"Mene su tri puta hapsili zbog leka", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragoljub Mrđić, 58-godišnji Beograđanin koji je prvostepeno osuđen na tri i po godine zatvora zbog posedovanja i uzgajanja marihuane u medicinske svrhe.
Mrđić pati od epilepsije i, kako kaže, godinama unazad se leči uljem na bazi marihuane.
"Koristeći ulje kanabisa, ja sam prestao da dobijam napade", kaže.
Posredstvom nevladinog udruženja Inicijativa za legalizaciju marihuane u Srbiji (IRKA) – koja okuplja teško obolele koji se leče kanabisom – Mrđić je Ministarstvu zdravlja 2015. godine poslao molbu kojom je zatražio dopuštenje da se leči kanabisom, koji se u Srbiji smatra ilegalnom psihoaktivnom biljkom.
Međutim, odgovor nije dobio.
"Uhapšen sam u februaru 2017. godine. Oko ponoći su došli kod mene u kuću, napravili su pretres i oduzeli mi 88 grama upravo ubranog cveta, sušio se i spremao sam ga da pravim lek. Skoro sam završio suđenje, dobio sam tri i po godine zatvora. Predao sam sudu žalbu Apelacionom sudu i čekam odgovor", kaže Mrđić.
Šta je rekao ministar zdravlja?
Posedovanje ili uzgajanje kanabisa radi lečenja u Srbiji se tretira kao krivično delo.
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar najavio je 20. aprila da će Srbija kao članica Ujedinjenih nacija (UN) ispoštovati odluku Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODK) da se marihuana skine sa liste narkotika.
Ta odluka doneta je decembra 2020. godine.
"Već smo ušli u tu problematiku i mi kao članica UN ispoštovaćemo sve. Radimo na tome i kako su oni zamislili nema razloga da ne primenimo, a da ne ugrožavamo građane i zakonodavstvo", kazao je Lončar na konferenciji za novinare sa ministrom zdravlja Severne Makedonije Venkom Filipčetom.
Dodao je da će odluke u vezi toga doneti najveći stručnjaci u Srbiji i, navodeći da je to izuzetno osetljiva tema, zamolio sve da ne nagađaju unapred šta će i kako biti.
Komisija UN za opojne droge uklonila je 2. decembra 2020. kanabis i smolu kanabisa iz kategorije najopasnijih narkotika.
Do tada kanabis i smola kanabisa su bili u Četvrtoj kategoriji prema Jedinstvenoj konvenciji o opojnim drogama, zajedno s heroinom i drugim opioidima.
Na taj način Komisija je postupila po preporuci Svetske zdravstvene organizacije.
RSE je poslao upit Ministarstvu zdravlja s pitanjem kada se može očekivati usklađivanje zakona u Srbiji sa odlukom UN, kao i šta će bi konkretno moglo da bude uneseno u novu legislativu, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Veliki broj ljudi na udaru zakona
Prema podacima IRKA-e, koje je organizovalo više protesta za legalizaciju marihuane, više od 20 članova ovog udruženja je bilo na udaru Krivičnog zakonika u poslednjih pet godina.
Za neovlašćeno posedovanje opojnih droga, kazna može biti i do deset godina zatvora, u zavisnosti od količine koja je pronađena.
Za neovlašćeno uzgajanje psihoaktivne konoplje predviđeno je od dve do osam godina zatvora. Ukoliko je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi, zaprećena kazna je najmanje deset godina.
Miloš Simić, predsednik udruženja IRKA kaže za RSE da država kasni kada je u pitanju usklađivanje zakonodavstva.
"Po obavezujućoj odluci UN, Srbija je praktično od 21. januara u obavezi da primenjuje novu listu psihoaktivnih supstanci Ujedinjenih nacija. Nažalost, to se još uvek nije desilo. Komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance Ministarstva zdravlja se sastala tek početkom aprila i na naše veliko iznenađenje konstatovala da su nestručni da usklade domaću listu sa listom koja je obavezujuća za Srbiju. Tako da se trenutno nalazimo u pravnom vakuumu", kaže Simić.
On dodaje da ta situacija ima ozbiljne posledice po pacijente koji se leče kanabisom.
"Naši članovi su osuđeni, neki su u zatvoru praktično ni za šta, samo zato što su za sebe posadili nekoliko biljki i za to dobijaju zatvorske kazne od tri godine. To je prosto neshvatljivo", kaže Simić.
Upotreba kanabisa
Biljka kanabis je u osnovi sačinjena od dva jedinjenja – kanabidiol (CBD) i tetrahidrokanabinol (THC). Potonji ima psihoaktivno dejstvo i ilegalan je u Srbiji, dok upotreba proizvoda na bazi CBD-a nije regulisana zakonom. Oba elementa koriste se u terapijama različitih bolesti.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine, CBD se pokazao efikasnim u lečenju epilepsije, a benefite je imao i u terapiji multiple skleroze, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, psihoza, anksioznosti, depresije i kancera.
Jovan iz Novog Sada koristi preparate kanabisa u lečenju multiple skleroze.
"Evo već šest godina nemam pogoršanje bolesti i govor mi se dosta popravio u odnosu na vreme kad nisam koristio", kaže on za RSE.
Na pitanje, kako se ljudi koji kao i on imaju dijagnozu multiple skleroze snalaze da dođu do preparata kanabisa, Jovan kaže: "Jedino na crnom tržištu, ako nađu nekoga".
Na internetu se može pronaći više sajtova na kojima proizvođači u Srbiji nude proizvode na bazi CBD-a, od ulja do čajeva. Cene ulja koje se koristi u terapiji raznih bolesti se kreću od oko 20 evra, pa naviše.
"To je sve sivo tržište zbog apsurdnih krivičnih zakona koji celu biljku tretiraju kao zabranjenu", kaže Miloš Simić iz udruženja IRKA.
Prilika za razvoj poljoprivrede
Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama dozvoljava gajenje industrijske konoplje "samo radi proizvodnje vlakana, proizvodnje semena za ishranu životinja, daljeg razmnožavanja, prerade, ispitivanja kvaliteta semena, kao i njegovog prometa".
Prema rečima Jana Kišgecija, koji je 1981. osnovao Zavod za alternativne poljoprivredne kulture u Bačkom Petrovcu u Vojvodini, u Srbiji se trenutno gaji industrijska konoplja na oko 1.000 hektara.
On kaže da se u vreme socijalističke Jugoslavije konoplja uzgajala na višestruko većim površinama, te smatra da je skidanje kanabisa sa spiska psihoaktivnih supstanci dobra vest za poljoprivredne proizvođače.
"Mi imamo znanje, imamo dobre uslove za gajenje, za istraživanje. Mislim da je to vrlo interesantno i sa tog istorijskog aspekta, ali i ekološkog, industrijskog, kao i zdravstvenog – da se koristi u zdravstvene svrhe", kaže Kišgeci.
On napominje da bi konoplja i u novim okolnostima trebalo da bude kontrolisana od strane države.
Primeri iz komšiluka i sveta
Prva zemlja u svetu koja je legalizovala upotrebu marihuane u "rekreativne svrhe" je Urugvaj – 2013, a taj primer je pet godina kasnije sledila i Kanada. Ta zemlja je 2001. legalizovala medicinsku upotrebu marihuane.
U Holandiji je upotreba ove supstance dekriminalizovana, što znači da prodaja zvanično nije dozvoljena, ali se konzumiranje ne kažnjava. Prodaja marihuane se može vršiti u takozvanim "kofi šopovima", ali je njima zabranjeno da se reklamiraju i zabranjen je ulaz maloletnicima.
U Nemačkoj je upotreba kanabisa dozvoljena u medicinske svrhe, dok je kao "rekreativna droga" zabranjen, premda se toleriše posedovanje manje količine.
Prodaja medicinske marihuane dozvoljena je u Makedoniji od 2016. godine i prodaje se u apotekama. Od tada je proizvodnja medicinskog kanabisa legalna u zemlji uprkos kritikama nekih nevladinih organizacija da su zakoni napisani tako da sprečavaju ulazak malih proizvođača u tržišnu utakmicu. Ta zemlja ipak nije u potpunosti dekriminializovala upotrebu.
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev je krajem prošle godine najavio legalizaciju marihuane tokom 2021. godine.
Zaev je rekao i da će proizvođači marihuane plaćati porez od 20 odsto, što je dvostruko više od ostalih privrednika, kao i da bi legalizacija otvorila vrata rastu turizma.
"Ovde nema politike, ovo je nacionalno pitanje", rekao je Zaev makedonskoj televiziji Alsat M, navodeći da iskustvo država koje su prethodno legalizovale marihuanu navodi na zaključak da će doći do smanjenja zloupotreba teških droga, poput heroina i kokaina.
U Hrvatskoj je 2013. godine posedovanje marihuane za ličnu upotrebu od krivičnog dela svedeno na prekršaj, ali je proizvodnja ostala u domenu krivične odgovornosti.
Facebook Forum