Na početku krize pročitala sam hladnu konstataciju da će se uspesi i neuspesi politika i mere država svesti na dva indikatora: broj umrlih i procenat pada GDP-a.
U prvim mesecima krize Branko Milanović je izneo analizu da su u poslednjih 100 godina bile četiri recesije merene globalnim padom GDP i to: 1954, 1982, 1991 i 2009. Taj pad generisan je zbivanjima u najbogatijim državama, pre svega u USA. Međutim, kad se u račun uzme broj stanovnika pogođen padom ekonomije, što je on nazvao “demokratski kriterijum”, onda je samo jedna godina imala rast broja onih koje je kriza pogodila – i to 1961, koja je bila teška za mnogoljudnu Kinu. No, nijedna od tih kriza nije bila baš sveobuhvatna. Kovid je uzdrmao celu planetu, “demokratski”, ne štedeći nikoga.
Veći deo sveta kasnio je s merama zatvaranja stanovništva i uvođenja policijskog časa; Srbija je prednjačila – i doživela kritike da je ugrozila ljudska prava iz zemalja koje su te iste mere uvodile samo nekoliko meseci posle nas. U ime spasavanja života ekonomija sveta je u kolapsu – posebno turističkih zemalja. Ekonomske mere su manje-više iste i različitim redosledom i intenzitetom vrte svega njih nekoliko. Neki su prvi počeli sa davanjima nezaposlenima – mi smo među poslednjima. Neki su imali “helikopter” pare na početku, pa i mi, neki kasnije. Direktna pomoć privredi svuda je manje-više išla. Bogatije zemlje i zemlje bliske štamparijama evra i dolara dobile su mnogo više te pomoći, a one koje su time kvarili svoje bilanse – mnogo manje.
Neki su se pridržavali mera SZO – Srbija, na primer, kao i većina malih zemalja, vrlo dosledno iako su same mere bile nedosledne. Veliki i još poneki nisu se držali preporuka. Vakcina je došla, ekspresno u odnosu na sve poznate standarde i iskustva, tako da se nazire spas, vidi se haos u distribuciji i nabavljanju vakcina, vide se i razne nepravde – ali i bujanje otpora vakcinama kao i bujanje otpora bilo kakvim merama. Otpor vakcinama kod nas, i ne samo kod nas često je podržan medijski, a otpor merama svuda je manje-više i politički. Rast popularnosti teorija zavera je vidljiv (i izmeren) i značajno prevazilazi snagu antivakserske populacije – i time ugrožava globalnu imunizaciju, kao jedini prepoznati odgovor kovid-napadu koji je celom svetu upropastio 2020, a možda i 2021.
Ako se vratim na početak – da je osnovni cilj sačuvati živote i sačuvati ekonomiju – i pogledamo rezultate nije lako naći recept koji sigurno radi. Srbija u toj slici izgleda dobro iako je u borbu krenula sa najneozbiljnijim izjavama i veoma brzim zatvaranjem kretanja i neselektivne pomoći privredi i stanovništvu. Ceo svet ima izuzetno povećanu smrtnost 2020, kod nas je to oko 14 odsto, što je ispod proseka, a objašnjenje povećane smrtnost kovidom samo je delimično, a za ostatak se svuda spekuliše sa smanjenim kapacitetima zdravstvenog sistema zbog kovida. Signala da je borba za živote ljudi dobijena će biti kad se ustali značajno smanjenje ukupne smrtnosti po mesecima – a to sam zasad uspela da vidim u masovno vakcinisanoj Velikoj Britaniji. Ostaje nada da ćemo i za nas videti te podatke uskoro, a politička (zlo)upotreba svakako ostaje konstanta, i mi smo samo jedan primer istog – opozicija osporava, vlast hvali urađeno.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR