Nakon 70 godina zasijala je u punom sjaju: Skulptura "Sima Igumanov sa siročićima" ponovo na svom tronu (FOTO)

Nakon sedamdeset godina, skulptura "Sima Igumanov sa siročićima" danas je vraćena na vrh Igumanove palate na Terazijama. Skulpturu je obnovio vajar Zoran Kuzmanović u Smederevu, a ona je posvećena srpskom dobrotvoru Simi Andrejeviću Igumanovu. 

Pre sedamdeset godina spomenik Sime Igumanova srušen je, a obnovu ovog postumenta je na molbu prethodnog patrijarha srpskog Irineja finansiralo preduzeće Jugoimport SDPR. Postavljanju spomenika prisustvovao je i patrijarh Porfirije uz predstavnike republičke i državne vlasti. 

Ova skulptura prvobitno je delo slovenačkog autora Lojza Dolinara i nalazila se od 1938. do 1950. godine na ugaonom vrhu Igumanovljeve palate koja je zadužbina Sime Igumanova. Skulptura je montirana na samom uglu iznad poslednjeg sprata velelepnog zdanja Igumanovljeve palate i ona predstavlja Simu Igumanova sa rano preminulim sinom i omladinom čiji je veliki bio  dobrotvor. Ovu tri i po metra visoku bronzanu skulpturu razbili su maljevima i uklonili skojevci nakon Drugog svetskog rata. Očuvano je oko 60 odsto Dolinarove skulpture, a Zoran Kuzmanović uspešno ju je obnovio.

Igumanov je zapamćen kao veliki srpski dobrotvor – ostavio je Srbima veliki broj crkava, škola, sirotišta, pevačkih društava, ali je pomagao i bolesne, nemoćne i siromašne. 

Izgradnja zgrade Zadužbine Sime Andrejevića Igumanova, započeta je 1937. godine u stilu modernizma, a po projektu braće Petra i Branka Krstića. Na vrhu palate nalazila se tri i po metra visoka skulptura Sime Igumanova sa siročićima, koja je posle Drugog svetskog rata uklonjena. Ime Sime Igumanova sa pročelja zgrade, srećom, nije moglo biti izbrisano, tako i da danas stoji, a od danas tu je ponovo i skulptura. Zbog svog izuzetnog arhitektonskog značaja, ova zgrada je 1977. godine stavljena pod zaštitu države kao spomenik kulture.

Posle Drugog svetskog rata, kao i većina zadužbina, prestala je sa radom. Zaslugom patrijarha Pavla, zadužbina je 1991. godine obnovila rad, što je podrazumevalo i vraćanje palate na Terazijama.

Sima Andrejević Igumanov spada u red najvećih srpskih zadužbinara. Tokom čitavog života živeo je asketski, bio je u potpunosti predan bogu i humanizmu, tako da je sve što je zaradio koristio za pomoć bolesnim, unesrećenim i pomagao je siromašne učenike. Takođe, pomagao je srpske crkve i manastire, a posebno je bio vezan za manastir Svetog Marka u kome je živeo i školovao se do svoje 18. godine.