Predlog rebalansa državnog budžeta za ovu godinu, koji je usvojila Vlada Srbije i poslala u Narodnu skupštinu, doživeo je već na prvom koraku žestoku kritiku Fiskalnog saveta, nekih stručnjaka i Demokratske stranke.
Pavle Petrović, predsednik FS, čak je na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije (19. aprila) rekao da su rebalansom “rashodi budžeta dodatno uvećani za dve milijarde evra, od čega su opravdani troškovi milijardu evra”, te da će se novac za pokriće povećanog deficita obezbeđivati novim zaduživanjem države na strani, što će javni dug Srbije povećati sa nešto iznad 58 na između 61 i 62 odsto, što je previše za državu naših mogućnosti.
Preciznije rečeno, prema pisanoj oceni rebalansa budžeta Srbije koju je sačinio Fiskalni savet, projektovani budžetski deficit Srbije u ovoj godini se sa 1,5 milijardi evra (tri odsto očekivanog BDP-a) povećava na 3,5 milijardi evra (6,9 odsto BDP-a). Pošto se očekuje i skromno povećanje budžetskih prihoda u odnosu na ranije projektovane (za 200 miliona evra), a rashodi se ukupno uvećavaju 2,2 milijarde evra, dolazimo do spomenutog povećanja deficita za čitave dve milijarde evra – samo pola godine posle usvajanja budžeta za 2021, u kojem zapravo nije planirao da će kovid-kriza potrajati i ovog proleća i u kojem, navodno, nije očekivano da će biti potreban i treći paket pomoći privredi i stanovništvu. Kad se pogleda struktura tog povećanog deficita vidi se da će se za nove antikrizne mere nameniti 1,2 milijarde evra, za zdravstveni sistem (osoblje, vakcine, investicije u nove bolnice i opremu) 200 miliona evra, za infrastrukturna ulaganja 300 miliona evra i čak novih 370 miliona evra za Ministarstvo odbrane. Ukupno uzevši, da se ne ide na novo zaduživanje i povećanje budžetskog deficita, kako je izračunao Fiskalni savet, BDP Srbije bi se ove godine povećao oko četiri odsto, a s novim zaduženjima i rebalansom mogao bi se povećati oko 5,5 odsto – što samo delimično objašnjava potrebu srpskih vlasti za skok u novo zaduživanje.
Fiskalni savet i ovog puta kritikuje “neselektivnost” paketa pomoći privredi i stanovništvu i odobravanje visokog porasta zarada u javnom sektoru. Naime, Treći paket pomoći privredi namenjuje 700 miliona evra (i preduzećima koje su zbog pandemije imala štetu, i onima koja nisu), a slično je i kod namene oko 500 miliona evra za pomoć stanovništvu (svima redom). Čak se posle ranijeg visokog porasta zarada oko 10 odsto i inače visoko odobreno povećanje plata u javnom sektoru (prema budžetu za 2021) od 4,5 odsto, rebalansom povećava na sedam odsto. Fiskalni savet sve to smatra neracionalnim i iznad mogućnosti Srbije.
I profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević (u intervjuu Beti) kritički je govorio o rebalansu budžeta za ovu godinu, ističući da će on povećati ovogodišnje zaduživanje za budžetski deficit na 4-4,5 milijardi evra “što javne finansije može da dovede u zonu rizika”.
Omladina DS je lansirala ocenu da SNS “besomučnom kampanjom prikriva zaduženja koja vode dužničkom ropstvu Srbije”. Možda ćemo sa opozicione strane ovih dana čuti i konkretnije analize rebalansa budžeta za ovu godinu. Posebno će biti zanimljivo videti kako koje političke snage komentarišu povećanje izdataka za vojsku i oružje, koje se navodno jesenas nije moglo predvideti.
Prema prvim (šturim) izveštajima sa pomenute sednice skupštinskog Odbora za finansije, ministar Siniša Mali je branio rebalans budžeta tvrdnjama da je on izazvan trećim paketom pomoći privredi i građanstvu, potrebom da se podstakne ekonomski rast i ublaže posledice pandemije, a spomenuo je i nešto povećanu inflacionu stopu od 2,4 odsto, što je dva procentna poena više od ranije procenjivane u ovoj godini. Mali je, inače, izneo procenu da javni dug ni posle rebalansa neće premašiti 60 odsto BDP-a Srbije, a branio je i povećane troškove za odbranu zemlje.
Utisak je da kriza izazvana pandemijom i obilje jeftinog novca na svetskim tržištima olakšavaju vladajućoj koaliciji da, uz pomoć zaduživanja u svetu, štedrom rukom učvrsti svoju dominaciju u Srbiji i dobro se pripremi za iduću izbornu godinu. Naravno, sve će to na kraju morati da plate buduće generacije, ko bi drugi, ali tako se uvek radilo u Srbiji.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR