DIRLJIVA PRIČA POLJOPRIVREDNIKA: "Već deset godina JEDEM ISTU VEČERU svaki dan, kao i moje ovce!"
- Svaki dan večeram dva parčeta ribe, luk, jaje, pečeni pasulj i zasladim se keksom. Kada si poljoprivrednik svaki dan ti je isti - počinje svoju ispovest Vilf Dejvis i čini se da je mnogo toga isto u njegovom životu dugom 72 godine. Nikada nigde nije išao, ništa drugo nije radio i ništa više ne želi od onoga što sada ima - svoje imanje, ovce i mir.
Stručnjak savetuje: POSLEDICE MOGU BITI OZBILJNE! Evo koje simptome kod dece ne smete da ignorišete!
PRINC FILIP OSTAVIO VELIKO BOGATSTVO: Ko će naslediti 10 miliona funti? Za sada se zna kome će pripasti kočija i konji
KISEONIK NA MARSU? MOGUĆE JE: Amerikanci napravili eksperiment, nadaju da će jednog dana ljudi isti takav koristiti
Ceo život živi u dolini Tajfi, na zapadu Velsa i čuva svoje ovce, kojih ima 71, saznaje "Gardijan".
- Detinjstvo sam proveo pomažući porodici na imanju. Nikada nisam želeo da pobegnem od toga, čak ni kao mladić. Ova dolina mi je urezana u srcu. Jednom sam posetio farmu u Engleskoj, pre 30 godina. To je bio jedini put kada sam napustio Vels. Prijatelji sa kojima sam odrastao otišli su da pronađu posao u velikim gradovima. Kao mladiću ponuđen mi je posao u Škotskoj, na naftnim bušotinama, ali nisam mogao da odem. Moje srce pripada ovde, sa pticama i drvećem. Znao sam da bih, ako odem, sve vreme razmišljao o svojoj dolini. Sve što želim je upravo ovde - priča Dejvis.
Dodaje da ima svoje rutine, baš kao i priroda. Večera isti obrok već 10 godina, čak i na Božić. Za ručak jede četiri sendviča sa paštetom, krušku i pomorandžu, a ponekad doda i tanjir supe, ako je hladna.
- Kada odem u market, tačno znam šta želim. Ne zanima me druga hrana. Nikada nisam jeo ni kinesku, indijsku, niti francusku. Zašto da menjam? Već sam pronašao hranu koju volim. Teška bi muka bila da me promenite. Moj ujak, neženja i poljoprivrednik poput mene, jeo je uvek isto. Za doručak, ručak i večeru - hleb, puter, sir i čaj. Bez obzira da li je Uskrs ili Božić svaki dan mi je isti. Životinje i dalje treba hraniti, a njihovo hranjenje i gledanje kako su srećne, raduje i mene. One nikada ne traže nešto drugo za večeru - objašnjava Vilf.
Kaže kako ga ljudi ponekad kritikuju što ne doživljava nove stvari, ali on smatra da je tajna dobrog života uživanje u poslu.
- Nikada nisam voleo da sedim u kući i gledam TV. Čujem da je London mesto koje je najbolje izbegavati. Mislim da bi život u gradu bio užasan i da nikad ne bih mogao da živim tamo. Šetnja po imanju me ispunjava. Moj život čini rad napolju, jer ulazim unutra samo ako je loše vreme. Jesen je moje najdraže doba. Kukavice dolaze svakog aprila i radujem se što ću ih čuti, čak i neki posmatrači dolaze da ih slušaju ali se ne zadržavaju dugo - ponekad malo zaplačem zbog toga. Boli me što drugi ne stižu da uživaju. Podstičem ljude da izađu iz automobila i krenu putem da čuju pesmu ptica - priča Dejvis.
Ipak, u njegovom životu nije sve tako idilično. Bilo je trenutaka kada je bio nepokretan nakon boravka u bolnici.
- Moje ovce su mi pomogle. Znao sam da im trebam, kao i one meni. Sad sam se oporavio i sposoban sam da radim sve što inače radim. Nikada se nisam oženio i zbog toga nisam nikad ni zašalio. Jednostavno se nije dogodilo. Oženjen sam seoskim životom. Živim sa sestrom i ona je, kao i ja, imala moždani udar, ali više nije pokretna. Pokušavam da brinem o njoj koliko mogu, a pomažu mi i dve negovateljice koje dolaze četiri puta nedeljno - priča Dejvis.
Dodaje da, iako je sve u njegovom životu isto godinama, voli da zna kakve se novosti dešavaju u svetu.
- Svake večeri slušam jednu radio stanicu, da bih bio u toku. Uvek me zanimaju lokalne poljoprivredne priče i novosti iz ove oblasti. Da mogu negde da odem, to bi bio Kineski zid. Količina truda i posla koja je uložena u njegovu izgradnju je neverovatna. Ako bi mi neko ponudio dva miliona funti da se preselim, rekao bih im da zadrže novac. Uveče volim da prošetam na proplanak, pogledam dole i sve izgleda malo i daleko. I osećam se kao da sam na vrhu sveta - zaključuje Dejvis.