Svoju reakciju na moj tekst „Ekološko licemerje“ gospodin Zoran Radovanović, član Skupštine slobodne Srbije, započinje pitajući se koji me porivi teraju da sebe izložim preziru časnog dela javnosti?
Na taj način, autor je na samom početku svog teksta sve one koji se ne slažu sa njegovim mišljenjem proglasio za nečasne. Vrlo demokratski i u duhu tolerancije.
Gospodin Radovanović kaže da sam „ponizio hiljade ekoloških aktivista“ time što sam Ekološki ustanak nazvao stranačkim skupom.
Naprotiv, ponizili su ih upravo oni govornici, koji se vrlo aktivno bave stranačkom politikom, rade na izradi izbornih platformi, spremaju za pregovore sa EU…
Upravo oni su dali stranački predznak skupu i na taj način izmanipulisali građane koji su imali najčistije namere.
Njih u svom tekstu zastupa gospodin Radovanović, a ja sam vrlo direktno govorio imenom i prezimenom o istima.
Autor dalje manipulacijom te stranačke aktiviste pokušava da sakrije iza imena Aleksandra Jovanovića Ćute, za koga smatram da je imao iskrene i časne namere, te ga iz tog razloga u svom tekstu nisam ni pomenuo.
U svom tekstu gospodin Radovanović je napisao svašta o meni: da sam sklon mazohizmu, da muljam, da imam skučene saznajne mogućnosti, da sam zluradi džangrizavi osobenjak i još mnogo toga…
Ali suštinski gospodin Radovanović mi nije osporio ni jedan jedini argument, ni jednu jedinu činjenicu.
Nijedan zakon ili uredbu koju sam citirao, koje su donele prethodne vlade, a kojima je dozvoljena izgradnja mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima prirode, gospodin Radovanović nije negirao.
Kao odgovor na to on kaže: „Jedno je kad se donese neki zakon, a drugo kad sela ostanu bez vode.“
Koliko je ovaj odgovor, po sistemu „njihovi zakoni – naša vlast“, licemeran i neprimeren nekome ko se zalaže za pravnu državu poput gospodina Radovanovića ne treba objašnjavati.
Sasvim očekivano, autor dalje insinuira da sam doušnik vlasti, da pišem po zadatku i da bi to potkrepio vešto izostavlja da pomene i moju kritiku odgovornosti SNS-a povodom izmena Zakona o planiranju i izgradnji, jer mu to ruši koncepciju.
Nije negirao ni da je Rio Tinto prisutan u Srbiji od 2004. godine i da je prethodna vlast donela niz dozvola za istraživanje, već po istoj mantri odgovara: „Jedno je kad se izdaju dozvole za istraživanja, a drugo je kad seljaka ucenjuju da proda imanje“, kao da istraživanja u koja je uloženo stotine miliona evra Srbiju ne obavezuju ni na šta.
U svom tekstu gospodin Radovanović priznaje da nije Vučić izgradio termoelektrane i uveo ugalj, ali kaže da: „Nikad ranije gradovi u Srbiji nisu bili u vrhu najzagađenijih lokacija na planeti.“
Ali to prosto nije tačno.
Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine objavila istraživanje, na osnovu prikupljenih podataka u periodu od 2008. do 2013. godine i sastavila spisak deset najzagađenijih evropskih prestonica: Sofija, Ankara, Beograd, Sarajevo, Budimpešta, Varšava, Ljubljana, Bukurešt, Nikozija, Bratislava.
Jedino gde je gospodin Radovanović u pravu je da Skupština slobodne Srbije nije stranka već udruženje građana.
Kaže gospodin Radovanović da bi za mene bila „uvredljiva sumnja da ne znam razliku između ta dva pojma“.
I u pravu je, ali je on očito ne zna.
SSS je udruženje, jer za osnivanje istog je potrebno troje ljudi, a za stranku 10.000.
Međutim svojim delovanjem SSS se ponaša kao stranka, iako po zakonu, udruženja građana ne mogu učestvovati na izborima, svedoci smo da SSS svakodnevno učestvuje u izradi platformi za pregovore o izbornim uslovima i sprema se za izbore.
Dalje kaže gospodin Radovanović da svojim člankom pokazujem da sam „pomno kopao po APR“ da bih saznao detalje o SSS, iako sam dotično udruženje pomenuo u dve rečenice, bukvalno!
Gospodin Radovanović dalje tvrdi da bi za sve u SSS velika sreća bila, osim za „ljude moga kova“ da se Vesna Rakić Vodinelić i Dušan Teodorović uključe u politički život.
Gospodin Radovanović insinuira da imam nešto protiv Vesne Rakić Vodinelić, iako je pomenuo nisam u tekstu, a koja je potpredsednica Nove stranke, čiji sam jedan od osnivača.
Što se tiče gospodina Teodorovića, koga takođe pomenuo nisam u tekstu, on je takođe odavno u politici.
Prvo je 2016. godine postao predsednik Senata Pokreta Dosta je bilo, zatim član predsedništva Pokreta slobodnih građana, zatim član predsedništva Pokreta Samoodbrana i sad je u Skupštini slobodne Srbije, nisam upućen na kojoj funkciji. U proseku jedna organizacija godišnje!
Lično verujem u dobre namere gospodina Radovanovića, i ono što bih mu poručio jeste da se ipak drži medicine!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
