Frilenseri izborili benefite za sebe, ali šta je sa ostalim "slobodnjacima"?

Piše: Živan Lazić

Izuzetno je teško živeti kao frilenser, kako se kolokvijalno nazivaju pripadnici sve veće populacije, koji do uglavnom povremenih i privremenih poslova dolaze zahvaljujući internetu. I sama radna aktivnost tesno je umrežena za to čudo današnjice. Time, naravno, i prihodi.

Svakako, ima od ranije prisutnih i manje modernih delatnosti takođe zasnovanih na nestalnim i poslovima za kojima je potrebno svakodnevno tragati. Svi oni, neko manje, neko više, uspešno, žive.

Ipak od danas do sutra, bez i najmanje izvesnosti kako će im život izgledati za mesec, dva. Izloženi su surovoj konkurenciji internacionalnog nivoa. Treba proliti mnogo znoja i proći velike muke da bi se došlo do nekog i sitnijeg posla; jednokratnog i ograničenog trajanja.

Sve države sveta, pa i Srbija, čine napore da i ove ljude nekako uvrste u sistem penzionog i zdravstvenog osiguranja. Kao i svuda, očekuje se i plaćanje poreza za finansiranje javnih usluga i dobara od koristi za sve stanovnike. U Srbiji su njihove obaveze predviđene kroz Zakon o dohotku, odnosno Ugovor o delu.

No, ispostavilo se da, pored više desetina slobodnjaka koji redovno, svakako uz mnogo odricanja, plaćaju obaveze, više od 41.000 frilensera godinama nije plaćalo ama baš ni cvancika. Većina među njima su relativno skromnijih i izrazito nesigurnih prihoda, međutim nije beznačajan broj onih koji se kockaju preko interneta ili zarađuju više nego pristojne svote.

Šok posle opomene

Kako za često i višegodišnje neplaćanje obaveza nisu snosili posledice, opustili su se. Po zakonu, plaćanje poreza i doprinosa je obaveza svakoga ko ima prihode. Kao i svuda u svetu, vlast jedino povremeno kontroliše koliko i kako subjekti regulišu obavezu.

Dok je broj ljudi koji na ovaj način iznalaze sebi posao bio relativno mali, ni srpska vlada nije dovoljno obraćala pažnju na frilensere. No, kako se broj na ovaj način radno angažovanih stalno i ubrzano uvećavao, napokon je pre pet meseci vlada sagledala situaciju i uočila da više od 41.000 slobodnjaka ne plaća obaveze, bezmalo pet godina. Neki i duže, ali nakon ovog roka ističe obaveza plaćanja poreza i doprinosa.

Tim Ane Brnabić postupio je birokratski. Izračunao je zaostatak, nakačio redovne i zatezne kamate i svima poslao opomenu. Naravno da su frilenseri, navikli na zaobilaženje dažbina, bili šokirani. Nevolja je u tome što su se mnogi našli u situaciji da na ime poreza moraju da plate po nekoliko hiljada evra.

Međutim, i mnogi drugi koji izbegavaju ili slučajno zaborave na neku obavezu dožive isto. I plate.

Poseban zakon

No, slobodnjaci su se odlučili za proteste. Formalno, zatražili su poseban zakon za sebe i smislili priču kako za njih ne važe obaveze plaćanja dok ih novi zakon ne definiše precizno. Naravno da će u budućnosti, kako se ovakav vid aktivnosti bude sve više odomaćivao, biti potrebna potpunija zakonska regulativa. No, za sada je dovoljna i aktuelna.

Dakle, kao i mnogi drugi koji žive od povremenog rada, i frilenseri su pod obavezom, prema Porezu na dohodak ili oprema Ugovoru o delu. Sami biraju po kom pravnom osnovu će regulisati obavezu.

Pogledajmo kolike su obaveze frilensera na internetu i uporedimo ih sa obavezama ostalih slobodnjaka.

Kao prvo, što se tiče nagomilanog duga, Vlada Srbije je oslobodila bilo kakve obaveze one koji su mesečno zarađivali do 56.000 dinara, cirka 470 evra. Svima ostalima, vlada je oprostila kamate, a otplatu osnovnog duga razvukla na 120 mesečnih rata. Tako će, primera radi, frilenser koji je unazad pet godina zarađivao u proseku 700 evra mesečno, zaostale obaveze regulisati tako što će u narednih deset godina plaćati po 7,5 evra mesečno.

Svakako su i razumljive olakšice u odnosu na dužnike zaposlene "za stalno", ali ne vidi se razlog zašto druge neuredne platiše "slobodnjaci" ne bi bili tretirani isto kao i frilenseri.

Benefiti koje drugi nemaju

Naravno, ubuduće i ova kategorija radnika moraće redovno da izmiruje obaveze prema društvu. A to su, prema Ugovoru o delu 20 odsto poreza, plus 25,5 odsto doprinosa za penzijsko, odosno 10,3 odsto za zdravsteno osiguranje.

Međutim, nakon početne konfrontacije, Vlada je izašla u susret, pa je na ime troškova priznala 50 odsto ukupnog prihoda frilensera. Obično se priznaje 34, ređe 43 odsto na troškove, frilenserima vlada je priznala najvišu stopu koja je do sada bila uobičajena uglavnom pojedinim kategorijama umetnika, recimo vajara, sa velikim izdacima pri izradi dela. Time je svota za oporezivanje prepolovljena.

Ali, tu nije kraj. Za one radnike na internetu koji se odluče na Zakon o dohotku, neoporezivi deo zarade iznosiće 32.000 dinara, oko 265 evra. Za sve druge je 18.300 dinara. Opet nije jasno zašto i drugim slobodnjacima ne bi bio uvećan neoporeziv deo.

Radnici na internetu su uspeli da protestima izdejstvuju za sebe određene benefite. Svakako da ima osnova za niže opterećivanje u odnosu na stalno zaposlene. Nestalnost radnog mesta ne samo što je uzročnik nesigurnosti i neizvenosti, već i košta.

Nije, međutim, jasno zašto se izdižu iznad drugih grupacija građana koji preživljavaju po osnovu povremenih poslova.

Dogovor pre tenzija

Teško da će ovakve zahteve odobriti oni iz grupacije koji su i do sada uredno izmirivali obaveze, a njih je možda i više nego onih koji su nagomilali dug. Takođe, ne može se očekivati da razumevanje ima i oko 1,5 miliona zaposlenih čija su primanja u rasponu od minimalca do medijale, odnosno od 30.900 do 48.000 dinara i koji na sopstvene bedne zarade uredno plaćuju poreze i doprinose.

Stoga je dobro da je u poslednji čas dogovor ipak postignut; izbegnute su šire tenzije, a nije da nije bilo osnova.