SRPSKO STOČARSTVO UGROŽENO: Korona najeći krivac za "štucanje" važne privredne grane, predviđanja crna
Cena žive stoke u Srbiji pala je zbog velike ponude i male potrošnje usled pandemije, kaže sekretar Udruženja za stočastvo u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović i dodaje da bi domaće tržište moglo da se stabilizuje na dva načina, intervencijom države i plasmanom robe na neka druga tržišta.
Stigle lepe vesti: Građani Srbije mogu ponovo da lete do ove evropske prestonice!
REZULTATI BOLJI OD OČEKIVANIH! Stižu nam dobre vesti, ovo su projekcije do kraja godine za privredne oblasti
DOBRA VEST ZA SVE SRPSKE PRIVREDNIKE: Pomoć preduzećima u poslovanju na internetu
Turistički objekti, restorani i drugi ugostiteljski objekti ne rade, a to se reflektovalo na proizvođače, kako u primarnom stočarstvu, tako i u mesno-prerađivačkoj industriji, kaže Budimović.
- To je ono na šta nije moglo da se utiče i spreči, ali je moglo da se ublaži, a sada nas čeka jedan period posledica - naveo je on.
Kao jedan od razloga za pojavu veće ponude od potražnje, vidi u tome što su u prvom piku pandemije proizvodnja i potrošnja dobro amortizovene, pa je sada proizvodnja mesa ustaljena i pojavljuju se tržišni viškovi.
Prema rečima Budimovića, drugi razlog je taj što je Kina prestala da uvozi svinjsko meso iz Nemačke zbog pojave afričke kuge i ta zemlja je kao veliki potrošač izazvala tektonski poremećaj za sva manja tržišta, pa i za region.
Kada je reč o junecem mesu Srbija na godišnjem nivou ima kvotu od 8.870 tona za izvoz u EU, a izveze 500 tona jer, kako kaže, nismo konkurentni sa proizvođačima u EU.
- Tu su stimulacije koje proizvođači EU dobijaju, podsticaji koji su veoma značajni za farmere EU. Drugi razlog je što EU primenjuje sistem prelevmana prilikom uvoza junećeg mesa iz Srbije u EU. To je možda jedan od glavnih tema koje treba pokrenuti u pregovorima sa Evropskom komisijom - ukazuje Budimović.
Kaže da je problem i afrička kuga sivnja koja je zahvatila veliki deo EU i našu državu, te su neka tradicionalna tržista manje dostupna za izvoz svežeg i zamrznutog svinjskog mesa i proizvodi od svinjskog mesa koji nisu termički obrađeni (čajna kobasica i druge vrste kvalicetnijih proizvoda).
Srbija je svinjsko meso i proizvode od svinjskog do početka pandemije izvozila u Crnu Goru, koja je zbog nastale situacije obustavila uvoz, što se reflektovalo na proizvođače mesa u Srbiji, napomenuo je Budimović.
Dodaje da je nešto malo izveženo i u Makedoniju i CEFTA region, dok Rusija, koja je veliki potrošač mesa, prošle godine nije uzela "ni gram".
Takođe, navodi da je izvoz svinjskog mesa na godišnjem nivou između 5.000 i 10.000 tona.
- Mi još uvek nemamo tržište za izvoz svinjskog mesa. Radimo na tome da se izvozi u Vijetnam i tu je država uradila jedan korak više, jer je usaglasila sertifikate sa Vijetnamom - ukazuje on.
Kada je reč o izvozu junećeg mesa, Budimović kaže je 2020. godine u Tursku izvezeno između 5.000 i 6.000 tona mesa i u EU oko 500 tona.
Ove godine izvoz u Tursku nije moguć zbog epidemiološke situacija koja utiče na rad turističkih objekata, a samim tim je smanjena i potražnja za mesom, dodao je on.
Budimović napominje da je problem i česta oscilacija cena zbog pada turske lire, što taj posao čine neisplativim.
- Tov junadi je vrlo zahtevan, traje između devet i 12 meseci, dosta se ulaže u proizvodnju, a onda nemate prihvatljivu tržišnu cenu kako bi taj posao bio rentabilan".
Kaže da je tržišna cena živih svinja između 120 i 150 dinara, kao ai da to dosta zavisi od regiona i kvaliteta
Cena junećeg mesa je dostigla cenu od 2,2 evra i to za najkvalitetniju rasu "simentalac", a cena jagnjetine oko 250 dinara žive vage.
Kao rešenje plasmana mesa iz Srbije, Budimović vidi pre svega u poboljšanju kvaliteta.
Budimović je naveo da su u toku pregovori sa Rusijom oko uvođenja principa regionalizacije u Srbiji - što znači da samo iz područja koje je zaraženo afričkom kugom svinja nema trgovine svinjama i svinjskim mesom, dok su sva ostala podrucja gde nema virusa su slobodna za trgovinu.