smo u 2020. imali jedan od najboljih ishoda u Evropi po pitanju privrednog rasta, što se duguje i snažnom odgovoru nosilaca ekonomske politike.

MMF ocenjuje da su odlučni odgovori Vlade i NBS pomogli da se ograniče efekti pandemije na ekonomiju Srbije.

Obimnim fiskalnim paketom podržana su domaćinstva i preduzeća i ojačan je zdravstveni sistem, što je, sve zajedno, doprinelo ublažavanju ekonomskih i socijalnih efekata pandemije, kažu u NBS.

Rast je snažno podržan i ekspanzivnom monetarnom politikom, kao i politikama iz oblasti finansijskog sektora, uključujući i garantnu šemu za kredite mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima.

"Ocena MMF-a je ista kao i prošle godine - na krizu smo reagovali obimnim i pravovremenim paketima mera, s tim što sada ostvarenje za 2020. omogućava i da se ocena kvantifikuje kao jedan od najboljih ishoda u Evropi. Brzom i obimnom reakcijom, koordinacijom i proaktivnim pristupom postigli smo ciljeve - očuvali smo proizvodnju, zaposlenost, likvidnost, povoljne uslove finansiranja i neophodno potrošačko i investiciono poverenje", ocenila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Navela je i da smo očuvali stabilnost i sprečili smo da se pokrene spirala negativnih događaja izazvanih psihološkim i paničnim reakcijama tržišnih učesnika.

MMF ističe i to da se, potpomognut značajnim merama politika u Srbiji, oporavak Srbije nastavlja u pravom smeru, ali i da su ekonomski izgledi i dalje pod snažnim uticajem neizvesnosti u pogledu trajanja pandemije i tempa vakcinacije u zemljama koje su naši ključni spoljnotrgovinski partneri.

MMF ocenjuje da treba da se nastavi s politikama kojima se podržavaju životi ljudi i njihova egzistencija, sve dok se ekonomski oporavak u potpunosti ne učvrsti.

Istovremeno, MMF konstatuje da je proces vakcinacije u Srbiji među najbržim u Evropi i da usled toga očekuju da će pandemija prestati u drugoj polovini ove godine.

"Mogli smo da reagujemo snažno, jer smo u prethodnom periodu izgradili jaču i stabilnu Srbiju u koju se investira. U mnogim oblastima ekonomije Srbija je već dostigla ili prešla pretkrizni nivo - u industriji, izvozu robe, trgovini na malo, kao i po broju zaposlenih", rekla je Tabaković.

Navela je da je zahvaljujući merama podrške, i ukupna formalna zaposlenost u februaru ove godine veća za 59.000 ljudi u odnosu na februar prošle godine.

"I masovna vakcinacija, koja se uspešno sprovodi u Srbiji zahvaljujući aktivnostima predsednika Vučića, doprineće očuvanju zdravlja naših građana i bržem privrednom oporavku. Čuvanje života ljudi i očuvanje ekonomije bili su ključni tokom ove krize, a Srbija je na oba plana položila test pokazujući punu solidarnost", rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.

U 2021. godini MMF projektuje realan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od pet odsto, pri čemu će država i ove godine u velikoj meri doprineti boljem ishodu dodatnim subvencijama za isplatu minimalnih zarada, podrškom sektorima koji su teško pogođeni krizom, kontinuiranom finansijskom pomoći domaćinstvima, značajnom dodatnom potrošnjom na zdravstvo i većim javnim investicijama.

MMF očekuje i nastavak visokih stopa rasta i u srednjem roku, od najmanje četiri odsto.

"I tokom pandemije u Srbiji su nastavili da se realizuju infrastrukturni projekti, uz rast kapitalnih investicija, koji će biti snažan i ove godine. Sačuvali smo i bruto devizne rezerve, koje su važan stub finansijske sigurnosti zemlje - na kraju marta one su iznosile 14,3 milijarde evra (više su za 897,1 milion evra u odnosu na kraj 2019. godine)", naglasila je Tanaković.

Navela je da smo čuvanjem proizvodnih kapaciteta i tržišta rada, uz priliv stranih direktnih investicija od preko 3,0 milijardi evra u 2020, očuvali perspektivu privrednog rasta.

MMF ocenjuje da u uslovima niske inflacije i dobro usidrenih inflacionih očekivanja, monetarna politika treba da ostane ekspanzivna.

Ocena je i da je bankarski sistem ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan.

Misija preporučuje da treba da se nastavi sa strateškim opredeljenjem za dalju podršku dinarizaciji, kao i sa radom na daljem razvoju tržišta kapitala.

"Očuvali smo poverenje u monetarnu politiku onda kada je bilo najvažnije. Stabilnost na deviznom tržištu postala je nova realnost, kao i niska inflacija, i zajedno čine važnu pretpostavku održivog rasta. Zadovoljna sam što je dinarska štednja u prethodne tri i po godine, uključujući i prošlu, kriznu godinu, gotovo udvostručena - povećana za preko 90 odsto", navodi guverner.

Misija ocenjuje da je potrebno ubrzanje strukturnih i institucionalnih reformi, što svakako jeste put koji je Srbija odabrala i kojim ide, a što će MMF podržati i novim Instrumentom za koordinaciju politika, navodi se u saopštenju NBS.

"S obzirom na snažan napredak koji je Srbija ostvarila u prethodnih osam godina, novi aranžman će za cilj imati očuvanje postignutog, uz podršku nastavku sprovođenja strukturnih reformi kako bi se postigao još snažniji i održivi privredni rast", zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Ministarstvo finansija: Novi aranžman neće podrazumevati finansijsku podršku

Srbija i Međunarodni monetarni fond dogovorili su novi savetodavni aranžman koji bi trebalo da bude potpisan do sredine ove godine, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.

Novi aranžman neće podrazumevati finansijsku podršku, već će biti isključivo savetodavnog karaktera, i trajaće dve i po godine, odnosno do kraja 2023. godine, precizira se u saopštenju.

Ministar finansija Siniša Mali je istakao da će najvažniji cilj novog aranžmana biti da se sačuvaju postignuti rezultati, kao i da se nastavi sa važnim strukturnim reformama kako bi Srbija mogla da dostigne još veće stope privrednog rasta.

Kako se navodi, Mali je danas imao završni sastanak sa Misijom MMF-a, koju predvodi šef misije Jan Kes Martejn, a u okviru konsultacija po članu IV Statuta MMF-a.

Na sastanku su učestvovali i predstavnici Narodne banke Srbije.

Tema razgovora, koji su se održavali u onlajn formatu bio je novi aranžman koji treba da bude potpisan sa tom međunarodnom institucijom, kao i ukupna fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja u kontekstu pandemije virusa kovid-19.

Nakon što je Srbija uspešno završila prethodni aranžman "Instrument za koordinaciju politika" u januaru 2021. godine, neki od predloženih reformskih ciljeva u novom aranžmanu su: usvajanje fiskalnog pravila koje bi ograničilo visinu deficita u odnosu na javni dug, zatim usvajanje Strategije za razvoj tržišta kapitala sa pratećim akcionim planom, usvajanje akcionog plana za implementaciju politike vlasništva u državnim i javnim preduzećima.

Mali je zahvalio šefu Misije Jan Kes Martejnu na poverenju u Srbiju i dosadašnjoj uspešnoj saradnji, te istakao da se raduje njenom nastavku.

Predstavnici Misije MMF-a su istakli i da je Srbija snažnim merama odgovorila na krizu izazvanu korona virusom, te da je vakcinacija u Srbiji bila među najuspešnijima u Evropi, kao i da očekuju da privredni rast do kraja godine bude pet odsto.

U godinama koje dolaze MMF očekuje da rast bude oko četiri odsto.

Istaknuto je i da će poslednje mere pomoći, uključujući i proširenje garantne šeme, pomoći da se očuva zaposlenost u privatnom sektoru.

Sagovornici su se saglasili da je najvažnije da se sačuva teško stečena reputacija fiskalno sigurne zemlje, kao i da se nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako bi javni dug ostao pod kontrolom, odnosno kako ne bi prešao 60 odsto BDP-a.

Redovne konsultacije koje MMF sprovodi po članu IV Statuta obavljaju se sa svim zemljama članicama u okviru nadzorne funkcije MMF-a na svake dve godine.

MMF: Srbija se dobro nosila sa pandemijom, imala najniži pad

Srbija se dobro nosila sa pandemijom kovid-19 i očekuje se da će se ekonomski oporavak nastaviti u 2021. godini, a pad ekonomske aktivnosti u 2020. procenjen je na oko jedan odsto i jedan je od najnižih u Evropi, navodi se u izjavi tima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) povodom završetka razgovora s predstavnicima Srbije.

Tim MMF-a ocenjuje da se oporavak Srbije i dalje odvija prema planu, uz podršku snažnog odgovora politike, ali da je ekonomska perspektiva i dalje je veoma neizvesna s obzirom na pandemiju.

Zahvaljujući podršci aktuelnih mera za podsticaj ekonomiji, očekuje se da će realni rast BDP-a dostići pet odsto u 2021. godini.

Tokom narednih godina, kako se navodi, očekuje se postepena konvergencija stope rasta do njegovog potencijala od četiri odsto.

Navode i da se očekuje da će ukupni fiskalni deficit dostići sedam odsto BDP-a u 2021. godini, umesto tri odsto, a da će javni dug porasti na 60 odsto BDP-a.

Tim MMF-a ocenjuje da su gubici radnih mesta praktično bili ograničeni na neformalni sektor, koji nije mogao biti obuhvaćen direktnim merama politike, a da je bankarski sistem i dalje stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan.

Međutim, kažu, u prvoj polovini 2021. novi talasi infekcija u Srbiji i širom Evrope otežali su ekonomski oporavak.

U isto vreme, navode, Srbija je jedna od zemalja Evrope u kojima se najbrže odvija vakcinacija i u MMF očekuju da će intenzitet pandemije opasti u drugoj polovini ove godine.

U timu MMF-a smatraju da su odlučni odgovori politike pomogli da se ograniče efekti pandemije na ekonomiju Srbije i da je fiskalni paket u 2020. godini od oko 8,5 odsto BDP-a pružio podršku domaćinstvima i privredi i unapredio javno zdravstvo, ublažavajući ekonomske i socijalne efekte pandemije.

Pored toga, navodi, uvedena je

dobro osmišljena garantna šema za bankarske kredite malim i srednjim preduzećima, a da će najnovija runda fiskalne podrške – i produženje garantne šeme za kreditiranje - doprineti oporavku, sprečavanju stečajeva i zaštiti radnih mesta.

U timu MMF-u kažu da će rebalans budžeta pružiti dalju podršku ekonomiji u 2021. godini i preporučuju da se svaka dalja podrška usmeri direktnije na najugroženija domaćinstva i firme i sektore koji su najviše pogođeni pandemijom.

Smatraju da dobro osmišljena ulaganja u infrastrukturu i zaštitu životne sredine mogu podržati rast na kratak rok i ograničiti potencijalne teške efekte krize.

Navode da je potrebno postepeno smanjenje udela ukupnih troškova plata u javnom sektoru u BDP-u, nakon naglog povećanja 2020. godine, dok penzije treba da se i dalje indeksiraju u skladu sa švajcarskom formulom.

Napredak u sprovođenju reformi velikih i neefikasnih državnih preduzeća u Srbiji i dalje je od kljucne važnosti, navodi tim MMF-a i dodaje da je nedavno usvojena strategija za državna preduzeća treba da pruži osnovu za reforme u cilju jačanja korporativnog upravljanja i za poboljšanje upravljanja ovim institucijama.

Kažu i da je brzo rešavanje prekomernog oslanjanja na vršioce dužnosti direktora u državnim preduzećima i dalje od ključne važnosti.

Transformacija EPS-a u akcionarsko društvo i podela Srbijagasa treba da se završe bez daljeg odlaganja, poručuju iz tima MMF-a i navode da se raduju brzoj privatizaciji Petrohemije, radi revitalizacije kompanije i smanjenja fiskalnih rizika.

Smatraju da napori na suzbijanju sive ekonomije treba da se nastave, uključujući jačanje e-fiskalizacije i proširivanje režima sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi na druge sektore.

Navode da bi razvoj domaćih tržišta kapitala kao i dalje podsticanje dinarizacije poboljšali finansijsku stabilnost i podržali srednjoročni rast.

Brži i održiviji rast u srednjoročnom periodu, kažu, zahtevaće unapređenje poslovnog okruženja, vladavine prava, efikasnosti državnih preduzeća i politika zaštite životne sredine.

Smatraju da bi promovisanje zelenog rasta i unapređenje sistema socijalne zaštite podržali oporavak i osigurali održiviji razvoj i da ulaganja u zelenu infrastrukturu i prelazak u budućnost sa smanjenim emisijama ugljenika mogu podržati otvaranje novih radnih mesta, a istovremeno povećavajući ekonomsku i ekološku otpornost.

Jačanje postojećih programa socijalne zaštite pomoglo bi u zaštiti ranjivih grupa, smanjenju nejednakosti i borbi protiv siromaštva, kažu u timu MMF-u i zahvaljuju vlastima Srbije na iskrenim razgovorima i tesnoj saradnji.

Navode i da je tim MMF-a vodio korisne konstruktivne razgovore u okviru Konsultacija po članu IV za 2021. godinu i postigao dogovor na nivou tima o politikama i reformama koje bi mogle biti podržane novim instrumentom PCI koji bi trajao do 2023. godine.

Dodaju i da Sporazum podleže odobrenju uprave i Izvršnog odbora MMF-a, a da je razmatranje na Izvršnom odboru provizorno zakazano za drugu polovinu juna.